Sve o infarktu srca

Infarkt srca (miokard), u široj populaciji poznat kao srčani udar, nastaje onog momenta kada se smanji ili prekine dotok krvi u srčani mišić. Tog momenta prestaje priliv kiseonika koji je neophodan za normalno funkcionisanje srčanog mišića. Ako taj proces traje duže, može da dovede do ireverzibilnih promena u ćelijama srčanog mišića i njene smrti.

Srce ima svoje krvne sudove preko kojih se hrani i dobija kiseonik, i kada se začepi neka od tih arterija nastaje infarkt srca. Najčešće ugrušak (tromb) dovede do začepljenja krvnog suda obično na već postojećim ateromskim promenama. Oštećeni deo mišića postaje neelastičan, ne može da se kontrahuje-grči i na mestu nedovoljnog priliva krvi i kiseonika nastaje ožiljak.

Najčešći faktori rizika

1. Najveći broj srčanih udara uzrokuje ateroskleroza
2. Povišen i snižen krvni pritisak (neregulisan)
3. Povišene masnoće u krvi
4. Šećerna bolest (dijabet)
5. Bolesti bubrega
6. Nasledni faktori
7. Starosno doba (najčešće posle 65 godina, a rizične grupe već posle 45 godina muškarci, a žene u menopauzi i posle)
8. Pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost)

Simptomi i znaci srčanog udara

- Skoro svi oboleli sa infarktom srca imaju tegobe u grudnom košu, bol u predelu grudne kosti koji može da se širi u levu ruku ili vrat
- Ponekada se bol javlja na atipičnim delovima tela, desna ruka, rame, bol u želucu
- Muka, gađenje, povraćanje
- Uznemirenost, strah, nervoza
- Pojačano znojenje
- Otežano disanje (dispnea)
- Vrtoglavica, nesvestica, ponekada i gubitak svesti

Bol može da nastane u miru, usled nekog stresa ili posle jačeg fizičkog naprezanja ili uzbuđenja, i može postepeno da se pogoršava i da traje satima. Bolovi mogu da budu različitog inteziteta od blagih bolova koje obolela osoba opisuje, kao stezanje kleštima u predelu grudne kosti, ili osećaj kao da mu je seo slon na grudni koš. U izvesnim slučajevima može da bude i bez bola, kod starijih osoba i osoba obolelih od dijabeta. Kada se bolest razvija postepeno, praćena je padom krvnog pritiska i nepravilnim srčanim ritmom (aritmijama). Kritičan period za obolele od infarkta srca su prvi sati od njegovog nastanka i ovaj period traje i do 72 sata. U tom periodu je smrtnost najveća.

Dijagnoza i tok bolesti

Dijagnoza ovog oboljenja postavlja se na osnovu kliničkog nalaza laboratorijskih analiza krvi, EKG, ultrazvuka srca, angiografije arterija srca.
Tok i prognoza ovog oboljenja su raznoliki: od blagih oblika koji mogu proći nezapaženo, preko teških oblika sa izraženim komplikacijama, pa do fatalnog ishoda koji može biti trenutan ili u toku trajanja bolesti.
Lečenje je bolničko, pod nadzorom kardiologa, i traje od dve do tri nedelje, a ožiljak nastaje na oštećenom mestu tek posle šest nedelja. Posle preležanog infarkta srca veoma je važna rehabilitacija pod nadzorom lekara u specijalizovanim ustanovama, promena načina života, redovne kontrole kod lekara, ostavljanje loših navika - pušenja, uzimanja alkohola i masne hrane.

Prva pomoć

Prva pomoć obolelom od srčanog udara mora da bude urgentna i zahteva što brže prebacivanje do najbliže zdravstvene ustanove i koronarne jedinice.
Bol u grudima treba shvatiti ozbiljno i odmah potražiti pomoć lekara.
Dr. Ksenija Maid