Gdje ce metnut tacku...
I sta to znaci...
nemaju tacku ili sta...
Kinezi to nisu ni rekli...
Ameri izmisljaju...
Prosjecan kinez zna kako izgleda amerika
kako to zna I prosjecan balija ili  cetnik...
Tih malih zutih seronja ima par milijardi... americke djubradi oko 200 miliona(malo vise nego nas(tj vas.. Ja nemam nista sa vama)i 
Rusa...
a oni stavljaju tacke
neke... nek napadnu ameriku i sjebu ih... sta seru tu sa tackama
...

https://www.youtube.com/watch?time_continue=11&v=aOvd8NlnUZo



Preko deset država i dva mora:
Kineska kompozicija prošla ispod Bosfora, uskoro u Srbiji VIDEO

Ankara -- Kineski teretni voz "Čajna relvej ekspres" na putu iz Kine u Evropu jutros je prošao kroz tunel ispod Bosfora i prešao iz azijskog u evropski deo Istanbula.

IZVOR: AL DŽAZIRA ČETVRTAK, 7.11.2019. | 11:21
 Podeli


Kako javlja Al Džazira, reč je o prvom teretnom vozu koji je prošao kroz Marmaraj i koji direktno putuje iz Kine u Evropu, odnosno iz Sji-ana u Prag.

Veliki teretnjak je kroz tunel prošao iz dva dela. Jednu kompoziciju je vukla lokomotiva Turskih železnica, a drugu lokomotiva Železnice Kine.

Ukupno 42 vagona za 12 dana preći će 11.483 kilometra pruge kroz deset država i dva mora.

Kompozicija je dugačka čak 820 metara.
Ovaj voz je tako postao prvi teretnjak koji je na šinama direktno stigao iz Kine u Evropu, zaobilazeći Rusiju.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=07&nav_id=1614011

 

Mogao je i da svrati u Rusiju i da pokupi neke "sitnice" ...!

Америка „Плавом тачком“ парира пројекту „Појас и пут“ — удариће у кинески зид

© Sputnik / Sputnik, Тајтана Трикић
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
19:16 07.11.2019П

Пише Мира Канкараш Тркља


Америка је после шест година од када је покренут кинески пројекат „Појас и пут“ пласирала идеју о контрапројекту „Плава тачка“, са идејом да САД са савезницима отпочну са великим инфраструктурним пројектима у Азији.

Амбициозан кинески пројекат „Појас и пут“, који је у септембру 2013. покренуо кинески председник Си Ђинпинг с идејом да инфраструктурним и трговинским пројектима повеже Кину са највећим делом света, већ је достигао вредност од 1.000 милијарди долара. Управо је кинески лидер Си пре неколико дана изјавио да је Кина до сада потписала 197 докумената о сарадњи на пројекту „Појас и пут“ са 137 земаља и 30 међународних организација.

Тај пројекат би до 2027. године могао званични Пекинг да кошта 1.300 милијарди долара, а вредност грађевинских пројеката превазилази 720 милијарди долара.


Кинески лидер Си Ђинпинг 2013. је покренуо амбациозни пројекат Појас и пут
© AFP 2019 / WU HONG
Кинески лидер Си Ђинпинг 2013. је покренуо амбациозни пројекат "Појас и пут"

Какви су могући домети новог америчког пројекта који има амбицију да парира грандиозној кинеској офанзиви, Спутњик је питао историчара Сашу Адамовића, доброг познаваоца америчке сцене.

„Очито је да је коначно сазрела свест да је заправо најважнији геополитички супарник САД на глобалном нивоу НР Кина. Идеја да кроз мрежу ’Плава тачка‘ пронађу начин да се супротставе кинеском пројекту ’Појаса и пута‘, управо је на тој линији идеје супротстављања Кини, поготово тамо где је пројекат ’Појас и пут‘ већ увелико у току“, каже Адамовић.

