Nema većeg zadovoljstva nego prelistavati svetske baze koje sadrže milione patentiranih pronalazaka. U njima ima mnogo duha i sjajno osmišljenih, ali i začuđujuće naivnih ideja. A činjenica da je zaštita jednog pronalaska relativno skupa za prosečnog čoveka, samo pojačava neverovanje da ima ljudi koji su toliko nekritični kad procenjuju svoja dela.

Često u novinama čitamo o autorima koji imaju “toliko i toliko prijavljenih pronalazaka”, zanemarujući pri tom da prijavljen ne znači ni prihvaćen ni patentiran, pa ni uspešan pronalazak. Činjenica da je pronalazač spreman da plati da bi svoju ideju zaštitio može da bude samo dokaz da je on lično ceni; sve ostalo je samo pretpostavka koju će vreme potvrditi ili oboriti.

Zanimljivo je da se, kao po pravilu, pronalasci nalaze grupisani u dve kategorije, tako da nema mnogo prelaznih slučajeva. U jednoj su stručni patenti, koje mi smrtnici ne možemo ni da razumemo ni da ocenimo, a stiče se utisak da ih stvaraju ljudi koji decenije svog života posvećuju jednom problemu i s naporom krče put ka cilju za koji ne znaju ni da li je ćorsokak ili zlatan rudnik. Drugu grupu pronalazaka su stvorili oni koji su verovatno u trenutku dokolice gledali u nebo i razmišljali na temu “Bože, šta li bih mogao danas da patentiram?”. To su zgodne i vesele ideje, od kojih su mnoge i svakom od nas padale na pamet, a tehnički opisi su prepuni marketinškog ubeđivanja, kao da se pronalazači obraćaju naivnom kupcu, umesto da opisuju detalje konstukcije i suštinu ideje. To i nije čudno jer živimo u veku u kome robu (u ovom slučaju pronalaske) prodaje marketing a ne kvalitet; zato se crvljive jabuke na pijaci reklamiraju kao neprskane, a neukusna hrana prodaje kao “zdrava hrana”.

Ovde nema pronalazaka koji u potpunosti pripadaju prvoj grupi, jer bi za razumevanje (a i autoru ove knjige za predstavljanje) ma koga od njih bilo potrebno najpre izučiti celu nauku na koju se patent odnosi. Umesto toga, ima pronalazaka iz druge grupe, pa neka ovo posluži kao razbibriga, mada ni tu ne treba biti isključiv - možda će neki od ovde pomenutih problema inicirati u nekome ideju, koja mu je oduvek bila pred očima, samo je trebalo sagledati na pravi način.

Potpisnik ovih redova je dao sebi tu slobodu da svaki pronalazak komentariše po svom ličnom osećaju, pa tako postoji i mogućnost da se nenamerno potkrade greška u proceni ideje ili nedoslednost u davanju ocene. Naravno da je isto tako moguće i da se neko neće složiti sa napisanim komentarom - sve je to rizik koji postoji kad se daju lične ocene, koje zavise od stava, iskustva i afiniteta svakog od nas.

Napomena: Sve patentne prijave koje su ovde opisane (i još nekoliko miliona pride) dostupne su preko http://www.delphion.com

Pred-predgovor knjige, iz pera Zorana Modlija: Latentno Patentno [link]

1. Zakon džungle u dvorištu [link]
2. Gaće za papagaja [link]
3. Elektronski metak [link]
4. Žaluzine na autoputu [link]
5. Ceo bar na glavi [link]
6. Šešir za pušače [link]
7. Centrifuga za surfera [link]
8. Za "jezičke" stručnjake [link]
9. Nema milosti za napasnika [link]
10. Kad slabiji pol zaboravi na šalu  [link]
11. Pozociona svetla za konja [link]
12. Nema stajanja tamo gde se sedi [link]
13. Dati šansu životu [link]
14. Učtivost je vrlina [link]
15. Da kokoška bude "u trendu" [link]
16. Betmen se ne plaši visine [link]
17. Ko visoko leti... [link]
18. Drž'te lopova [link]
19. Da se ne smrznu noge [link]
20. Kako upecati pantljičaru  [link]

Nekoliko ličnih iskustava

Često se u svom poslu i sam bavim konstruktorskim radom, mada nikad ništa od svojih projekata nisam zaštitio patentom. Naprotiv, najveći broj projekata objavljivao sam u raznim časopisima uz detaljna uputstva za samogradnju. Mislim da ih je dosad objavljeno preko pedeset, i svi se odnose na digitalne, a velika većina na mikroprocesorske sklopove.

