Istorijski razvoj Geštalt terapije

Geštalt terapiju je razvio Frederik (Fritz) Perls. U stvari, bolje je reći da je Perls razvijao Geštalt terapiju jer je on nije smatrao završenim proizvodom u vreme kada je umro. Njegovo mišljenje bilo je evolutivno, baš kao što je bilo i revolucionarno. Kao što je verovao da osoba nikada ne završava svoj tazvoj tako je gledao i na svoje procese teoretske formulacije. Nije bio od onih koji "izvršavaju" svoje teorije i nastavljaju dalje podrazumevajući da je ona istinita. Pre bi se moglo reći da je on koristio teoriju da na odgovarajući način shvati šta je video, i mogao je da ostane dovoljno objektivan da promeni neke od svojih ideja kada ih je skladnost ponašanja neke osobe opovrgavala.

Perls je počeo karijeru psihijatra kao Frojdovski analitičar a kasnije je postao analitičar koji obučava. Zbog toga su mnogi važni analitički uticaji prisutni u teoriji Geštalt terapije. Isto tako postoje mnogobrojne razlike i kritike upućene psihoanalizi od strane Geštalt terapeuta. Ego, glad i agresija - Perls (1947), Geštalt terapije - Perls, Helferline i Godman (1951) su odlični izvori iz kojih čitalac može da izvede poređenje i kontraste između Geštalt terapije i psihoanalize.

Sam izraz "geštalt" kada bi se preveo sa nemačkog (gestalt), značio bi celovitost, izgled, uobličenost, situacija... Ali u praksi, "geštalt" se ne prevodi, već je to izraz koji se za ovu psihoterapiju koristi na svim jezicima, a njegov smisao bio bi:

    Geštalt predstavlja oblik, strukturu i celovitost koja, kao jedinstvena celina, ima svojstva koja ne mogu proizlaziti iz sabiranja delova i njihovih odnosa.


Perls je zapazio i nekoliko propozicija u sklopu teorije, koje su imale moćne implikacije na psihoterapiju. Par njih je vredno pomenuti:


    * Osoba teži da postigne zaokruživanje. Geštalt koji je nezavršen zahteva pažnju sve dok se ne ujedini i stabilizuje.

    * Osoba će završiti Geštalt u skladu sa svojim tekućim potrebama. Osvetlite kružni predmet ispred grupe dece i oni će ga opisati kao loptu. Gladna deca ga mogu percipirati kao jabuku ili hamburger. Seksualno uskraćen muškarac ga može "videti" kao ženske grudi. Ovaj proces naziva se projekcija.

    * Ponašanje osobe je celina koja je veća od zbira njenih specifičnih komponenti. Ponašanje osobe može se razumeti na pravi način samo u kontekstu. Videti čoveka kako uvija bokovima može biti bez značaja ili čak zabavno. Ako se zna da su to bokovi Jacka Nichlausa koji započinje bacanjem loptice za golf 250 jardi, značenje ponašanja postaje očigledno. Strah deteta kada mu se približava nastavnik sa lenjirom je razumljiv u svetlu batina prutem koje dete dobija od roditelja. Ožiljci urezani u telo kod nekih primitivnih plemena predmet su obožavanja samo u toj sredini. Ukratko, osoba je integralni deo svoje sredine i ne može se shvatiti van njenog neposrednog i šireg konteksta.

    * Osoba doživljava svet u saglasnosti sa principima lika (figure) i osnove (pozadine). Ako se posmatra slika, boje i oblici su lik a istovremeno ram i zid su osnova. Ako pažnju skrenemo na lepotu rama on postaje lik a sama slika pozadina.


~  Perls je oštroumno usvojio ideje drugih teoretičara. Pod uticajem Wilhelma Reich-a, Perls je došao do procene kako su psihološke odbrane nerazmrsivo upletene u mišićnu poziciju ili "telesni otpor". Doživljavanje osećanja kroz njihovo ispoljavanje bilo je u skladu sa Morenovom psihodramom, pa ipak, Perls je pokušao da poboljša ovaj metod dopuštajući da osoba koristi praznu stolicu dok glumi izbegavajući na taj način neugodne efekte ličnosti koja glumi ulogu. Perls je proširio Rogersovu ideju feedbacka (povratne reakcije) kao terapijskog posrednika uvođenjem držanja tela, tona glasa, pokreta očiju, osećanja i gestova. Kroz Geštalt terapiju, očevidno se provlači i egzistencijalni i humanistički pogled na čoveka istočnjačke religije i filozofije.

