Nova godina na Voždovcu počinje onog trenutka kad Vuk Tomić prvi put uključi oko osam hiljada sijalica kojima od devete godine ukrašava svoju kuću u Gostivarskoj ulici.

Ovog puta se to desilo 23. decembra, kad je napravljena prava fešta uz odbrojavanje s prijateljima i komšijama, ali i potpuno nepoznatim ljudima koji su čuli da će Vuk upravo te večeri upaliti svoje sijalice, kojih ove godine ima oko hiljadu više u odnosu na prethodnu.

Ovaj dvadesetogodišnji student Fakulteta organizacionih nauka priznaje da je na ideju došao dok gledao film „Sam u kući“, a u međuvremenu je novogodišnja dekoracija prestala da mu bude samo hobi, već je prerasla u ozbiljnu nameru da osmisli idejno rešenje za ukrašavanje celog Beograda. Takođe, planira da po završetku fakulteta u inostranstvu upiše postdiplomske studije vezane za dizajniranje i izradu dekorativne rasvete.

"Kad sam pre tri godine dobio nagradu za najlepše ukrašeno dvorište u gradu, pozvali su me iz Direkcije za javnu rasvetu i predložili da, po mom predlogu, ukrase jedan deo Beograda. Međutim, to, na moju veliku žalost, nije realizovano jer su posle toga bili prilično nezainteresovani", rekao je Vuk i naglasio da će uz materijalnu pomoć komšija sledeće godine cela Gostivarska ulica biti ukrašena po njegovoj zamisli.

Priznaje da kićenje ponekad ume da bude i naporno, kao recimo ove godine, kad mu je jaka košava otežavala posao, zbog čega je ostajao na krovu cele noći i odlazio na spavanje tek ujutru, kad bi završio sa onim što je namerio.

U kupovini dekoracije angažovana je cela porodica Tomić, tako da pored nabavke preko interneta, sijalice redovno stižu i od sestara koje žive u inostranstvu. Prema njihovoj proceni, do sada je na ukrase potrošeno oko pet hiljada evra, a poslednje dve godine Vuk tokom leta pronađe neki posao kako bi obezbedio novac za uvećanje svoje kolekcije.

Kad su novinari Vukovog oca pitali koliko se u ovom periodu uveća račun za struju zbog novogodišnje dekoracije, sa osmehom je odgovorio: „Ma, ne pitajte“ i objasnio kako je to nevažno u odnosu na radost koju njegov sin, uz pomoć ukrasa, pruža ljudima koji ga okružuju.

"Sponzor konkursa na kom sam pobedio 2005. godine bila je Gradska čistoća, od koje sam kao nagradu dobio, ni manje ni više, nego zelenu kantu na točkiće koju đubretari koriste za sakupljanje otpadaka! Posle svečanog prijema u Gradskoj skupštini, izađem ispred zgrade, kad tamo tri takva kontejnera i jedan ogromni limeni sivi sa sve mašnicama. Gledam ga i molim Boga da nisam baš taj dobio! Mislim se, kud ću sa njim ", ispričao je Vuk i dodao da je, na svu sreću, najveći metalni kontejner pripao vrtiću koji je imao najlepšu novogodišnju dekoraciju, a da je njemu pripao nešto manji, plastični.

Vuk priznaje da se najviše iznervirao kad su ispred njegove kuće zastale dve žene i počele da komentarišu kako je kuća prelepo ukrašena, ali da nema šanse da je to on sam uradio.
„Ma, gde on može to da uradi bez pomoći stručnjaka. Sigurno ceo tim ljudi stoji iza njega! Možda je njegova ideja, ali sam to da uradi... ma ‘ajte, molim vas“, pričale su dve gospođe, a nisu primetile da stojim u dvorištu", rekao je Vuk i dodao da ga je to poprilično uzrujalo, ali se mnogo bolje osećao kad mu je sestra rekla da to treba da mu imponuje jer dokazuje koliko je sve profesionalno urađeno.

Izvor: MTS-Mondo