Jedno vreme, u časopisu PC vodio sam konkurs na kome je svakog meseca po jedan čitalac dobijao po jednu vrednu nagradu (sponzor je bio Sei Elbatex iz Austrije, uz zaslugu gospodina Albe Mešulama) za najbolju ideju ili rešenje na temu elektronskih konstrukcija. Mada odziv nije bio kvantitativno veliki, bilo je veoma zanimljivih ideja i rešenja, a pritom sam dolazio u kontakt sa posebnom kategorijom ljudi, pa je ponekad bilo i veselih situacija. Pokušaću da prenesem nekoliko nesvakidašnjih iskustava koje sam doživeo tokom vođenja konkursa. Prve četiri priče se odnose na kontakte sa potencijalnim učesnicima, a poslednja je jedno moje lično iskustvo, tek da se vidi da razvojni put jedne ideje nije baš tako prav i siguran kao što to na prvi pogled izgleda.

1. Savršena ideja za energiju budućnosti [link]
2. Najbolje ideje se čuvaju za sebe [link]
3. Kako se zaštititi od stare kineske mudrosti [link]
4. Balkanski špijun [link]
5. Gde je granica dozvoljenig u marketingu? [link]

LATENTNO
PATENTNO

Pred - predgovor knjige, iz pera  Zorana Modlija

Da li ste ikada upecali vlastitu pantljičaru? Ako niste, čestitajte svojoj malenkosti na izuzetnoj brizi o higijeni ishrane, zahvaljujuñi kojoj mudro pržite jaje na glavi! Doduše, ni dotično jaje ne bi bilo tako ukusno da vaša kokoška nije nosila specijalne naočari, konstruisane s ciljem da živina suicidalne naravi ne digne ruku - oh, ne! krilo! - na sebe...

I tako dalje, i tako unedogled, sve do najudaljenijih horizonata ljudske domišljatosti.

I, naravno, do poslednje stranice ove knjige. Knjige o patentima koji neće izmeniti svet. Dokaz tome u prilog jeste činjenica da ga nisu izmenili ni do sada.

Ako je već i meni dozvoljeno da kažem koju, iskoristiću ovo privremeno odobrenje da bih izjavio sledeće: patent broj jedan sveta u koji upravo treba da zakoračite jeste njegov promoter. Autor Voja Antonić lično.

To nije čovek koji se sreće svakog dana. I zato, da biste ga sreli, nemojte ga vrebati svakodnevno. Dovoljno je da to pokušate samo jednom u narednih deset godina. I srešćete ga. Jer to je čovek koji se sreće samo jednom u deset godina.

Redak čovek, znači. I domišljat, na svoj skromni i staloženi način. Patentiran od strane svojih divljenja dostojih roditelja, nije uspeo da postigne ono što su postigli pronalazači koje opisuje u ovoj knjizi: nije uspeo da ne promeni svet. Čak - i što je još gore, naprotiv - jednom je uspeo i da ga promeni.

Kako?

U trenutku slabosti, početkom osamdesetih godina prošlog veka (za one koji su uzalud protraćili dve godine ne znajući za ovu knjigu, pa je čitaju tek sada!), konstruisao je kompjuter tipa “uradi sam” i, zajedno sa prijateljima, kompjuter krstio imenom “galaksija”. U to prepotopsko doba računarske polupismenosti pokazao je deci YU civilizacije kako da sama, od bezvrednih delova, sastave prvi pravi domaći kućni računar. K’o od šale i od oka. Kompjuter koji je imao sliku, ispuštao zvuke, pa još bio i programabilan.

Te godine je rekordno skočila prodaja električnih lemilica, kalaja i tinola. Hiljade nevičnih ruku uspešno je sklapalo “moj prvi računar”! My first Sony je došao mnogo kasnije, pa je zakasnio.