Teoretske komponente Geštalt terapije

Pretpostavke o čoveku


   1. Čovek je celina i ta celina su: telo, osećanja, misli. Čovek je sredina u kojoj živi i ne može se shvatiti van nje.
   2. Čovek je više proaktivan nego reaktivan. On određuje sopstvene reakcije na spoljašnje i proprioceptivne stimulanse.
   3. Čovek je sposoban da bude svestan svoje osećajnosti, svojih misli, osećanja i opažanja.
   4. Čovek je pomoću svoje samosvesnosti sposoban da pravi izbor i stoga je odgovoran za svoje prikriveno i očigledno ponašanje.
   5. Čovek poseduje ono što je nužno da bi živeo efektno i da se oporavi oslanjajući se na sebe samog.
   6. Čovek doživljava sebe samo u sadašnjosti. Prošlost i budućnost doživljava u sadašnjosti samo kroz sećanja i predviđanja.
   7. Čovek suštinski nije ni dobar ni loš.

Motivacija


Prema Perlsu,

    Svaki pojedinac, svaka biljka, svaka životinja, ima samo jedan urođeni cilj - da se ispolji onakvom kakva jeste.


Celo ponašanje tada proističe iz traganja pojedinca da postane svoj. Postizanje ovog aktuelizovanja predstavlja primarnu potrebu osobe. Može se uzeti za sigurno da je ponašanje neke osobe u bilo kom trenutku njen tekući izbor načina za ispoljavanje, bez obzira kako to može izgledati posmatraču.

Kao deo ove potrebe za aktuelizovanjem, postoje i druge biološke i društvene potrebe.

Osnovne biološke potrebe su: vazduh, hrana, voda, sklonište, iskazivanje sebe, seks i agresija.

Društvene potrebe su naučene iz kontakata sa sredinom, uključujući ophođenje sa drugim osobama, odražavanje ličnog identiteta i postupanje prema ograničenjima. Tada se postavlja pitanje: "Na koje potrebe neka osoba odgovara u datom trenutku?" Objašnjenje ove dinamike najbolje se razume kroz odnos "figure" i "pozadine". U datom trenutku može se pojaviti određena potreba i usmeriti ponašanje osobe. Potreba se pomera iz pozadine prema figuri. Kada je ova potreba zadovoljena, ona se povlači u pozadinu i nova potreba sada se pojavljuje iz pozadine, kao figura.

Ova situacija igra istaknutu ulogu u procesu motivacije. Na primer, čitalac može da odgovara na potrebu koja se zadovoljava učenjem o geštalt terapiji. Stari drug ulazi u sobu. Učenje o geštaltu se povlači u pozadinu i druženje sa drugom, potreba koja je samo trenutak ranije bila u najdubljoj pozadini, postaje dominantna potreba u polju figure. Čitalac će se ponovo vratiti čitanju kada se ravnoteža između potreba ponovo uspostavi, pošto provede neko vreme sa drugom.

Ne postoji univerzalni poredak potreba!

Svaki pojedinac ima individualnu formulu koja određuje koja će potreba dominirati u datoj situaciji. Ovo znači da možda postoji osoba koja bi nastavila sa čitanjem, pa onda pozdravila druga. Poenta je dakle u tome, da je teško predvideti pravu vrednost potrebe neke druge osobe. Ovo opet dalje, može zavisiti od situacije. Čitanje iz zadovoljstva i čitanje za ispit mogu izazvati različita ponašanja kod iste osobe, pri ulasku druga.  U situacijama gde se potrebe takmiče, jedna će dominirati kao kretanje potrebe od figure ka pozadini i nazad. Takođe, postoje "sive" oblasti. Ali u svakom trenutku jedna od potreba imaće veću prednost ("Ovo moram sada da uradim!")

Razvoj

Osnovno načelo i Geštalt psihologije i Geštalt terapije je da se osoba ne može posmatrati izdvojeno iz svoje sredine. Ova sredina podrazumeva fizičke i društvene objekte kao i snage sa kojima je ta osoba u kontaktu.
Od trenutka začeća osoba je u kontaktu i uzajamnom delovanju sa svojom sredinom. Ova interakcija između osobe i njene sredine je osnova kroz koju se zadovoljavaju njene potrebe. Proces tih kreativnih prilagođavanja (osoba - sredina) predstavlja rast i rašćenje.