Одоцнила „Плава тачка“

И док је кинески пројекат озбиљан, добро испланиран, са стабилним изворима финансирања и реализације, у случају америчке „Плаве тачке“ која је у великом закашњењу, највећи проблем ће бити његово финансирање и намера да привуче приватне инвеститоре у велике инфраструктурне пројекте у Азији, сматра овај аналитичар.

С обзиром на поодмаклост пројекта „Појаса и пута“, америчка идеја би се, по његовом мишљењу, могла показати утопистичком.

Саговорник Спутњика, међутим, указује на то да САД кроз свој пројекат неће покушавати да направе алтернативну варијанту кинеском. Како су сами објаснили, „Плава тачка“ би требало да личи на Маршалов план који је, како сматрају, много доброг учинио за економску обнову Европе после Другог светског рата.

„Они свој пројекат пореде са Маршаловим планом, док покушавају кинески пројекат да представе потпуно супротним, јер по оцени Американаца, он нема транспарентност финансирања, а државе које у њему учествују због кредита које узимају од Пекинга, могле би да дођу у велику политичку зависност од Кине“, објашњава Адамовић.

Лицемерје одлазеће империје
Другим речима, стара империја на силазној путањи замера новој империји у успону да ради све оно што је управо она сама радила на путу док није постала највећа светска сила. Зато тај пројекат „Плава тачка“ у себи садржи и огромну дозу лицемерја, критичан је Адамовић.
Он не сумња да ће САД у Азији покушати да се ослоне на своје партнере узнемирене растућом улогом кинеске политике у том региону, али и у читавом свету, зато и није чудо да су за њихов пројекат заинтересовани у Јапану и Аустралији.

Наш саговорник подсећа да је Хилари Клинтон у својству америчког државног секретара у администрацији Барака Обаме својевремено покушавала да убеди своје домаћине на афричкој турнеји како кинеске инвестиције нису ту из жеље да им Кина помогне, већ да реализује своје интересе.

Велике силе то и раде, не спори овај аналитичар, али и напомиње да САД ни тада као ни сада нису у стању да понуде ефикасну алтернативу која би могла да конкурише кинеском пројекту „Појаса и пута“.


Мапа новог Пута свиле кроз Азију, кинеског мегапројекта вредног билион долара
© AFP 2019 / FREDERIC J. BROWN
Мапа новог Пута свиле кроз Азију, кинеског мегапројекта вредног билион долара

Кинези се не мешају у унутрашње ствари
Како објашњава, не само да је реч о пројекту који је увелико у току и стабилно финансиран, него је Кина држава која се не меша у унутрашње ствари других држава, поштујући њихов суверенитет, за разлику од САД које су управо креатор политике мешања у послове других држава. Због тога су многе државе према њима и њиховим плановима веома скептичне.

На питање докле може да добаци амерички план, он каже да је о томе тешко говорити, јер је реч тек о почетној идеји и питање је када би могла да почне његова реализација.

„Све док се не реши питање стабилног или одрживог финансирања на један краћи, па и на средњи рок, америчка иницијатива нема много изгледа на успех. Са друге стране, Кина је та која зна јасно шта хоће. Кинеска политичка елита има јасне планове, а и спремна је да потпуно заштити своје и економске и политичке интересе тамо где они могу да буду угрожени и она ће то сигурно у будућности радити, било да је у питању заштита њених инвестиција у Азији, на Балкану, или неком другом делу света“, јасан је Адамовић.
(Sputnjik)

no comment...

Шта су Кинези научили из искуства Југославије (видео)

© AP Photo / Mark Schiefelbein
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
18:12 07.10.2019(освежено 18:53 07.10.2019)

Пише Тања Трикић


Велелепна парада у Пекингу, којом је обележено седам деценија постојања Народне Републике Кине, још један је доказ раста кинеске моћи, али тај раст, ма колико на Западу тврдили супротно, није претња свету и тешко је замислити да би то Пекинг злоупотребио, како то чине неке друге велике силе.

