Portret: Jovan Krkobabić
Penzioner po profesiji
Autor: Vesna Mališić | Foto:A.Isaković | 15.11.2008. - 05:00


Paradoks srpskog političkog života je u tome što najjače stranke nisu one koje osvoje najviše mandata, nego one bez kojih se ne može preskočiti linija koja deli vlast od opozicije. I već smo se navikli na prevelike zahteve malih stranaka. I na nevolju da politički kurs uglavnom diktiraju oni sa repa. Ovoga puta svoju istorijsku rolu dobio je predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije i potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, sa svojim kratkim programom - povećati penzije.

I kada je Velja Ilić sa skupštinske govornice dreknuo: „Sram vas bilo, Krkobabiću, varate nesrećne penzionere”, optužujući ga da je davao lažna obećanja penzionerima, onima koji ga poznaju bilo je jasno da će to dirnuti njegovu časnu penzionersku reč i da će Krka, kako ga zovu od milja, aktivirati svoj najjači argument - upornost. I da će, uz smešak, trljajući dlanove reći: „Isteraću ja to, blagoš meni”, pa ko živ, ko mrtav. Uostalom, zainatio se on i 1994. godine i na Ustavnom sudu Srbije zbilja oborio vladinu uredbu o smanjenju penzija za oko 20 odsto.
Iako ima sedamdeset i osam godina, Jovan Krkobabić veoma drži do novih tehnologija, pa se njegov zvanični sajt sa podacima iz biografije stalno osvežava. Rođen je 27. februara 1930. u Koljanima kod Sinja. Bili su to nekada Babići sa Krke, pa su tako i dobili prezime. Osnovnu školu završio je u Kninu, pa otišao iz rodnog kraja na studije ekonomije, potom magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. I to sa temom o socijalnom osiguranju. Prvo zaposlenje mu je bilo u Institutu „Vinča”, pedesetih godina, ali je veoma brzo postao član Skupštine Penzionog i invalidskog fonda. I od tada se od penzionera nije odvajao. Obavljao je dužnost sekretara Republičke zajednice penzijskog i invalidskog osiguranja, pa osnovao Republičku zajednicu penzionog i invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti i postao njen prvi predsednik. To je, inače, ona zajednica za koju se tvrdilo da je uvek imala najviše para. Sebi je u zasluge zabeležio i to što je, za njegovog vakta, prvi put uvedeno penziono osiguranje za glumce, pevače, slobodne umetnike, advokate, sveštenike i druge građane koji obavljaju samostalne delatnosti. Nešto kasnije osnovao je i Republičku zajednicu penzionog i invalidskog osiguranja zemljoradnika, pa je tako, tvrdi, zaslužan i što su seljaci prvi put u istoriji Srbije dobili pravo na penziono i invalidsko osiguranje.
Toliko se posvetio radu na poboljšanju života i rada penzionera da je s indignacijom odbio da se penzioniše kada je i njemu, 1989. godine, došlo vreme za mirovinu. Ali, sila boga ne moli, otišao je u penziju, tvrdeći da je završio radni vek, a da nikada ni minut nije zakasnio na posao. I dok on tvrdi da je ekspert za sistem penzionog i invalidskog osiguranja i da je čovek koji je za 20 godina rukovođenja Fondom, svakog prvog u mesecu isplatio penzije svojim penzionerima, poslanici i mediji nazivali su ga maherom i propitivali ko je devedesetih godina ispraznio Penzioni fond, da li su slučajno i njegov sin i dve snaje poslom bili vezani za PIO, pod kakvim okolnostima je štedno-kreditna zadruga, u kojoj je njegov stariji sin bio direktor, otišla u stečaj i da li privatna firma njegovog drugog sina posluje s fondovima.
Nije se Jovan Krkobabić mnogo obazirao na takve „pakosti”, samo je podsećao da je jedan od retkih političara koji nema auto, nema vikendicu, nema ušteđevinu, već samo polovinu stana od 76 kvadrata, dok je druga polovina u vlasništvu njegove supruge. I, naravno, ima zavidnu kolekciju odela, u kojima preovlađuju pastelni tonovi, zbog kojih je, u Vladi, postao reper za eleganciju. A uz lepa odela lepo idu ordeni, plakete, priznanja, zlatne povelje, medalje i gramata Srpske pravoslavne crkve, koje je dobijao za svoje zasluge. Odela su, inače, njegova ljubav iz najranijih dana, još od onda kada ga je otac kao dečačića poslao u varoš da proda ovce, pa on, za sve pare, kupio svoje prvo odelo. Za porodicu je to što je Jovan kicoš bio siguran znak da će im sin daleko dogurati. I dogurao je.
U politički život Srbije ulazi posle izbora 1997, kada je kao član SPS izabran za poslanika u srpskom parlamentu i poslanika u Veću građana u Saveznoj skupštini sa jedinstvene liste SPS-JUL-ND. Predsednik Partije ujedinjenih penzionera postaje 2006. Prvi put se okušao na izborima 2007. u koaliciji sa SDP Nebojše Čovića, ali nije prešao cenzus. Mnogo više sreće imao je sa koalicijom SPS, PUPS, Jedinstvena Srbija. A onda mu se desilo ono što ni u najfantastičnijim snovima nije mogao da zamisli. Doživeo je da se za njegovu naklonost bore najjače političke grupacije u zemlji, da predstavlja ključnog čoveka koji će odrediti hoće li Srbija zauzeti proevropski ili radikalski kurs. I kao što smo to videli više puta, ovoga puta Jovan Krkobabić je poverovao da je to stvar njegove zasluge, a ne pukog odnosa snaga i nevolje srpske politike da se obezbedi stabilna većina. Većina u Srbiji stalno opstaje sa glavom malo iznad vode, pritisnuta ucenama, ličnim kapricima, nerealnim političkim prohtevima marginalnih stranaka i ogromnim ličnim ambicijama.
Politički san Jovana Krkobabića je, očigledno, da napravi stranku. Sada je prilika za to. Kriza je šansa za demagogiju. A i penzionera ima dovoljno. Sve se, posle, lako uklopi u priču o doslednosti, principima i ispunjenim obećanjima. Vlada Srbije je, očigledno, morala da napravi kompromis kako bi kapricioznom Krkobabiću dala častan izlaz i umirila njegovu političku sujetu. I zbog toga je Jovan Krkobabić paradigma kako u srpskoj politici nevažno postaje odlučujuće.

