Dan silaska Svetog Duha na Hristove apostole je dan rođenja Hristove Crkve, to je onaj čas kada je počelo novo razdoblje u istoriji ljudskog roda. To razdoblje je nazivano vremenom Božije milosti, kada Duh Sveti, o čijem dolasku  govorimo, na vrlo neposredan način zahvata ljude, njihova srca, misli, savest, preporađa i ugrađuje u ono čudesno, mistično telo Hristove Crkve. Bog je šaljući Duha na ovaj svet pokazao svoju veliku milost, svoju veliku ljubav, naklonost prema palom čoveku.
Od onoga časa kada je Duh Sveti sišao spasenje je postalo ne samo moguće, već blisko svakom  čoveku. I danas je veoma blizu svakome koji želi samo za kratko da se  zaustavi, da razmisli o sebi i svom stanju pred Bogom, da se pokaje i u veri preda svoj život, sebe, svom Bogu i stvoritelju. Tog dana silaskom Duha Svetog rođena je crkva, evo ona postoji i živi već dva milenijuma. Tokom tog perioda sve demonske i ljudske sile nastoje da spreče i zaustave, poruše,  unište, izbrišu sve ono što crkva jeste. Naravno po Božijoj milosti nikada nikome to nije pošlo za rukom pa ni u prvim danima i godinama postojanja Hristove Crkve strašni neljudski progani, koje su organizovali bezbožni Rimski carevi nisu zaustavili Crkvu Hristovu. Tokom dugog perioda inkvizicije kada su milioni svojim životima platili to što su mislili drugačije, verovali i osećali, ni tad Crkva nije ugušena, ni tada nije proterana sa lica ove planete. U poslednjem veku, velikog napretka u svakom pogledu i smislu pojavili su se opasni tiranski, bezbožni režimi, diktature, ateistički-komunistički režimi koji su na svoj način progonili i pokušavali da unište Hristovu Crkvu. Ni njima to nije uspelo.
Danas u vremenu u kojem mi živimo najveća opasnost pretstavlja upliv nebiblijskih i neevanđeoskih nauka koje pokušavaju da pomute i naruše biblijsku istinu, koju je Bog u svojoj reči otkrio i predao svom narodu i celom ljudskom rodu. Međutim Bog se brine i danas, kao što se uvek i brinuo za svoj narod, da Hristovu nevestu, Crkvu zaštiti i sačuva i Bog će je voditi i čuvati sve do poslednjeg trenutka, do onog časa kada će Spasitelj Isus doći u slavi da je uzme ksebi kako je i obećao svojim učenicima. Pogledajmo na kratko kako je ovaj veliki događaj prorečen u prošlosti jer Biblija je knjiga koja govori o događajima unapred----- ZAŠTO??? Zato što je Biblija posebna knjiga, natprirodna knjiga, živa reč živoga Boga, koji ne samo da poznaje događaje unapred već koji događaje određuje, koji stvara istoriju. Zato nikakvo čudo što Sv. Pismo o događajima govori pre nego što se oni dogode. Mnoga proročanstva već su se ispunila, a neka tek treba da se ispune u godinama koje su pred nama. Ovaj veliki događaj kada je Sv. Duh sišao i ispunio prve učenike i stvorio Crkvu bio je prorečen, obećan u Sv. Pismu.