Јачање Кине, економско и војно, било је тема емисије „Свет са Спутњиком“, посвећене кинеском јубилеју, а гости емисије, бивши дописници Милорад Денда и Борислав Коркоделовић, говорили су и о сарадњи Кине и Србије, као и о томе какве су поуке Кинези извукли из искуства Југославије, посебно из бомбардовања СР Југославије 1999. године.

„Парада, на којој су приказана најновија достигнућа кинеске војне индустрије, укључујући и ракету ’Донгфенг‘, домета и до 15.000 километара, говори не само о томе да Кина има армију по високим светским стандардима, већ и о јединству и спремности те земље да напредује путем развоја социјализма са кинеским карактеристикама“, коментарише Милорад Денда, који је својевремено присуствовао паради поводом 50. годишњице НР Кине.

[Video] :
https://www.youtube.com/watch?v=G5Mc3l9O7ao&feature=emb_logo
„До пре две, три деценије Кина је војну моћ имала само у бројности људства, али не и у техничкој и технолошкој опремљености, а сада је показала да има врло озбиљне капацитете да брани свој приобални простор, при чему је кинеска обала дуга око 18.000 километара, као и да има респектабилне ваздухопловне снаге“, подсећа он.

Међутим, од војног јачања још је импресивнији кинески економски раст. Како објашњава Борислав Коркоделовић, тај раст је резултат такозваног пекиншког консензуса, који је настао као реакција на необуздану неолибералну политику проистеклу из вашингтонског консензуса који су формирали ММФ и Светска банка, уз помоћ крупног капитала на Западу.

На чему почива кинески раст?
Кинески модел развоја друштва, према формули о којој је писао професор кинеског универзитета „Фудан“ Џенг Веивеи, заснива се на тези да је пракса једини критеријум истине или, како је својевремено казао некадашњи кинески лидер Денг Сјаопинг, „ходамо по води тако што опипавамо камење“.

„Кинези почињу са релативно малим експериментима на одређеној територији, одакле извлаче поуке које претачу у прописе, што је супротно оном што раде други. Ту је, такође, проактивна Влада, која на првом месту има у виду интерес целог народа, а трећа карактеристика је стабилност, као врхунски принцип“, каже Коркоделовић.


Кинеска војна моћ на паради у Пекингу
© AP PHOTO / NG HAN GUAN
Кинеска војна моћ на паради у Пекингу
На питање шта је у данашњој кинеској економији остало од комунизма, Денда истиче да је то сама организација Комунистичке партије.

„Након уласка Кине у реформе 1978. године и након њеног отварања, Денг Сјаопинг је, у јеку дискусија о томе да ли је оно што Кина гради капитализам или социјализам, рекао да није важно како зовемо неки систем — важно је да ли он доприноси моћи државе и добробити људи“, подсећа Денда.

Те реформе, напомиње, нису ишле безглаво, ни на брзину, већ у маниру цивилизације која промишља и усаглашава.

„У свету не постоји ништа слично подухвату који Кина данас изводи, са 1,4 милијарде становника, а због тога тај експеримент и све добро што он доноси треба само поздравити“, сматра наш саговорник.
Коркоделовић наводи податак да сваке секунде кинески укупан домаћи производ расте за 400.000 долара, те да је Кина од 1949. године увећала свој укупан друштвени производ 300 пута. Он се слаже да је важну улогу у остварењу таквих резултата одиграла КП Кине.

„То је организација која има преко 90 милиона чланова, а нарочито са доласком Си Ђинпинга наступа управо супротно ономе што се дешавало у земљама централне и источне Европе, укључујући и Југославију. Денг Сјаопинг је у првој фази можда и размишљао о благом повлачењу партије из државе, али после Тјенанмена и после пропасти земаља социјализма у централној Европи они су закључили да партија мора да буде што више интегрисана у друштво и да постане језгро привредног и друштвеног развоја“, објашњава Коркоделовић.

Демонстранте у Хонгконгу хушкају са стране
У осврту на протесте у Хонгконгу, који су настављени, упркос томе што је 4. септембра повучен закон о екстрадицији, због ког су они и почели, Коркоделовић каже да је реч о закону направљеном по моделу какав Хонгконг има већ са двадесетак земаља и територија, а који подразумева да се изручују само особе одговорне и пред хонгконшким законом.

