Sad ce Kinezi da jebu mater Rusima.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=ZEeUitEhonQ


Jedan tako "fin i kultuuuran intelektualac , fundament i gromada" ...?!

Pa za retarde koji su neupuceni u geopolitiku, Rusija i Kina pretenduju na Sibir. Trenutno je on u Rusiji, ali jednog dana ce Kina pokusati da ga uzme, ako bude mogla.

Fascinira me kako se svi rusofili ovde takodje loze na neku smrdljivu Kinu. Pa birajte, hocete Rusija da bude jaka, ili Kina, pa da Rusiji otme teritoriju? Ne moze i jedno i drugo. A da imate mozga, mislili biste na to sta cemo sa Kosovom, mesto da se lozite sto neki majmuni u Kini imaju novo oruzje.

 

ПРЕОКРЕТ:
Одмазда САД према Турској је пропала! Све је срушила Кина

 30-10-2019 07:23

Упркос америчкој претњи да ће “избрисати и уништити” турску економију, турска лира и турске каматне стопе једва су се помериле у прошлој недељи. То је изванредно с обзиром на крхкост турске валуте раније у 2019.


Између фебруара и маја, турска лира је пала у односу на амерички долар, као одговор на америчке санкције. Данас износи 5,88. Турска централна банка ослањала се на турске банке да се суздрже од продаје ликвидности краткорочним продавачима, али су тржишта новца у Турској остала редовна.

Оно што се променило је Кина.

Bloomberg News је 9. августа пренео: „Кинеска централна банка је у јуну пребацила средства у вредности од милијарду долара у Турску, највећи пакет подршке икада за председника Реџепа Тајипа Ердогана, достављен у критичном тренутку током изборног месеца. Ово је први пут да је Турска примила тако значајан износ у складу са споразумом о размени лира-јуан са Пекингом, који датира из 2012. године, тврди особа која је директно упозната са питањем и која је тражила да не буде именована, јер информације нису јавне. “

Директне кинеске инвестиције у Турску су такође порасле ове године.

Кина прискаче у помоћ Турској током економске кризе са 3,6 милијарди долара финансирања инфраструктурних пројеката, искоришћавајући сукоб Анкаре са Вашингтоном за ширење иницијативе Појас и пут у кључној земљи која повезује Азију са Европом.


Турски председник Ердоган рекао је 11. августа да се његова земља припрема за трговину у националним валутама са партнерима попут Кине, заобилазећи амерички долар. САД су следећег дана успоставиле додатне царине за Турску, јер је међу њима покренута расправа због затварања америчког свештеника, оптуженог за умешаност у покушај државног удара 2016. против турског лидера.

Лира је тада достигла око седам у односу на долар, пад преко 40 одсто од почетка године. Саботиран од стране једног  светског економског гиганта, Ердоган се природно обратио другом, Кини, за преко потребну финансијску подршку.

Креатори америчке политике изгледа да нису у стању да виде мапу читавог света. Овај потез је био изразито предвидљив.

Кина је сигурно имала својих проблема са амбициозним вођом Турске.

Међутим, Кина воли да своје пријатеље држи близу, а непријатеље још ближе.

Изградила је Велики зид како би одбила турске инвазије, између осталог, и вековима је ратовала са номадским народима на својим границама. Сада, Пекинг верује да ће његова иницијатива Појас и пут од два билиона долара асимиловати турске народе централне Азије у сферу његовог економског утицаја. Делује да турске земље жарко желе да буду део тога.

Савет за сарадњу турских држава (CCTS – турско веће) ојачаће у наредном периоду и постаће важан центар моћи у свету.


“У новом светском поретку, где се контролна осовина помера ка Азији, CCTS ће играти важну улогу”, примећује турски професор. Представник Института за европске студије додао је да ће CCTS наставити да се развија и да јача економски, политички и друштвено, уз помоћ иницијативе Један појас један пут, у коју ће бити укључене и друге евроазијске земље.

Ердоганов дугорочан проблем је што у Турској нема довољно Турака. Курдски држављани Турске и даље имају троје или четворо деце, док етнички Турци имају мање од двоје. До раних 2040-их, већина турске омладине долазиће из домова у којима се говори курдски језик. Југоисток, где су Курди већински народ, прети да се одвоји.

Ердоган се плаши да је курдска улога на североистоку Сирије да буде као магнет за турске одметничке Курде и да жели да спречи ширење турске самоуправе из своје базе у суседном Ираку. То је разлог његове кампање етничког чишћења сиријских Курда. Дугорочно гледано, Ердоган се нада да ће предводити коалицију турских земаља у оквиру веће кинеске сфере утицаја.

ОБРТ КОЈИ НИКО НА СВЕТУ НИЈЕ ОЧЕКИВАО:
Кина осваја Уједињене нације и смањује моћ САД!

 31-10-2019 10:21
Кинески утицај се шири у свим смеровима и досеже ниво какав заслужује земља која је нуклеарна сила од скоро милијарду и по људи, друга економија, уколико посматрамо номинални бруто домаћи производ, и земља која је позната по неуплитању у унутрашње послове других држава и строго се држи изван оружаних сукоба ван њене територије.