Pogledajmo kako Bog suvereno vlada istorijom, kako planira, određuje i u pravo vreme sprovodi u delo sve ono što je naumio, a to je jedan od velikih dokaza da stojimo pred pravim, istinitim Bogom. Vratimo se mnogo vekova pre ovog velikog događaja, nekih 1500.god. ranije, u Sv. Pismu je prorečen i opisan ovaj isti događaj u 3Moj. 23. gde nalazimo popis sedam najvećih godišnjih praznika Jevrejskog naroda. Jedan od tih praznika proročki vrlo detaljno najavljuje čas dolaska Sv.Duha i rađanje Hristove Crkve. U 5.st... prvi pobrojani je praznik pashe.Tipološki, simbolički ovaj praznik označava Hristovo stradanje, naravno praznik je posvećen onom trenutku kada Jevrejski narod vođen Božijom rukom izlazi iz Egipatskog ropstva. Ali ako proročki pogledamo unapred videćemo da ovaj praznik zapravo označava Hristovo stradanje. Predstavlja onaj trenutak kada u žrtvi, smrti i prolivenoj krvi Sina Božijeg kao prečistog jagnjeta dolazi otkup za sve one koji se kaju i prihvataju Hrista kao svog Spasitelja. Sledeći praznik koji je spomenut u ovom poglavlju u 6.st. je praznik presnih hlebova. On u svojoj simbolici ukazuje na čistu žrtvu koju je Bog u svom Sinu prineo za otkup ljudskog roda. Isus kao jagnje Božije bio je savršeno čist i jedina moguća žrtva prineta za naš otkup kojom je Bog zadovoljan. U njegovoj smrti, žrtvi, ljudi mogu da prime oproštenje, otkup od ropstva vlastitih greha, pakla i smrti. To simbolički ovaj praznik treba da ukaže na Hristovu žrtvu kao jedinu moguću koja zadovoljava Božiju pravdu. Sledeći praznik je prinošenje prvina od onoga što je požnjeveno, praznik prvina od žetve. Pismo kaže u 10. i 11.st.......Ovaj praznik simbolički ukazuje na čas kada je Sin Božiji ranog nedeljnog jutra pobedio smrt. Porazio je strašnog neprijatelja i ustao živ, donoseći život svima koji veruju u njega. 11.st. kaže—sutradan po suboti__ tj. U nedeljni dan, jutro kada je Spasitelj slavno pobedio smrt.Četvrti pobrojani praznik je praznik sedmice 15-16 stih: ... ovde u svetom tekstu  Bog obećava proročki dolazak Sv Duha i čas rođenja Hristove Crkve. Od prvog dana po suboti znači od nedelje Uskrsa, brojaše sedam nedelja punih, kaže Pismo, dok se ne navrši pedeseti dan, onda prinesite novi dar Jahvi odnosno Bogu, taj dan je dan kada je došao Sv. Duh. Praznik sedmica padao je u IX mesecu jevrejske godine(mesec sivan) koji inače odgovara našem mesecu maju i tada je u Palestini žetva pšenice. Dakle na dan pedesetnice tog velikog jevrejskog praznika Duh Sveti pobedonosno i slavno dolazi i rađa Hristovu Crkvu.
Sledeći praznik je spomen trube o kome govori 24.st....... Taj praznik tek treba da se dogodi i on predstavlja duhovno buđenje Jevrejskog naroda, Izraelske nacije na kraju perioda velikih nevolja. Dakle vreme kada će Jevreji shvatiti sve svoje zablude iz prošlosti i kada će se pokajati zbog najveće zablude tj. Odbacivanje Mesije, Spasitelja, Pomazanika koga im je Bog poslao. Šesti praznik je dan očišćenja 27.st...... On simbolički predstavlja čas kada će Jevreji primiti Hrista kao Mesiju. Nema drugoga imena pod nebom danog ljudima kojim možemo da se spasimo—govori Božija reč, tada će to shvatiti i Jevreji i prihvatiti Hrista kao Mesiju. Poslednji praznik je praznik senica 34.st....... za koji verujemo da proročki najavljuje dolazak velikog odmora. Najavljuje hiljadugodišnje carstvo. Vreme Hristove vladavine na zemlji, kada će ljudski rod i celokupna tvorevina da se odmara i uživa u prisutnosti onoga koji je svojim vaskrsenjem sve obnovio, učinio novim na slavu i hvalu Božiju.     
       Vratimo se na 15.i 16.st. dakle na dan pedesetnice kada Duh Sv. Pobedonosno dolazi i rađa Hristovu Crkvu. Bog je tako isplanirao, obećao, odredio i tako je moralo da bude. Nije ovo jedino obećanje o dolasku Duha Svetog, napr. u evanđeljima obećanje ovog velikog događaja, u Jovanu 14,16 čitamo: Isus je rekao ''Ja ću umoliti Oca i daće vam drugog utešitelja da bude sa vama zauvek''.