„Узрока за протесте је много, а пре свега су економски, али и са стране их неко хушка, што Ненси Пелоси, председница Представничког дома, ни не крије. Притом, демонстранти су подељени — велика већина није за насиље, док је мања група њих милитантна“, описује ситуацију саговорник Спутњика.

Денда нема дилему да је Хонгконг још један простор сукобљавања Вашингтона и Пекинга, баш као и иницијатива „Појас и пут“ која, како каже, никако није по вољи Американаца.

„Запад схвата ’Појас и пут‘ као снажну пројекцију кинеске моћи и утицаја и у праву је, али та моћ и утицај немају злокобну конотацију која полази од модерног поробљавања народа. Кина жели да сви који учествују у том гигантском пројекту нађу своје повољности. А то је опасно за пројекат који је до сада владао, а који је значио наметање силе и долазио, пре свега, из Вашингтона и од бивших колонијалних сила“, констатује бивши дописник.

Опадање америчке моћи опасније од кинеског раста
САД промовишу свеобухватну конфронтацију са Кином, а према речима Денде, објашњење треба тражити у чињеници да је Кина постала друга економска сила у свету, док су Американци у протекле две деценије забележили видљив пад, не толико моћи, колико утицаја: рецимо, удео САД у глобалном БДП-у на крају Другог светског рата био је 50 одсто, 1985. године износио је 22,4 одсто, а данас је око 15 одсто, док се Кинези већ приближавају бројци од 30 одсто.

Међутим, све је више аналитичара у свету који сматрају да треба оповргнути тезу коју пласира, пре свега, америчка дубока држава — да је кинески раст претња свету.


Донгфенг 17 је, према Милиновићевим речима, хиперсонична ракета средњег домета, што значи да је предвиђен за одбрану кинеске територије од евентуалног напада из ближег окружења.
© AP PHOTO / MARK SCHIEFELBEIN
Донгфенг 17 је, према Милиновићевим речима, хиперсонична ракета средњег домета, што значи да је предвиђен за одбрану кинеске територије од евентуалног напада из ближег окружења.
„Многи сматрају да је опадање америчке моћи већа претња него кинески раст. Кина и САД се развијају у различитим правцима. Кина има свој модел и пут, а то је социјализам са кинеским карактеристикама. Американци иду после либералног концепта у конзервативизам, напуштање уговора, протекционизам, економске ратове. И то су два пута која не могу да се сретну“, наводи бивши дописник, додајући да Кинези сматрају да треба стати на лопту и да се мора сарађивати.

Коме смета сарадња Србије и Кине?
У оквиру „Појаса и пута“ место је нашла и Србија, у којој је приметан раст кинеских инвестиција, због чега све чешће стижу замерке са Запада. Како примећује Коркоделовић, ти „посредни ратови“ међу великим силама обично се и воде преко мањих земаља.

„Ми настојимо да имамо избалансирану политику и мислим да је то добар приступ. Не треба сва јаја ставити у један кош. Ми смо до сада успевали да се добро носимо с тим изазовом, који ће бити све већи, јер код Американаца почиње хладноратовски однос према Кини, оживљавају антикомунистичке лиге, које су постојале 70-их и 80-их година, управо да би се бавиле Кином“, каже саговорник Спутњика.

„Кина почиње да бива ’црвени баук‘ и за западне обавештајне службе и за Пентагон и све више и за ЕУ. Са друге стране, Кина је као вода која продире са свих страна. У свему томе ми ћемо имати, бојим се, велике проблеме, не само из Брисела, него и из Вашингтона“, упозорава он.

Бомбардовање СРЈ као отрежњење
Денда подсећа да сарадња Србије и Кине има дугу традицију и да потиче још из времена Југославије, чије је искуство било врло занимљиво за Кинезе. Међутим, они су од нас учили и на ономе у чему смо успели и на ономе у чему нисмо успели.

