Dvorac Pena je izgrađen na litici, na vrhu brda. Iako jedna slika vredi hiljadu reči, ova samo zaustavlja dah! Iz zelene guste šume, podno plavog neba i belih oblaka, obojen u žutu, ljubičastu i crvenu boju, ukrašen raznim skulpturama, azulejos pločicama i ukrasima iz epoha manuelizma, gotike, baroka i romantizma, izranja ovaj dvorac.

Kada kažem dvorac, na šta prvo pomislite? Na bajke, legende, kraljice, kraljeve, princeze i prinčeve, raskoš ili možda Volt Dizni crtaće? Moj odgovor na to pitanje je - Pena.

Pena dvorac (Castelo da Pena) ili Pena palata (Palácio da Pena) je jedno od sedam čuda Portugala. To je najstarija palata evropskog romantizma. Nalazi se na listi UNESCO listi svetske kulturne baštine. Portugalci je smatraju nacionalnom palatom. Iako je to muzej, povremeno se koristi u predsedničke, državne i kulturne svrhe.

Nalazi se nekih tridesetak kilometara udaljen od Lisabona, u malenom gradiću Sintra.

Pored obilazaka kvartova kao što su Baiža (Baixa), Alfama (Alfama), Šiado (Chiado), Bajro Alto (Bairro Alto), Rošo (Rossio), pored vožnje čuvenim lisabonskim tramvajem broj 28 ili liftom Santa Žusta (Elevador de Santa Justa), pored posete tvrđavi San Žoržo (Castelo de Sao Jorge), manastiru Žeronimo (Mosteiro dos Jeronimos), Belemu, okeanarijumu, pored čaše porta i fado muzike... i poseta Sintri i dvorcu Pena je deo Lisabonske priče.

Dvorac Pena je izgrađen na litici, na vrhu brda. Iako jedna slika vredi hiljadu reči, ova samo zaustavlja dah! Iz zelene guste šume, podno plavog neba i belih oblaka, obojen u žutu, ljubičastu i crvenu boju, ukrašen raznim skulpturama, azulejos pločicama i ukrasima iz epoha manuelizma, gotike, baroka i romantizma, izranja ovaj dvorac. No, na ovom mestu nije uvek bio zamak.


Za vreme arapske vladavine, u steni se nalazila jedna mala kapela, koja je je kasnije pretvorena u crkvu posvećenu Bogorodici (Nossa Senhora da Pena). Portugalski kralj Žoao II ju je često posećivao i kako je bio poštovalac reda sv. Jeronima (i u Lisabonu se nalazi čuveni manastir toga reda), odlučio je da ovde sagradi manastir (Mosteiro dos Jeronimos). I ostali članovi portugalske kraljevske dinastije su svoju pobožnost iskazivali raznim zavetima, te je dekoracija bila od dragog i poludragog kamenja (jasper, alabaster...) sa biblijskim scenama. Čuveni zemljotres 1755. godine, koji je zahvatio ovo područje oko Lisabona, uništio je i veći deo manastira. A monasi su ga napustili 1834. godine.

Četiri godine kasnije (1838), Ferdinand II, princ od Saxe-Coburg-Gotha i njegova supruga kraljica Marija II, zaljubili su se u ovo mesto i odlučili da na ruševinama starog manastira podignu sebi letnju rezidenciju. Tako su sačuvane i vrednosti iz manastira (npr. kolekcija azulejos pločica). Izgradnja palate je počela 1840, za nju je bio zadužen nemački arhitekta Baron Eschwege, ali po zamisli kralja, koji je bio umetnička duša (pisao poeziju i slikao akvarele, bio je i predsednik Kraljevske akademije nauka i umetnosti).

I enterijer i eksterijer su mešavina raznih stilova, od uticaja drevnog Egipta do romantizma. Volte i klaustri u gotskom stilu, minareti i lukovi u manuelinskom, plavo- bele azulejos pločice na fasadi.

Da bi se ušlo u dvorac, mora se proći ispod Arapske kapije, pokretnog mosta, Tritonove kapije i Tritonovog prozora. A unutra, sobe, saloni, plesne dvorane, kapelice, spavaće sobe, tajne odaje. Nameštaj, slike, skulpture, porcelan i drugo blago. Iz naziva prostorija može se naučiti celo porodično stablo portugalske monarhije. Tu je i velika odaja, u kojoj se krila Amelia, poslednja portugalska kraljica. Razgledajući unutrašnjost steče se utisak da sva ta lica portugalskih kraljeva i kraljica, kao duhovi, nas posmatraju kroz prizmu vremena. Fotografisanje je, na žalost, zabranjeno.


