U beogradskim školama deca se češće opredeljuju za građanski vaspitanje nego za veronauku.

U Osnovnoj školi „Skada¬rlija“ u Beogradu ovogodišnji prvaci, odnosno njihovi roditelji, jedva da su zainteresovani za veronauku. Samo njih 27 odsto prijavilo se da pohađa časove iz tog predmeta, dok se 73 odsto opredelilo za građansko vaspitanje.

U generaciji đaka koji su prošle godine završili četvrti razred, versku nastavu posećivalo je 53 odsto, dok je na građansko išlo 47 odsto đaka. Ti isti đaci bili su u prilici ove godine da se opredele kao učenici petog razreda. Za građansko vaspitanje odlučilo se 67 odsto, dok je na veronauci ostalo svega 33 odsto učenika.

U beogradskim osnovnim školama deca se češće opredeljuju za građansko vaspitanje nego za veronauku. U unutrašnjosti Srbije slika je malo drugačija, pa je odnos ova dva predmeta pola-pola. Da veronauci u Beogradu preti krah, nedavno je upozorio i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije.

Neprilagođeni udžbenici i neadekvatan nastavni kadar glavni su uzroci što veronauka gubi trku s građanskim vaspitanjem, smatra prof. dr Zoran Milošević, sociolog religije.

“Ovde je problem što od uvođenja veronauke u škole nije rađeno kako valja. Javio se i problem prestiža, da li će udžbenike pisati vladike ili neko s fakulteta. Naravno, pobedile su vladike, tako da smo dobili udžbenike koji nisu prilagođeni uzrastu dece“, kaže Milošević.

“Drugi veliki problem u organizaciji verske nastave, dodaje on, jeste nestručan kadar. Veronauku ne predaju parohijski sveštenici, već se za predavače upućuju oni koji su završili Višu bogoslovsku školu ili apsolventi bogoslovije. Dešava se da na časovima deca sede i ništa ne rade ili je pak bilo slučajeva, kao recimo u gimnaziji na Novom Beogradu, da veroučitelj izazove brojne konflikte.“

U prvom razredu, umesto dece, za veronauku ili građansko vaspitanje opredeljuju se roditelji. Za koji će se predmet deca kasnije odlučiti, isključivo zavisi od nastavnika i njihove mogućnosti da zainteresuju đake. Očigledno su ovde veroučitelji zakazali.

“U mnogim školama nastavnici koji nemaju pun fond časova predaju građansko vaspitanje, tako da su oni u prilici da rade mali marketing kod učenika, dok veroučitelji obično dolaze sa strane i nisu u istom položaju. Nastavnici koji predaju građansko vaspitanje su metodičko-didaktički bolje osposobljeni. Sve to je doprinelo da građansko vaspitanje bude zastupljenije“, objašnjava Anđelko Kunarac, direktor OŠ “Skadarlija“.

Slično je i u beogradskoj školi “Sveti Sava“, gde se za građansko vaspitanje opredelilo 60 odsto prvaka.

Profesor Milošević kaže da je jedno od mogućih rešenja da Učiteljski fakultet preuzme odgovornost i u saradnji sa Bogoslovskim fakultetom počne da školuje veroučitelje.
Profesor Ljubivoje Stojanović ne slaže se da je veronauka u Beogradu doživela krah. On tvrdi da se od samog početka za versku nastavu u prestonici opredeljivalo manje od 40 odsto učenika, ali da se taj broj polako povećava. Što se Srbije u celini tiče, odnos veronauke i građanskog vaspitanja u proseku je pola-pola.

“Sve bi bilo lakše kada bi se radno-pravni status veroučitelja rešio. Ovako, oni potpisuju ugovor na godinu dana, što otežava proces nastave. Deca se prilagode jednom nastavniku, on se promeni. Najbolje bi bilo da crkve i verske zajednice sastavljaju spiskove predavača, a školske vlasti na konkursu da biraju predložene kandidate“, objašnjava Stojanović.

On kaže da je sada sve na veroučiteljima, koji moraju da iskoriste šansu koju je država dala. Mora se ostvariti dobra komunikacija s učenicima, ali i u zbornici.

“Verska nastava je i provera demokratičnosti jednog društva, da li je spremno da uvažava različitosti. Pri vraćanju verske nastave vodilo se računa o multikonfesionalnosti društva u kome živimo. Svaka crkva i verska zajednica ima pravo da verske istine tumači i saopštava slobodno. U tom smislu postoji komisija Vlade Srbije za versku nastavu koju sačinjavaju predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i predstavnici ministarstava vere i prosvete“, zaključuje Stojanović.