Isus ovde vrlo jasno, ozbiljno, neposredno najavljuje skori dolazak Sv. Duha. Ili u Lk.24.49... naravno i ove reči su se ispunile doslovno na dan pedesetnice. Šta se desilo zapravo tog dana i kako je taj događaj zapravo izgledao, Luka zapisuje u Delima ap.1.1-4.:'a kad dođe pedesetnica'' ili Karadžić:'' a kada se navrši pedeset dana''. I to je prva stvar koju treba da zapazimo. U tih nekoliko reči već se nazire da Bog naglašeno insistira na određenom trenutku, na tačnosti, Božji proročki sat je najtačniji sat.
Bog vrlo jasno,vrlo detaljno određuje događaje koji se u pravom i jedinom mogućem času ispunjavaju i odvijaju. Božja reč naglašava:'' a kada dođe pedesetnica'' i Bog je imao za ovaj dan određenu svrhu i niko i ništa neće uspeti da promeni taj plan koji je Bog unapred odredio. Kažemo da je Bog , Bog savršenog reda koji sve planira i mi moramo da računamo sa tim, u tom je zapravo naša velika sreća, prednost što naš Bog nije smušeni, hiroviti Bog koji radi danas ovako a sutra onako. Dalje u tekstu čitamo—svi su bili zajedno na jednom mestu—Isusovi učenici su sabrani, sakupljeni ne samo fizički već je njih povezivalo nešto mnogo važnije--- bili su jednodušno sabrani, ujedinjeni!!! Bili su jedno u duhu, jedno u veri, jedno u učenju, jedno u evanđelju koje im je njihov učitelj ostavio to je upravo ono što odlikuje sve ljude koji pripadaju Hristovoj Crkvi uz sve međusobne različitosti kakve god bile, to je ono što čini da budemo blizu jedan drugome, kao i vrhunac da budemo svi zajedno blizu našem Gospodu i Spasitelju.U tom je osobina Hristove Crkve i odlika njegovih sledbenika. Spasitelj je rekao—gde su dvoje ilin troje sabrani u moje ime i ja sam tamo među njima-- i ova grupa učenika koja je čekala i dočekala dolazak Sv.Duha bila je u pravom smislu reči sabrana, okupljena oko svog Gospoda i na takav način dočekala dolazak Sv. Duha. I dalje 2.st..... Duh se objavio u obliku vetra koji dobro pokazuje delovanje Duha Božijeg kao što govori Sv Pismo--- vetar je nevidljiv našem oku ali osećamo njegovo delovanje. Na sličan način se i Sv. Duh toga dana pokazao pred njegovim učenicima i vidimo njegovo veličanstveno delovanje. Ko može da promeni svakoga od nas, ko može od izgubljenih grešnika da načini ljubljenu decu Božiju, ko može čoveka da oslobodi svih mogućih poroka koje svet i greh donose i nameću čoveku?—samo Duh Božiji svojim blagoslovenim delovanjem. Niko drugi i ništa drugo ne može od izgubljenog grešnika da načini ljubljeno dete, već samo Duh Božiji koji prebiva u jednom pokajanom i nanovorođenom čoveku.
Dalje vidimo da se Sv. Duh pojavljuje u obliku ognja 3.st.....zapazite da pisac ne kaže da se na glavama apostola pojavio plamen, već --- kao da su od vatre---. Oganj i vatra u Sv. Pismu uvek su simbol i znak Božije prisutnosti, nalazimo primer na mnogim mestima u bibliji—pr. Mojsije pred gorućim grmom, davanje zakona na gori Sinaj, u šatoru od sastanka itd... Ta simbolika treba da pokaže okupljenima da je sam Bog prisutan , da se sam Bog Sv. Duhom spustio, približio svakome od njih. Netreba da zaboravimo da se ova grupa učenika sastojala od obraćenih Jevreja, od ljudi koji su dobro poznavali na koji način je Bog u prošlosti govorio svojim ljudima i oni su razumeli ovu simboliku. Ovi plameni jezici na svakome od njih označavali su i očišćavajuću silu Duha Svetog  u srcima i savestima ovih ljudi, jer kada Sv. Duh dolazi na jednu osobu on je menja, čisti, obnavlja i oživljava. To je značilo da ih isti duh priprema za jedno veličanstveno delo za nešto što tek sledi za njih i za celi ljudski rod, jer crkva Hristova je rođena. Ovi plameni jezici su bili i simbol svetla koje primamo onda kada Duh Božiji dolazi u nas, kao i svetla koje bi trebalo da svetli iz nas.