„Важно, и готово једнако отрежњујуће, као и за Русију, за Кинезе је било искуство бомбардовања СР Југославије“, сведочи Денда који је у то време био у Пекингу, напомињући да Кинези никада нису поверовали да је кинеска амбасада у Београду бомбардована грешком.

„Кинези су јако добро знали америчку политику, али било је отрежњење да се тако безобзирно бомбардовање врши над једном малом земљом. У том смислу, они су почели озбиљније да размишљају и када је реч о сопственом припремању за евентуалне такве ситуације“, каже бивши дописник.

Кад је реч о кинеској подршци Србији по питању Косова, Коркоделовић објашњава да Пекинг инсистира на принципу територијалне целовитости и због међународног права, али и полазећи од властитих искустава: Кина има проблем и са Хонгконгом и са Тајваном, који сматра отцепљеном територијом, и са Синђијангом, где живи значајна ујгурска мањина, а ту је и питање Тибета.

Питање Косова је, истиче овај новинар, глобално, и много је земаља, од Бразила, Индонезије и Нигерије, до Индије и Ирана, које могу да представе проблем Србије као властити.
(Sputnjik)

 

Eto i Kinezi su se "ucili od Srbije" ...!
Makar kako  nesto ne treba  ... ako nista drugo ...

Кина ударила на главну економију у Европи

© Фото : Vanellus CC BY-SA 4.0
СВЕТ
14:51 12.11.2019

Више од 80 одсто немачких компанија које раде на кинеском тржишту, осећају директан или индиректан утицај трговачких ратова САД и Кине, пише „Блумберг“, позивајући се на резултате истраживања 500 немачких компанија које раде у Кини.

Кина је једно од главних тржишта за немачке компаније, између осталог, за ауто-индустрију. Како објашњава „Њујорк тајмс“, иако трговина са Кином није главна немачка економија, током много година она је била једна од мањих компоненти немачког БДП-а, на чији раст је Берлин увек могао да рачуна.

Велики раст потражње за немачким аутомобилима у Кини током три деценије омогућио је да Немачка постане главна економија Европе. Ипак, сада се због трговинског рата раст кинеске економије успорио, што је довело до смањења унутрашње потражње и ударило на немачки извоз. Само четвртина немачких компанија које раде у Кини, очекује да ће постићи на крају 2019. године своје очекиване резултате. Тако је аутомобилски концерн „Фолксваген“ већ смањио своје прогнозе о продаји за 2019. годину.
Темпо раста кинеског БДП-а у позадини трговинског рата и успоравања светске економије пао је до 27. годишњег минимума. Смањење потражње у Кини ударило је на немачку економију, чији је извоз на крају другог квартала 2019. године смањен за 1,3 процента. То је постао најгори резултат за Немачку од 2013. године.
Подаци за трећи квартал за сада нису откривени, они ће бити представљени 14. новембра.
(Sputnjik)

Пекинг открива када ће ступити на сцену „Снага Сибира“Снага Сибира

РУСИЈА
21:49 12.11.2019

Гасоводна мрежа дуга 4.000 километара која ће годишње моћи да превезе до 61 милијарду кубних метара природног гаса, укључујући и 38 милијарди за извоз у Кину, промовисана је као важна компонента у растућем стратешком партнерству између Русије и Кине.

Званична церемонија пуштања у рад гасовода „Снага Сибира“ биће одржана у децембру, потврдио је портпарол кинеског Министарства спољних послова Генг Шуанг.

„Ово је стратешки пројекат руско-кинеске сарадње у енергетском сектору. Изузетно је важно за продубљивање свеобухватне сарадње. Захваљујући напорима обе земље, очекује се да ће гасовод бити пуштен у рад, а испорука првог гаса почеће у децембру. С тим у вези биће одржана церемонија поводом завршетка пројекта“, рекао је портпарол, обраћајући се новинарима на брифингу.
Генг је обећао да ће касније објавити више детаља о пројекту.