Prema rečima Ljubivoja Stojanovića, dosadašnja iskustva su pokazala da su devojke uspešnije kao veroučitelji od muškaraca. Da uspeh verske nastave zavisi od veroučitelja i njegove sposobnosti da versko znanje primeni u praksi, potvrdili su nam u OŠ “Starina Novak“ koja se nalazi u centru Beograda.

“Imamo fenomenalnu veroučiteljicu, Mirjanu Kubac, koja je uspela da animira decu. Sada je odnos veronauke i građanskog pola-pola, ali moram da primetim da se sve više dece opredeljuje za versku nastavu. Dakle sve je do predavača“, kaže Katarina Oklobdžija, direktor škole.

Izvor: MTS-Mondo

treba ukinuti i versku nastavu i gradjansko vaspitanje...to je bio jedan od vecih promasaja djindjiceve vlade kad je podlegao pritisku crkve i uveo versku nastavu i kad je sa druge strane morao uvesti gradjansko vaspitanje...

zna se gde se stice versko obrazovanje...koga interesuje...pravac crkva i tamo uci do mile volje

sto se tice gradjanskog vaspitanja,ne treba zaboraviti da je skola vaspitno-obrazovna ustanova i da svaki nastavnik bilo kog predmeta utice bar malim delom na vaspitanje ucenika...
vaspitanje se prvo stice u kuci,pa u skoli,u kontaktu sa ljudima itd....nisu potrebni drilovani lutani od strane kojekakvih nvo da uce decu gradjanskom vaspitanju...

Ocigledno je da su potrebni..

A sto se tice prvog dela posta, naravno da se slazem... za pocetak jer je protivustavno..

Hajde jednom da se složim sa tobom. Već je dovoljno ispiranja mozga u školama. Ali džabe svaka država ima kalup za proizvodnju građana kakvi im trebaju. Sada bar možeš da izabereš. Ali ti se na kraju isto fata.

stvarno ne znam kako je sad u skolama ali kad sam ja isao npr u srednju skolu(ratovi,beda,sankcije) bilo je sasvim ok...uopste nije bilo mnogo nasilja,medjunacionalna mrznja nije postojala(zivim u multietnickoj sredini) a nismo imali ni versku nastavu ni gradjansko vaspitanje...

shodno kućnom vaspitanju najpre a zatim i okruženju u kome se živi...ko više pridaje značaj duhovnom vaspitanju i isceljenju, važno je pratiti tamo neke svetske tredove i svoje materijalne hirove..eeee, a posle nam kriv đavo

Radim u školi pa sam upoznat donekle sa tim šta deca uče na veronauci. Kad su je uvodili mislio sam da će to da bude dobro, da će da ih uči nekim normalnim, ljudskim i hrišćanskim vrednostima. E tu sam se silno razočarao. Nedavno mi je veroučitelj ispričao da su postojale dve struje u okviru Crkve, jedna tradicionalistička koja je bila za ovaj sistem i druga koja je i pobedila a za koju ja ne kapiram šta hoće da postigne...

Našao sam malopre spisak nastavnih jedinica za drugi razred, evo par naslova:

7.   Литургија – заједница у којој постоје различите службе
8.   Литургијске службе: епископ, свештеник, ђакон и народ
9.   Литургијске службе су међусобно повезане
Систематизација обрађених наставних јединица
11. Епископска служба _ Епископ је икона Христова и симбол јединства цркве
12. Различитост служби у цркви извире из њиховог међусобног односа
13. Литургијске службе – дар Божији људима
14. Литургија нам открива Свету Тројицу и њихов начин постојања: Оца, Сина и Светог Духа
15. Систематизација обрађених наставних јединица
16. . Литургија показује да се постојање поистовећује са заједницом

Nije ni čudo da deca izbegavaju veronauku, sve ovo je za njih daleko i apstraktno.

Da su lepo uzeli Bibliju i obrađivali priče iz nje svega ovoga ne bi bilo  

Sto se nasilja tice, ni ja nisam preterano upucen, skolu koju ja zavrsavam (medicinska) cine uglavnom devojke (oko 3/4), tako da nisam za ove cetiri godine video nijedan incident. Ali pre svega mislim da je gradjansko bitno zbog samog nacina ponasanja dece uopste. I ja zivim u multikulturalnoj sredini, jesu ispadi te vrste retki, ali opet mozes naici na njih. Takodje, gradjansko vaspitanje ima ulogu i u samom vaspitavanju dece i u kulturnom pogledu, u cilju postovanja razlicitosti licnosti, sprecavanja nasilja nad neistomisljnicima, etc.


Mozda sam ja pogresno shvatio tvoj post, ali cini mi se da su po tebi  veronauka i gradjansko vaspitanje dve razlicite stvari, a ne da imaju slican cilj?

Imaju isti cilj.

tako je! bice kao i sa marxizmom.