Izvor: Blic

Koja je to želja za vlašću. Jednom nogom u grobu a još mu nije dosta. Umjesto da voda praunuke i da uživa u tećoj dobi on se krka po skupštini. E moj Krkobabiću 
Pa zar mu nije jasno (ako ne njemu onda zakonodavcima) Da je u tom dobu intelektualna moć jako narušena. Pa to je šprdnja i jad 

Što reče bulajka u slučaju Krkobabić jedino rešenje je krst, beli luk i glogov kolac.

Kao prvo "Krko" je titula koji dobijaju svi istaknuti clanovi u PUPSU 

Kao drugo samo u Srbiji moze da se desi da penzioner bude potpredsednik vlade i da unistava zemlju... samo u Srbiji...

ja sam cuo da kad krkobabic(penzioner),njegova zena(penzioner) i sin(penzioner) sednu da rucaju, odmah i odrze sastanak uzeg rukovodstva PUPS-a 

Dinastija Krkobabić na državnim jaslama: Unuk (24) sa Megatrenda pravo u funkcionersku fotelju


Dinastija Krkobabića dobila je i trećeg člana na državnim jaslama, piše "Informer". Stefan, unuk potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića i sin direktora JP PTT Milana Krkobabića, sa samo 24 godine postao je funkcioner u Privrednoj komori Beograda.


Foto: Facebook

Sinu Milana i unuku Jovana Krkobabića uspelo je da odmah po završetku studija na Megatrendu bude postavljen za sekretara Centra za mala i srednja preduzeća u Privrednoj komori Beograda.

Najmlađi Krkobabić međutim tvrdi da mu posao nisu sredili tata i deka, već u razgovoru za "Plejboj" tvrdi da je "krivac" za to predsednik Komore Milan Janković. A Milan Janković je, gle čuda, na tu funkciju postavljen na predlog koalicije SPS-PUPS-JS kao nestranačka ličnost, piše "Informer". List komentariše da je još zanimljivije to što je Milan Krkobabić, u svojstvu prvog čoveka Pošte, član Skupštine Privredne komore Beograda.

Najmlađi Krkobabić dalje priča da su mu prioriteti posao i stalno usavršavanje, a da su ga tata i deda naučili da veruje u sebe.Kada je Stefan u avgustu prošle godine postavljen na funkciju sekretara u Komori, njegov otac Milan rekao je da mu je sin "mlad, da radi, da se ne bavi politikom i da ne želi da to komentariše".

Interesantno je, takođe, da je Stefan aktivan i u civilnom sektoru i već dve i po godine vodi nevladinu organizaciju "Građanska prava i slobode". U okviru nje sa istomišljenicima se "bori za zaštitu različitosti i multikulturalnosti u građanskoj Srbiji, koja u 21. veku nema alternatiuvu".

Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, ocenjuje da ovo što rade Krkobabići "apsolutno nije prihvatljivo".

- Srbija nije monarhija da ima naslednike vladara. Međutim, u našoj državi očigledno vlada partijsko i političko nasledstvo, što u najmanju ruku nije u redu. Ovo je ne samo klasičan nepotizam u državnim institucijama, već polako prerasta i u porodični biznis - ističe Vasilićeva za Informer.

Profesor fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović kaže u izjavi za Informer da je ovaj primer "više od nepotizma".

- I dosad smo imali primere očeva i sinova u politici - Ištvan i Balint Pastor, Tomislav i Radomir Nikolić, koji imaju javne funkcije, ali ovo je prvi put da smo stigli i do unuka - kaže Orlović.

Izvor: Informer, Press, Na dlanu

I kao bonus... intervju sa mladim lavom PUPS na koga se po recima autorke ostrvila javnost samo zato sto je rodjen u poznatoj porodici: http://www.casopisgrad.com/t/stefan-krkobabic-intervju

(ovo je izjava iz komentra jednog status na FB)

Najpre zbog teme o Lutriji Srbije pomislih : " Vid´Anee,kocoša starog ! " , ali sad vidim da smo na istome zadatku ( sečenja bukvi) ,samo mu pristupamo na različite načine...

A kolike bi penzije trebale biti, po vasem misljenju ?  Uostalom, da su Dinkic i Vucic ispunili svoja obecanja, penzije ne bi predsavljale nikakav problem.

Četr´es ´iljada maksimalna i bolja zdravstvena zaštita.Shodno tome i plate idu nadole."Poznata beogradska porodica" Krkobabići neka očekuje jedno : "Hvala lepo,više nam niste potrebni" .