Na terasi predlažem predah uz predivan pogled, koji uz bolji zoom na vašem foto aparatu može da dosegne početak Atlanskog okeana. Osećaj je kao da ste na vrhu sveta!

Tu se nalazi kafić u kojem možete popiti kofeinsku dozu uz neko od raznovrsnih peciva. Inače, Portugalci su čuveni po svojim pašteiš (Pastéis) slatkišima. Pastéis de Nata sa cimetom i šećerom u prahu, Bolo de Bolacha, Bolo de Naranja... Tu se nalazi i restoran u kojem možete ručati.

Pena je toliko šarena i ekstravagantna, da zelenilo iz parka oko nje pridonosi ravnoteži. Obilazak parka je isto doživljaj sam za sebe. To je senoviti park koji se proteže na oko 200 hektara neravnog zemljišta. Kralj Ferdinand Drugi, ne samo da je umešao svoje prste u arhitekturu zamka, već se pokazao i kao odličan pejzažni arhitekta. Romantični paviljoni, kamene klupe obrasle mahovinom, raznovrsno drveće, stare sekvoje, vodopadi, jezerca, fontane, lavirinti... Zvuk tišine. Rezervoar kiseonika. Meditativna atmosfera. A vremena malo.

U okviru parka se nalazi i najviši vrh planine Sintra (Serra de Sintra), a to je Kruz Alta (Cruz Alta) na 540 metara nadmorske visine. Na njemu se nalazi ogroman krst, koji je postavljen još 1522.godine. Iako je zaštitni znak Volta Diznija dvorac iz Uspavane lepotice, koji je inspirisan dvorcem Nojšvanštajn, (Neuschwanstein) vodi se mrtva trka između njih, jer je, ipak, Pena izgrađena pre!

Pena deluje veselo, vedro, optimistično. Čak i fado zvuk (http://www.youtube.com/watch?v=ncfE_kU-vPI), koji izaziva tugu i nostalgiju, ovde drugačije zvuči.

Korisne informacije:

Ako se nađete u portugalskoj prestonici, bilo bi dobro jedan dan odvojiti za posetu Sintri i Peni. U Sintru se najbolje stiže vozom (http://www.cp.pt). Vozovi vrlo često saobraćaju i vožnja traje pola sata. Cena povratne karte je oko 7 evra, zavisno od kategorije voza. Prednost je ta što se možete ukrcati u voz na više stanica, koje su ujedno i metro stanice (Oriente, Santa Apolónia, Campolide i Rossio).

U Sintri, pored železničke stanice nalazi se turistički biro, gde možete besplatno dobiti ne samo informacije, već i mapu grada i razne brošure. Tu je i autobuska stanica, na kojoj staje autobus broj 434 koji vozi do dvorca Pena (staje i ispred Mavarskog dvorca). Cena karte je 3.5 evra. Ako ste u dobroj kondiciji, onda možete i da krenete pešice do dvorca, a tim što je on udaljen skoro 5 kilometara, a i put ide uzbrdo, pa će vam trebati dosta vremena do odredišta. Predlažem autobusom do tamo, a u povratku pešice, kroz sve to zelenilo i svež vazduh.


Cena ulaznice (koja uključuje i kartu za park) je 7 evra. Ponedeljkom, za Božić i Novu godinu je zatvoren. Otvoren je za posetioce od 10:00 do 17:30 (a leti i do 19:00).

Znamenitosti Sintre koje treba pogledati su:

- Nacionalna palata (Palácio Nacional de Sintra), koja se nalazi u starom jezgru grada. Nekada bila letnja rezidencija portugalskih kraljeva.

- Muzej igračaka (Museu de Brinquedo)

- Regionalni muzej (Museu Regional)

- Maurski dvorac (Castelo dos Mouros), ostaci arapske tvrđave iz 8. veka

- Mistična vila(Quinta da Regaleria), mesto gde su se skupljali masoni

- Palata Kveluz (Palácio de Queluz)

- Palata Monserat i vrtovi (Monserrate Palace)

- Kapucinski samostan (Convento dos Capuchos)

Ovaj maleni gradić pripada nacionalnom parku Sintra – Kaškaiš (Sintra – Cascais), u okviru kojega se nalaze i mesta na obali Atlanskog okeana, letovališta kao Estoril. Ali je možda najznačajniji Rt Kabo da Roka (Cabo da Roca), koji predstavlja najzapadniju tačku evropskog kontinenta (pri čemu se ne računaju ostrva). Od Sintre je udaljen svega 18 kilometara i do njega se može stići autobusom broj 403, koji vozi i do Kaškaiša, pa se i odatle možete vratiti u Lisabon vozom.

Izvor: B92