Кина није присутна само у оним земљама са којима је Пекинг успоставио интензивне трговачке односе, већ и унутар институција у којима су, до пре неколико година, вољу Вашингтона готово неупитно слушали сви остали чланови. Најупечатљивији пример нуди организација Уједињених нација. Као што истиче Foreign Policy, Пекинг данас води четири од 15 специјализованих међувладиних агенција ове организације. Али како је Кина повећала своју специфичну улогу, а да нико није померио ни прст како би то спречио? Пут је био дуг, али на крају се показало да је стратегија била брилијантна и непогрешива.

Пробијање "азијског змаја"
Контролисати органе важне структуре попут Уједињених нација уједно значи имати највећу прилику да подносите своје предлоге остатку света.

Када су Сједињене Државе схватиле да су оставиле превише простора Кини, из њиховог угла, „штета је већ била учињена“. Резултат тога је да је Вашингтон данас у проблемима. Ку Донгју је од пре неколико месеци на челу Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), победивши конкуренцију у врло жестоким  изборима. Кина је тако успела да извуче максимум из својих блиских, дугогодишњих односа са различитим владама које је Запад занемарио, а оне су јој у право време вратиле услугу наградивши кинеског кандидата.

Господин Ку Донгју је освојио ово место са 108 гласова од 109 земаља колико их је гласало.

Трампове грешке
Трампова администрација, барем реториком, жели да спречи Кину да настави свој раст. Амерички председник је покренуо мучан трговински и царински рат против „Азијског змаја“. Ударио је у једну од најважнијих компанија за Пекинг, гиганта из Шенжена Хуаwеи и напао друге кинеске компаније. Ипак, Кина није само ограничила штету, већ је искористила Трампову неспретну дипломатију да се увуче у дубину међународних организација и поступно над њима преузме контролу.

Неред на изборима за челника агенције ФАО довео је бившег високог кинеског државног функционера на чело агенције која ће одлучивати, иако са главним секретаром Уједињених нација, ко ће бити следећи вођа Светског програма за храну агенције Уједињених нација, традиционално предвођене Американцима.

Кинеска стратегија
Откако је Трамп постао председник Сједињених Држава, Американци су смањили финансирање Уједињених нација, чак су се и повукли из главних органа УН-а. Кина је, видевши празан простор који тражи да се попуни, подржала Уједињене нације у исто време када је промовисање Новог пута свиле радикално утицало на међудржавне односе у свету.

Резултат је да је Пекинг тако обезбедио изврсне позиције у Уједињеним нацијама, али и огроман утицај у процесу одлучивања. Узмимо за пример случај Ксињианга, због ког је, иако на темељу непроверених информација барем што се опсега програма дерадикализације тиче, јавно мњење упирало прст у Кину.

Земља је оптуживана да је користила тоталитарне методе за сузбијање екстремизма међу муслиманском мањином Ујгура, али је кинеска влада успела да доведе инспекцију заменика главног секретара Канцеларије Уједињених нација за борбу против тероризма (УНОЦТ), Владимира Воронкова, након чега је ућуткала било какве полемике о овом питању у институционалном контексту. А ово би, страхују у Сједињеним Државама, могао да буде само почетак.

КИНА НАПРАВИЛА КЉУЧАН КОРАК:
 Активира чак 50.000 базних станица!

 31-10-2019 13:26
Три кинеске државне телекомуникационе компаније данас су најавиле увођење 5Г услуга мобилне телефоније, правећи кључни корак у амбицијама Пекинга да постане технолошка суперсила у тренутку када и даље трају трговинске тензије са Вашингтоном.



„Чајна мобајл“, „Чајна јуником“ и „Чајна телеком“ су на својим веб-сајтовима и у онлајн продавницама објавили да ће 5Г сервиси, чије ће се цене кретати од само 128 јуана месечно, бити доступни од петка, омогућавајући кинеским потрошачима широм земље да користе ултрабрзу услугу мобилног интернета, наводи Ројтерс.

Пекинг је првобитно саопштио да ће увести ултрабрзи мобилни интернет сервис који ће подржавати нове функције, попут аутономне вожње, почетком следеће године. Међутим, планове су убрзале тензије са Сједињеним Државама, посебно због бојкота телекомуникацијског гиганта „Хуавеј технолоџис“.

„Кина ће у петак имати највећу комерцијалну оперативну 5Г мрежу на свету, а обим њене мреже и цена њених 5Г услуга имаће кључни утицај у ланцу снабдевања“, саопштио је Бернштајн у свом извештају од ове недеље.

Кинеске власти су саопштиле да планирају инсталирање преко 50.000 базних станица 5Г у 50 кинеских градова до краја ове године, а да су велики градови, укључујући Пекинг, Шангај, Гуангџоу и Хангџоу већ покривени 5Г мрежом.

Кинеске компаније, од „Шаомија“ до „Хуавеја“, такође су представиле нове производе у ишчекивању увођења 5Г, а „Хуавеј“ је саопштио да предвиђа повећање прихода овог сектора од следеће године.

Из сектора за паметне телефоне компаније „Шаоми“ раније овог месеца је саопштено да планирају лансирање више од 10 модела 5Г телефона током следеће године и да у индустрији постоји страх да ће потрошачи престати да купују 4Г моделе.




Извор: rs.sputniknews. com