U svako doba osoba se može identifikovati sa svojim selfom (self - sebstvo), ili pokušati da se otuđi od njega. Kada se identifikuje sa sobom ona se oslobađa tako da kreativna i samoregulatorna ponašanja mogu da se ispolje. Ovo dopušta da se situacije dovrše, da se problemi reše i da se kontakti sa sredinom usmere na one stvari koje osobu zanimaju i uzbuđuju. Obrnuto, kada osoba pokušava da se otuđi od sebe, ona se suprotstavlja procesima i samom sebi i tako smanjuje potencijale za kreativno prilagođavanje. Kontakti osobe postaju nejasni i ona postaje nesposobna da deluje i živi efektno.

Definicija zrelosti takođe se veoma mnogo oslanja na mesto koje sredina zauzima u razvoju osobe. Kamen temeljac u razvoju je transcendencija od podrške sredine do samopodrške. Nezrelost odlikuje zavisnost i bespomoćnost koji se u ogromnoj meri oslanjaju na manipulaciju sredinom da bi se dobila podrška i da bi se zadovoljile potrebe. Zrelost se postiže kada osoba demonstrira moć i volju da preuzme odgovornost za svoje ponašanje i kada može da računa na samu sebe u slučaju potrebe. Bilo bi idealno da osoba postigne nivo samopodrške koja će joj omogućiti osećanje samostalnosti i odgovornosti.

Razvoj i rast su trajni procesi. Sve dok postoje neka globalna razvojna očekivanja (na primer, manja sposobnost odgovornosti u mlađem dobu) osobe se ne razvijaju po jedinstvenim šemama. Pravac razvoja ide ka tome da se postane ono što osoba jeste.

Priroda problema


    * Uobičajen problem kod mnogih ljudi u današnje vreme je nedostatak svesnosti. Osoba može da izgubi dodir sa "šta" i "kako" sa svojim ponašanjem, i da bude nesposobna da postigne osećanje da gospodari i da je kompletna, što je neophodno da bi živela efektno. Ona više teži da egzistira nego da bude i tako doživljava osećaj bespomoćnosti i očaja ne shvatajući šta može da učini da bi sebi pomogla. Shodno tome, osoba može odbiti da preuzme odgovornost za sebe i svoj život,insistirajući umesto toga na manipulaciji da sredina brine o njoj. Tada ona nije sposobna da bude odgovorna i može da postane pravi znalac u igri krivca. Ovaj tip izbegavanja stvara barijere u njenom razvoju i rezultira neodgovarajućim ponašanjem koje je infantilno po prirodi.


    * Gubljenje kontakta sa sredinom je još jedna od perspektiva ljudskih problema. Ovo se može dogoditi na dva načina. Prvo, ograničenja neke osobe, ona koja je diferenciraju od sredine, mogu postati tako kruta da ona ne dopušta nikakav podsticaj u svoj sistem. Ona se može udaljiti od drugih osoba ili od sredstava iz sredine koja joj mogu biti korisna za zadovoljenje potreba.  Osoba postaje otuđena i troma. Drugo, njena ograničenja mogu postati nepovezana, tako da ona doživljava njihovo slivanje. U ovakvim slučajevima osoba može da uloži toliko mnogo sebe u druge ili da poprimi toliko mnogo od sredine da gubi osećaj gde prestaje ona a gde počinje sredina.


    * "Nezavršeni posao" ili nekompletni Geštalt je sledeći tip problema. Osoba ima neispunjenu potrebu, neizražena osećanja ili neku drugu nezavršenu situaciju koja je od značaja za nju. Nezavršeni posao dominira svesnošću osobe i vapi za pažnjom. Biti "zaglavljen" na ovaj način jako ograničava tok pažnje i uzbuđenja koja su neophodna za nadvladavanje ostalih potreba koje izbijaju iz pozadine. Sredstva za izlazak ma kraj sa ostalim potrebama se neproduktivno crpe.


    * Fragmentacija može biti sledeći ozbiljan problem sa kojim se osoba suočava. Jedan oblik toga je odricanje ili poricanje. Pretpostavimo da neka osoba pokuša da se odrekne svoje potrebe da bude agresivna. Ona trostruko gubi u tom svom pokušaju. Prvo, ona narušava integritet svog organizma osujećenjem biološke potrebe, drugo, ona gubi energiju koja se nalazi u njenom agresivnom delu a koja bi se mogla usmeriti na konstruktivno ponašanje. Konačno, osoba uzaludno traći energiju u samom procesu zadržavanja jednog dela sebe u neizvesnosti, jer je prirodna tendencija organizma da nadoknadi gubitak. Drugi oblik fragmentacije dešava se kod račvanja trajnih dimenzija selfa (sebstva). Osoba može da se smatra za jaku ili slabu, mušku ili žensku, moćnu ili bespomoćnu itd... Puna vrednost bilo koje krajnosti ne shvata se kao rezultat njene suprotnosti. Na primer, osoba ne može u potpunosti osetiti svoju snagu ako sebi ne dopusti da doživi dovoljno svoje slabosti da bi bila sposobnija da proceni suprotnosti između njih. Možda je najpoznatija podvojenost ona koju je Perls nazvao "topdog" ("zaista bi trebalo da budeš bolji") i "bootodog" ("pokušaću sutra, obećavam").