Silne škole su naručivale taj kompjuter. I školovale školarce pomoću njega.

Čak i da je napisao “Rat i mir”, a ne ovaj veseli pronalazački kaleidoskop, moj mali predgovor opet bi imao priču o Vojinoj “galaksiji”. Pogotovo danas, u vreme narogušenih Intel-a, IBM-ova i Microsoft-ova.

Drago mi je što Voja Antonić nije narogušen. On je razbarušen. Pun je diskretnog razumevanja za ljudske pokušaje da se avion ubaci u rikverc, a reka potera uzbrdo. Učinio je da se i sam prisetim svojih povremenih maštarija, koje su, po pravilu, odlazile u zaboravljene magacine svesti nakon susreta sa ozbiljnim i dostojanstvenim svetom napolju.

Ni jednu od ideja koje će se za koji trenutak prosuti pred vama Voja Antonić nije ismejao. Kao čovek raskošne tehničke kulture, umeo je da ih savršeno klasifikuje, dramaturški vešto obradi, a zatim beskrajno šarmantno prokomentariše.

Poslednju rečenicu o svakom od patenata koji slede ostavio je čitaocima.

Uživajte - i otkrijte je. Možda vam se posreći.

US patent 4150505 (24.04.1979)

Bird trap and cat feeder

Zakon džungle u dvorištu

Evo jedne ideje kako da hranite mačku bez truda i troškova. U tome će vam pomoći pronalazač koji je došao na ideju da napravi zamku koja će automatski da lovi hranu za mačku.

Treba da napravite kućicu za ptice, ali samo će naivna ptica pomisliti da je to njena kućica. Bar dok ne uđe unutra, jer čim stane na unutrašnju prečagu, ona će se pod njenom težinom saviti i već sledećag trenutka ptičica će se naći u vertikalnom oluku. Ovaj oluk, koji ima glatke zidove, taman je toliko širok da ptica može kroz njega da propadne, ali ne i da maše krilima. Zato je na kraju ovog sudbinskog pada čeka kavez, čije su rešetke dovoljno uske da nesrećna ptica ne može kroz njih da pobegne, ali i dovoljno široke da mačka, koja je strpljivo čekala, može kroz njih na silu da provuče svoj obrok.

Šta kažete? I mačka sita, i vaš novac na broju.

US patent 2882858 (21.04.1959)

Sanitary appliance for birds
   

Gaće za papagaja

Lepo je imati ptice u kući, ali samo njihovi vlasnici znaju kolika je obaveza neprestano čistiti za njima. Zato će ovaj patent, koji datira još iz 1959. godine, da im pomogne: to je neka vrsta “donjeg veša” za papagaja, kanarinca ili neku drugu malu pticu. Ako ptica pristane da ih koristi (što je teško očekivati), čistoća će biti sačuvana, a i najstrožiji puritanski moral će biti zadovoljen, jer ne treba dozvoliti da ijedno Božije stvorenje hoda bez odeće.
Pošto ptica svojom anatomskom građom nije dobro prilagođena za nošenje gaća, pronalazač se nije dao zbuniti nego je smislio i tregere koji pomažu da ovaj intimni deo odeće stoji na svom mestu. Za kopčanje tregera verovatno treba razviti i specijalne minijaturne kopče, ali se one nigde ne pominju u tekstu patentne prijave.

US patent 5698815 (16.12.1997)

Stun bullets

Elektronski metak

Mada je ovo na prvi pogled sasvim običan metak, svoju pravu narav će pokazati tek kad je ispaljen iz pištolja. Pod dejstvom centrifugalne sile najpre se rasklapa čaura (8L) koja obuhvata zrno, a onda se odvajaju dva minijaturna harpuna (18L, 18R) koji su sa telom zrna povezani tankim žicama. Kad se zariju u telo žrtve, aktivira se minijaturni visokonaponski pretvarač koji šalje kratke visokonaponske impulse u harpune. Ovaj visoki napon neće ubiti žrtvu, ali će prolazak impulsa kroz mišićno tkivo uzrokovati privremenu paralizu mišića.