         Crkva Hristova je rođena na dan pedesetnice i započinje svoj život koji traje i danas, a mi imamo tu čast i prednost da pripadamo velikoj porodici Isusovih sledbenika, da pripadamo Njegovoj crkvi. Na ovaj dan, dan pedesetnice, kada je crkva rođena i u narednim danima možemo da je uporedimo sa tek rođenim detetom. Sa detetom kome je potreban rast, razvoj, odrastanje i sazrevanje. Za tih 2000.god. ona je ona je primala nove i nove pokajane i nanovorođene ljude i ubeđeni smo da nikoga i nikada nije izgubila. Niko nikada nije uspeo i neće moći da otima, izvlači one koji su jednom kroz pokajanje i živu veru i obnavljanjem Sv. Duhom postali deo Hristove neveste. U tome se ogleda veličanstvena Hristova pobeda, da niko i nikada njegovu ovcu nije uspeo da otme iz njegovog naručja crkva je tog prvog dana brojala nekoliko desetina ljudi a danas stotine miliona pokajanih, nanovorođenih sledbenika vaskrslog Spasitelja Isusa Hrista. Hristova crkva ostaje kao najvidljiviji dokaz Božije milosti, ljubavi, strpljenja prema izgubljenim ljudima i crkva opstaje jer njena glava je sam vaskrsli i proslavljeni Spasitelj Isus naš Gospod. Jovan krstitelj je govorio ovako u Mt.3. 11.....Ja vas krštavam vodom za pokajanje, a za mnom dolazi jači od mene, kome nisam dostojan da ponesem obuću. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem....  On je ovde najavio, obećao krštenje crkve koje je ona primila jednom zasvagda na dan pedesetnice, dan silaska Sv. Duha. Kao što je Isus jednom umro zatim vaskrsao verujemo da se krštenje crkve tako dogodilo jednom za svagda na dan duhova i svaka duša koja uzveruje Gospoda Isusa Hrista postaje ravnopravan sudeonik tog krštenja. Gospod Isus je uoči svog vaznesenja u slavi rekao—Del.ap.1.5..Jovan je krstio vodom, a vi ćete za koji dan biti kršteni Duhom Svetim... I to se i dogodilo crkva je na dan pedesetnice rođena i doživela svoje istinsko, pravo i jedino krštenje u Sv. Duhu. Ispunjavanje crkve Duhom traje neprekidno i nikada nije doživelo toliki nivo ispunjenosti da kaže e sada nam više nije potrebno, a crkva uvek iznova mora da jača u sili i ona je pozvana da se ispunjava Sv. Duhom. Spasitelj je i ovo najavio u Lk.24.49b...vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu sa visine...  i bili su u molitvama, čitanju reči i zajedništvu kako piše u Dl.ap.1.14. Tako je živela prva rana crkva i svi mi pokušavamo da nađemo najbolji model kako danas da živimo u skladu sa Božijom voljom. Nema sumnje da je pravi put uperiti pogled unazad i videti kako i na koji način je to činila rana crkva. Hristova crkva je pozvana na neprekidno ispunjavanje Sv. Duhom i neka bi dao Bog da naši životi, postojanje i trajanje bude obeleženo neprekidnim ispunjavanjem Duhom. Jer Duh je tu, ne prebiva u zgradama i hramovima i ne postoje sveta mesta na kojima prebiva Sv. Duh, On prebiva i boravi u ljudima Božijim, u deci Božijoj, u sinovima i kćerima Božijim, u svima koji su istinski pokajani i obnovljeni i deo crkve Hristove. Slavimo Boga i hvalimo za tu veliku prednost koju nam je dao da budemo deo njegove porodice, a Njemu neka je slava i hvala za sve.     
AMIN.