У уторак је помоћник руског председника Јуриј Ушаков саопштио да ће председник Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг следећег месеца учествовати на заједничкој теле-конференцији поводом покретања гасовода „Снага Сибира“.

Пројекат дуг пет година и више од 18 милијарди долара
У мају 2014. године су руски гасни гигант „Гаспром“ и Кинеска национална нафтна корпорација потписали споразум о изградњи новог гасоводног система за снабдевање руским гасом североистока Кине. Споразумом од 30 година предвиђена је годишња испорука од око 38 милијарди кубних метара руског гаса азијском индустријском гиганту. Као додатни бонус, гасовод ће такође моћи да преноси десетине милијарди кубних метара гаса више на домаће тржиште на руском далеком истоку.

Гасовод ће достављати гас из два источна сибирска гасна поља: „Чајандински“ у Јакутији и „Ковјактински“ у Иркутском региону (очекује се да ће „Ковјактински“ постати доступан 2021. године). У руском далекоисточном граду Хабаровску гасовод ће се повезати са гасоводом „Сахалин-Хабаровск-Владивосток“, са плановима да се део гаса у мрежи претвори у природни течни гас за извоз у Јапан. Трошкови пројекта укључују инвестицију у износу од око 12 милијарди долара за изградњу самог гасовода и још 6,7 милијарди долара за улагање у производњу гаса.

Раније ове године „Гаспром“ је најавио амбициозне планове према којима намерава да учествује у више од четвртине увоза кинеског гаса до 2035. године, услед све веће потражње азијске економије за чистом енергијом.

Гас је почео да се убризгава у мрежу „Снага Сибира“ крајем октобра. Компанија очекује да ће гасовод до 2025. године достићи извозни капацитет од 38 милијарди кубних метара.

„Снага Сибира“ је један од неколико главних пројеката који демонстрирају растуће политичко и економско стратешко партнерство Русије и Кине.
*Sputnjik)

 

Dakle , stvaaarno i "ta" Kina !


"Pentagon: Kina bez ikakvih etičkih normi prodaje dronove režimima Bliskog istoka


Mark esper
Nermin N.
Nermin N.
12. 11. 2019.


Tijekom svog govora na javnoj Nacionalnoj konferenciji o umjetnoj inteligenciji prošlog utorka, američki ministar obrane Mark Esper je izjavio kako Kina izvozi brojne “dronove nove generacije” zemljama na Bliskom istoku, izvijestio je Flight Global.
“Peking je jasno stavio do znanja da želi biti svjetski lider u umjetnoj inteligenciji do 2030. godine”, rekao je Esper.
“Budući da se SAD suočava sa zastrašujućom zadaćom pretvaranja najnaprednije svjetske vojske u armiju s novim sustavima koje podržava umjetna inteligencija, Kina je uvjerena da može nadmašiti našu trenutnu tehnologiju i izravno se prebaciti na sljedeću generaciju”, rekao je Esper.

„Zemlje na Bliskom istoku, kojima je zbog embarga na oružje zabranjena kupovina modernih američkih bespilotnih letjelica, sve više privlače kineski proizvođači vojne opreme“, dodao je čelnik Pentagona.

Međutim ova je izjava prilično dvosmislena, jer su „zemlje pod embargom“ Sirija, Jemen, a ne i trupe odbjeglog predsjednika Mansura Hadija, te Iran. Koliko je poznato, ostali kupuju američko oružje, neke zemlje u ogromnim količinama.

Ovom izjavom se sugerira da napadi koje su proveli jemenski Huti borci ili napredak iranske vojne tehnologije ima veze s kupnjom oružja iz Kine, koja time dovodi u pitanje američke interese na Bliskom istoku, iako su i Jemen i Iran na izložbama predstavili svoje dronove i projektile, od kojih su neki napravljeni „obrnutom tehnologijom“ ili je riječ o nadograđenim starijim modelima.

No, Kinu se optužuje da izvozi napredne dronove američkim neprijateljima na Bliskom istoku koji mogu provoditi autonomne napade.