Metak se ispaljuje iz običnog pištolja, a sve se nalazi u telu zrna. Barutno punjenje je znatno slabije nego kod standardnog metka, jer se on ispaljuje sa malog rastojanja (teško da će nam zatrebati sredstvo za samoodbranu protiv nekoga ko se nalazi daleko od nas). Drugi razlog je što zrno ne treba da povredi žrtvu - a harpunima nije potrebna velika brzina da bi prodrli pod kožu. Osim toga, veliko ubrzanje bi moglo da ošteti minijaturnu bateriju i elektronski sklop koji se nalazi u zrnu.

Da bi se ceo mehanizam pravilno razvio i da bi harpuni pod pogodnim uglom pogodili žrtvu, neophodno je da budu ispunjena dva uslova. Prvi je da zrno rotira tokom leta; ovaj zahtev će ispuniti svaki pištolj, jer spiralni kanali u cevi prisiljavaju i obično zrno da rotira - to mu je neophodno da bi, zbog žiroskopskog efekta, bilo stabilno usmereno ka meti tokom leta.

US patent 4238687 (09.12.1980)

Highway turbine



Žaluzine na autoputu

Pronalazač nam daje ideju da se na autoput postave “klapne” koje će vozila u prolasku pritiskati i tako, zub po zub, pokretati generator.

Istina je da ovako ne može da se dobije neka značajna količina energije, ali zato može veoma efikasno da se ometa saobraćaj, pa i da mu se ugrozi bezbednost. Strah vozača kad naiđe na ovakve prepreke, pokušaj da ih obiđe, nestabilnost vozila koje prelazi preko njih, klepetanje ispod točkova - sve su to elementi koji ugrožavaju sigurnost vožnje. Posebno ako se neka od ovih površina zaglavi u podignutom položaju, što zbog teških uslova rada uopšte nije nemoguće. To što će u tom slučaju pocepati gumu vozila je najmanja šteta, može da bude i mnogo gore...

Drugi problem se tiče održavanja ovakvog uređaja. On se nalazi ispod površine puta, pa je zato veoma pogodan za gomilanje vode, snega, leda, blata, kamenja i nečistoće raznog porekla. Verovatno bi zbog ovoga, umesto generisanja električne energije, ubrzo počeo da radi kao generator saobraćajnih nesreća.

US patent 4681244 (21.07.1987)

Portable bar

Ceo bar na glavi

Neki patenti nisu toliko zanimljivi kao tehnička rešenja, koliko kao povod da se analizira ličnost pronalazača ili korisnika pronalaska. Ovo je jedan od takvih pateneta.

Na kapu je snešten kompletan bar: tu su dve velike i četiri male flaše sa pićem, kao i sva sila hidrauličnih sistema: creva, zatvarača i ventila koji omogućavaju ne samo protok pića od bilo koje flaše do pipka za “cuclanje”, već i pravljenje koktela sa podešenim odnosom pojedinih pića.
Posmatrajući ove crteže, stiče se utisak da su putanje creva ponegde čak namerno iskomplikovane da bi se dobio atraktivniji izgled, ali treba priznati da je autor u tome i uspeo. Rešenje je zaista impresivno, i umesto bilo kakvog komentara, prilažemo jedan od crteža iz patentne prijave. Pomenućemo samo jedno lično zapažanje: korisnik ovog pronalaska može mirne savesti da se zakune da celog dana nije ni pipnuo čašicu...

US patent 4858627 (22.08.2989)

Smoker's hat
   

Šešir za pušače

Treba zaista mnogo dobre volje da bi se ova glomazna i nepraktična kutija proglasila za šešir, ali pošto joj je mesto na glavi, onda ćemo ipak prihvatiti naziv koji je pronalazač dao. Princip rada je sasvim jednostavan (teško da bi i moglo da se smisli nešto drugo): ventilator uvlači dim iznad pušačevog lica (u čemu mu pomaže i providan vizir), i filtrira ga u komorama u kojima se nalaze filteri. Složeni niz hodnika omogućava da se filtriranje vrši u više faza, tako da je vazduh koji izlazi napolje u priličnoj meri oslobođen produkata sagorevanja duvana. Osim toga, postoji i dejonizator vazduha (koji neutrališe štetne pozitivne jone) a vazduh se dezodoriše i, po želji, parfimiše.

