Tačno osamnaest godina banjalučka publika čekala je da u svom gradu opet vidi i čuje kontroverzne, osporavane, ali istom snagom voljene i podržavane Slovence okupljene pod imenom Laibach. I isplatilo se čekati!

U petak je u banjalučkoj sportskoj dvorani "Borik“ održan drugi po redu Hard Rock Radio Fest, kojim je proslavljen šesti rođendan istoimenog radija, a na kojem su, uz Laibach nastupili i Afrodizijak, Javni poziv, Partibrejkers i Killingjazzhardcorebaby.

Kao i prošle godine, i ovaj put je festival okupio veliki broj poklonika rokenrola i alternativne scene. Počelo je oko 19 sati, kada su prve grupe entuzijasta već pristigle iz svih krajeva BiH i okupirale šankove, đuskajući uz domaću afro-perkusionističku atrakciju Afrodizijak.

Posle njih, još jedan banjalučki bend, Javni poziv imao je svojih sat vremena slave, ali žurka je mogla da počne tek kad su se pred publikom pojavili sjajni Partibrejkersi sa Canetom na čelu. Isti, posebni, slobodni i samo svoji, "Brejkersi“ su još jednom su osvojili publiku jednostavnošću, snagom i posebnom energijom, kojoj, sudeći po reakcijama mase, vreme samo čini dobro.

Čakajući Laibach, čuli smo i mladi travnički bend neobičnog (i teško izgovorljivog) imena Killingjazzhardcorebaby, koji su još jednom opravdali odličnu reputaciju koja ih prati i pobedu na letošnjem "Nektar demo festu“.

Zatim mrak i desetak minuta nestrpljivog iščekivanja Laibacha... U međuvremenu, slovenačka himna, pa još uvek nepriznata himna Republike Srpske... Kad su se sva svetla pogasila, a na scenu izašao Milan Fras pevač Laibacha, u publici je nastao tajac...

Prvi deo koncerta bio je posvećen njihovom muzičkom opusu koji kritikuje postojeći svetski poredak, velike religije, nacije i ideologije... Očekivano, publika je izviždala simbole islama, Amerike, zdušno dižući tri prsta na slovenske teme... Ostatak vremena, slušali smo ih otvorenih usta, hipnotisani snagom, perfekcijom i jedinstvenošću svega onoga za šta je Laibach sinonim.

Drugi deo nastupa bio je rezervisan za brže, energičnije teme o slobodi, večnom oportunizmu i individualizmu...

Ipak, prepričavati spektakl zvani Laibach je besmisleno... Kristalno jasan zvuk, razoran kontrast između Frasovog glasa i ženskog bekvokala, snažna simbolika prizora na videobimovima i svetlosni efekti koji stvaraju utisak slowmotiona na granici s epileptičnim napadom...

U kratkom razgovoru sa alfom i omegom grupe, publicistom Ivanom Novakom, saznali smo da je negativna kampanja koja ovu grupu prati od njenog nastanka, već tri decenije, u stvari pokretačka snaga Laibacha.

"Zakoni postoje da se krše, a ekonomski i politički sistemi postoje da se kritikuju i to je ukratko strategija našeg rada... Zvuči apsurdno i paradoksalno, ali teško da će bilo koji sistem ikad funkcionisati tako da neće biti podložan našoj umetničkoj kritici. Pri tome, moram da naglasim da nikad nismo bili uz neku konkretnu političku partiju, ma koliko da je opoziciona, jer takav potez podrazumeva određene žrtve, a mi kompromise ne pravimo...",

Izvor: MTS-Mondo

ja sam bio na Laibachu u SKC-u pre jedno 4 godine... odlichno je bilo... fantastichno.. nisam neki veliki fan benda bio, ali me je moj gitarista odvukao na koncert i nisam zazhalio