Esper upozorava da je širenje kineskih bespilotnih letjelica opasno jer Kina zemlja „nema etičke vojne smjernice kojima bi se ograničavala upotreba autonomnih dronova ili umjetne inteligencije u borbi“. Dodaje i da se ova tehnologija može prodavati autokratskim vladama i koristiti za suzbijanje njihovih građana.

„Kina je već počela prodavati autonomne dronove stranim vojskama. Dok mi govorimo, kineska vlada već izvozi neke od najnaprednijih vojnih zrakoplova na Bliski istok i priprema se za izvoz dronova nove generacije. Pored toga, kineski proizvođači oružja prodaju dronove koje reklamira kao sposobne za autonomiju, uključujući mogućnost provođenja smrtonosnih ciljanih udara”, kaže Mark Esper.

Nije jasno o kojim dronovima je govorio Esper, iako su medijska izvješća istaknula „Ziyan Blowfish A2“, mali helikopterski dron za kojeg njegov proizvođač tvrdi da može provoditi autonomne ciljane udare. Ovaj dron ima nosivost od 12 kilograma, poput automatske puške AK-47 ili nekoliko minobacačkih granata, a prodat je Ujedinjenim Arapskim Emiratima , navodi se u izvještaju agencije Agence France Presse.

Mark Esper: Za razliku od Kine, naša vojska ima etička pravila  [ ]



Esper je htio naglasiti razliku između kineske i američke vojske, govoreći da će Washington razviti niz smjernica vojne etike u vrijeme dok od Kongresa traži sredstva za unapređenje uporabe umjetne inteligencije.

“Iskoristit ćemo potencijal umjetne inteligencije da stvorimo silu koja odgovara našem vremenu. Vjerujemo da postoji ogromna prilika za poboljšanje širokog spektra mogućnosti Pentagona, od ureda do linije fronta. I to ćemo učiniti tako da budemo prepoznati kao svjetski lider u vojnoj etici, razvijajući principe za korištenje umjetne inteligencije na zakonit i etički način”, zaključio je Mark Esper.

U tom kontekstu vrijedi podsjetiti da od kineskih dronova u svijetu nema zabilježenih žrtava, iako je sigurno da su korišteni u napadima na teroriste u Afganistanu, Siriji ili drugdje gdje neslužbeno djeluje i kineska vojska.

Za američku vojsku koja ima visoke etičke standarde spomenimo samo da je u Pakistanu u napadima dronovima likvidirano od 2000 do 3500 „militanata“ i između 500 i 1000 civila. Zaklada New America u svom izvješću od ove godine navodi da su u Pakistanu u napadima dronovima američka vojska i tajne službe od 2004. do 2018. ubili 3096 civila. Pentagon, naravno, priznaje smrt „samo“ 158 civila.

Isti je slučaj u Jemenu, gdje se iznose podaci samo od 2015. i saudijske agresije na siromašnog arapskog susjeda. Tamo je etika američke vojske ubila 846 do 1159 militanata i 174 do 225 civila. Ovo su podaci do ožujka 2015., a podsjećamo da je Jemen bio područje najintenzivnijih napada dronovima u vrijeme dvije uprave Baracka Obame i ranije za vrijeme predsjedanja Geroga Busha mlađeg.

Za ove „etički opravdane smrti“ su odgovorni američki dronovi koji nisu opremljeni umjetnom inteligencijom. Kada američka vojska dosegne takvu razinu široke upotrebe umjetne inteligencije, brojke će vjerojatno drastično rasti. Uz sve ove podatke, a govorimo samo o dvije zemlje, Mark Esper tvrdi kako je glavni krivac za širenje autonomnih i dronova s umjetnom inteligencijom na Bliskom istoku Kina.


Kineski dronovi
Kineski dronovi

FOTO: Neki od kineskih naprednih dronova

Flight Global"

https://www.logicno.com/politika/pentagon-kina-bez-ikakvih-etickih-normi-prodaje-dronove-rezimima-bliskog-istoka.html