Pogon je sa baterijama koje mogu da se pune, što je ekonomično ali teško rešenje, jer se sve (izuzev ispravljača za punjenje) nalazi na glavi. Zato i nije čudno što je predviđen i pozamašan prsten (48) na gornjoj površini, ako korisnik ima problema u skidanju ovako glomaznog i teškog “šešira”.

Detaljno urađen crtež otkriva nam jednu simpatičnu pojedinost - na zadnjem delu gornje površine nalaze se dva simetrično postavljena otvora (40) predviđena za držanje dve paklice cigareta. Mesta na koje su ovi otvori smešteni su nepraktična za pušača, jer on mora da izvede jedan prilično neugodan pokret rukom da bi dohvatio cigarete, ali sve to liči na povlađivanje staroj pušačkoj navici da se rezervna cigareta čuva iza uha.

US patent 5387159 (07.02.1995)

Continuous wave generating apparatus for simulated surfriding

Centrifuga za surfera

Uz ovaj patent nisu potrebna dodatna objašnjenja, ali je šteta što ne možemo da postavimo pronalazaču neka pitanja.

Prvo, da li misli da će voda pratiti obrtanje bubnja, drugim rečima da li će trenje koje protoku vode pruža surfer sa daskom biti manje od trenja između glatkih zidova bubnja i vode. Drugo, šta će se dogoditi sa surferom kad padne u vodu, čak i ako pritom zaobiđe udarce daske (koja se velikom brzinom obrće u vodi) i tvrde ivice otvora za ulazak u bubanj. Zatim, kako će surfer držati ravnotežu ako mu zadnja strana daske nije uronjena u vodu, i ako nema brzinu po uzdužnoj osi daske. I konačno, pogledajte koja količina vode je predstavljena na crtežu i koliki je kružni otvor za ulazak, pa recite koji će biti nivo vode kad se centrifuga zaustavi. Verovatno je da bi u tom trenutku talas koji će pljusnuti napolje mogao da posluži surferu da na njemu, zajedno sa daskom, teatralno izađe iz bubnja.

US patent 5409016 (25.04.1995)

Oral condom for preventing sexually transmitted diseases

Za “jezičke” stručnjake

Ideja pronalazača je više nego jednostavna - kad već postoje klasični kondomi, koje je tržište prihvatilo, zašto se ne bi proizvodili i kondomi koji bi se koristili i za oralni seks? Ovaj patent, doduše, ne štiti od začeća, ali zato pruža sasvim dobru zaštitu od polnih bolesti.

Ova “maska”, koja na prvi pogled liči na sve samo ne na to što jeste, napravljena je od materijala od koga se već prave standardni kondomi. Ispupčenje 8 je za jezik, što se vidi na crtežu koji je pronalazač priložio uz prijavu da ne bi bilo zabune, a poseban osvrt u propratnom opisu je učinjen na konstrukciju kuka koje se kače na uši. Izgleda kao da su ove kuke bile glavni predmet patenta, jer su doživljavale razne transformacije u genezi patenta. Prva varijanta (broj patenta 5320112 od 14.06.1994) nasleđena je varijantom koja je prikazana na ovoj strani, a unapređenje je bilo upravo detaljan opis ovih kuka.

 




Očigledno je da ovaj detalj pronalazaču nije davao mira, jer se posle par godina pojavilo još jedno unaprečenje pod nazivom Ear Fastener For Oral Condom (broj 5655543 od 12.08.1997), koji sadrži novu varijantu pričvršćenja. Upornost autora (zapravo autorke) zaista je impresivna, jer su kroz čak tri praktično jednaka patenta vršena doterivanja jednog jedinog detalja.

O ovim patentima možemo da mislimo šta god hoćemo, a najteže je ograditi se od svih duhovitih dosetki i primedbi i dati objektivan sud. A za takav sud je potrebno sačekati da se vidi hoće li tržište, inertno kakvo jeste, ipak prihvatiti i ovaj vid zaštite od bolesti od kojih su neke krajnje opasne.