Zdravi ljudi obično manje misle o bolestima, pa tako i o raku, dok bolesni postaju veoma zainteresovani za čuvanje svog zdravlja.

Da bismo sprečili bolest, moramo na vreme preduzeti odgovarajuće mere, a one nisu nimalo komplikovane. Postoje mnoga istraživanja o tome šta sve smanjuje mogućnost nastajanja raka ili šta sve pomaže obolelima od raka u borbi protiv ove opake bolesti.

Od saveta koje su u svojim knjigama izneli američki naučnici Džon Hopkins, Entoni Satilaro i Tom Monte izdvajamo sledeće:

1. Prestanite sa pušenjem i izbegavajte zadimljene prostorije, kao i ulice sa mnogo smoga.

2. Jedite što više zelenog povrća kao što su: cvekla, špargla, kupus, kelj, brokoli, keleraba, peršun, luk, celer, šargarepa, paškanat, rotkvica, tikva, krastavac...

3. Smanjite količine mesa u jelovniku, a povećajte količinu integralnih žitarica. Umesto belog hleba i bele testenine koristite integralni hleba i rezance od integralnog brašna. Preporučuju se nerafinisane žitarice: mrki pirinač, integralna pšenica, ječam, heljda, integralni kukuruz, proso, raž...

4. Jela od mahunarki imaju, pored vitamina, i dosta potrebnih proteina, pa preporučujemo: soju, šareni pasulj, sočivo, pasulj-tetovac...

5. Od mesa treba u ishrani treba koristiti živinsko meso (bez kožice) i ribu koja ima malo masnoća, kao i riblju i pileću čorbu.

6. Od dodataka hrani i začina najzdraviji su: susamove semenke, suncokretove semenke, maslinovo ulje, limunov sok, peršun, đumbir, jabukovo sirće i ren.

7. Za desert i piće uz jelo preporučuju se voće i voćni kolači sa što manje šećera. Treba izbegavati pića sa kofeinom, veštačkim dodacima i belim šećerom. Alkohol treba smanjiti, a ako se već pije, preporučuje se prirodno pivo i vino. Ni pića ni jela ne smeju biti ledena, jer je unošenje hladne hrane ili pića šok za organizam.

8. Stalna umerena fizička aktivnost dobra je i za zdravlje i za vitku liniju.

9. Radite na poboljšanju svog imunog sistema i time se borite protiv svih bolesti, pa i protiv karcinoma.

10. Antioksidanti, vitamini i minerali, a naročito vitamin E, povećavaju odbrambenu moć organizma protiv ćelija raka.

11. Umor, nervoza, stres, ogorčenost i bes stvaraju u telu povoljnu klimu za razvoj ćelija raka. Zato se češće odmarajte, bolje planirajte svoje aktivnosti i budite optimista pa ćete imati manje zdravstvenih problema.

12. Ćelije raka ne napreduju u sredini sa puno kiseonika. Zbog toga vežbanje i šetnja po čistom vazduhu uz duboko disanje, terapija kiseonikom, uništava ćelije raka i onemogućava njihovo razvijanje.

Zapamtite ove savete, korigujte u skladu sa njima svoje svakodnevne aktivnosti i bićete i zdraviji i raspoloženiji.

Ovo su saveti za zdrave, ali se preporučuju i onima koji su oboleli od raka i već koriste terapiju. Navedene aktivnosti već su proverili mnogi ljudi i zna se da daju čudesne rezultate.


Izvor: Krstarica

Kako još sprečiti rak


Puno je savete o tome šta činiti i šta jesti da bi se smanjio rizik od raka. Postoje ipak neke jednostavne stvari koje ne bi trebalo da radite da biste smanjili rizik od raka. Saveti se odnose i na obolele od raka, jer će se uz njih lakše izboriti sa opakom bolešću.

Šta izbegavati?

Nemojte se previše izlagati suncu i "sunčanju" u solarijumu jer je veća količina ultravioletnih zraka štetna po kožu.
Nemojte zamrzavati i razmrzavati vodu u plastičnim posudama jer se u vodi oslobađaju štetni kancerogeni sastojci.
Izbegavajte podgrevanje hrane i vode u plastičnim posudama u mikrotalasnoj pećnici. Prilikom podgrevanja i zamrzavanja hrane iz plastike oslobađa se dioksin, za koji je dokazano da je veoma kancerogen. Zato hranu prvo treba izvaditi iz plastične ambalaže pa podgrevati.
Ne treba provoditi mnogo vremena pored kompjutera. Pri radu sa kompjuterom treba biti što udaljeniji od monitora. Svi monitori imaju neko malo zračenje, ali je efekat zračenja izraženiji kada ste blizu izvora zračenja i kada je zračenje dugotrajno.
U ishrani izbegavajte beli šećer, belu so i belo brašno (koristite žuti šećer, morsku so i integralno brašno).
Ili ne pušite ili smanjite broj popušenih cigareta. Nemojte se izlagati dimu pušača, tj. što manje budite u prostorijama gde su pušači. Pušače opomenite da ne puše u prostorijama gde se živi i radi.
Izbegavajte smog ili izlazite u grad kada je manje smoga. Šetajte parkovima ili delovima grada koji su manje zagađeni.
Izbegavajte hranu priremanu sa mnogo konzervansa i namirnice koja su uzgajane sa mnogo hebricida.
Dugotrajno i često izlaganje rentgen zračenjima i zračenju mikrotalasne pećnice opasno je po zdravlje. Statistički je dokazano da je prekomerno zračenje štetno po organizam.
Izbegavajte dugotrajno gledanje televizije iz prevelike blizine. I tu važi pravilo: što smo bliže izvoru zračenja i što se duže izlažemo zračenju, to su opasnosti po zdravlje veće.
Ne koristite previše mobilne telefone, naročito mobilne telefone starije generacije. Ne dozvoljavajte deci da dugo razgovaraju mobilnim telefonom. Mobilni telefoni imaju izvesno zračenje, mada svi proizvođači i operateri to izbegavaju da pominju. Ma koliko bilo slabo zračenje, mi pri telefoniranju mobilni telefon držimo blizu glave tako da je naš mozak najviše izložen tom zračenju.
Prilikom uspostave veze, ne držati mobilni telefon blizu glave. Dok se veza uspostavlja, zračenje je najveće, jer "telefon traži najbliži predajnik" i radi najvećom snagom. Posle uspostavljene veze, u toku razgovora, snaga zračenja mobilnih telefona mnogo je manja.
U ishrani manje koristite hranu i pića koje sadrže mnogo kofeina (kafa, čaj, čokolada...).
Izbegavatjte "jaka" mesa i "jake" mesne prerađevine (salame, kobasice, dimljeno meso, jela sa roštilja).
Umesto plastične ambalaže, koristite što više staklenu ambalažu a umesto plastičnih kesa koristite papirne kese (ne previše farbane i ne od recikliranog papira ili papira sumnjivog kvaliteta).

Navedeni saveti odnose se naročito na decu. Zato se potrudite da uz malo napora zaštitite sebe, ali i decu, jer je njihov organizam osetljiviji na sve štetne spoljne uticaje.


Izvor: Krstarica