Ciljevi


    Mi u Geštalt terapiji imamo specifičan cilj i on je sazreti, odrasti...

    ~ F. Perls


Pošto je jedan od ključnih elemenata za razvoj i sazrevanje postati odgovoran, sledi da je biti odgovoran za sebe značajan cilj Geštalt terapije. Biti odgovoran, ne znači izvršavati dužnost prema nečijim očekivanjima. Zapravo, cilj terapije je da se pacijent natera da ne zavisi od drugih već da od samog početka otkrije da može da uradi mnogo stvari, mnogo više nego što misli.

Drugi glavni cilj je integracija. U bukvalnom smislu, prema Vebsteru, integrisati znači "ujediniti ili postati ujedinjen tako da se formira kompletna ili savršena celina". Ova definicija će se i ovde koristiti. Osoba koja je više integrisana funkcioniše kao sistemska celina koja obuhvata: osećanja, percepcije, misli i fizičko telo čiji se procesi ne mogu odvojiti od psiholoških komponenti. Kada se usaglase unutrašnje stanje i ponašanje osobe, manje se energije uzaludno troši u organizmu i osoba je sposobnija da na pravi način reaguje pri zadovoljenju svojih potreba. Manje integrisana osoba u sebi ima praznine ili raskola koji sprečavaju potpunu mobilizaciju njenih resursa.
Sadržaj integracija varira od osobe do osobe. Za jednu osobu može biti važno da integriše sećanja iz prošlosti u sadašnjost tako da ona bude na jednom a ne na dva mesta. Nalaženje odgovarajućeg odnosa između dvopolnosti, kao što su muško-ženski pol, može biti značajna oblast za integraciju. Slično tome, postoje ambivalencije kao što su ljubav i mržnja prema istoj osobi, koje treba integrisati. Integracija snage, senzacija, mašte, misli, osećanja, percepcije su od ogromne važnosti. Vraćanje i posedovanje potreba i želja čije je postojanje poricano su dve važne dimenzije integracije. Da bi organizam adekvatno funkcionisao mora biti celovit i integrisan u kontakte sa sredinom. Kompletiranje "nezavršenog posla" je način da se integriše energija izgubljena kroz nedostatke zaokruženosti.

Ovi ciljevi međutim, postižu se samo približno! Ne postoji ništa poput potpune integracije. Ona nije nikada kompletna, zrelost nikada nije završena. To je neprekidan, večiti proces... Uvek postoji nešto što treba da se integriše, uvek nešto da se nauči.

Geštalt pristupi u savetovanju

Koje teorije koriste geštalt terapeuti u savetovanju?

Sa teorijske tačke gledišta geštalt pristupi su veoma prikladni za primene u savetovanju. Postoje savetnici koji sebe izravnjavaju sa teorijama kao što su Teorija usmerena na klijenta, Bihejvioristička, Racionalno-emociona, Transakciona analiza, Terapija realnosti, Olderijan pristupi, Psihoanalize i Egzistencionalizam. Postoji mnogo savetnika koji sebe smatraju ekliptičnim. Kako se onda geštalt pristupi mogu smatrati pogodnim za upotreebu od strane savetnika kojima se pripisuju tako različiti teorijski stavovi? Jedan odgovor na ovo pitanje leži u vrednostima različitih teorija. Dok svaka teorija iznosi svoje ciljeve na različit način, većina njih se saglašava sa vrednostima samousmerenosti, nezavisnosti, samosaznanja i odgovornosti.

Razlike među teorijama su jasnije opisane kada se jezik teorija prevede na ciljeve i operacije. Iz ove perspektive sredstva kojima se dolazi do ciljeva, koji su izraženi kroz vrednost - su različita. Savetnici koji zastupaju različite teorije, različito odgovaraju svojim klijentima, čak i kada njihove teorije dele iste vrednosti. Na primer, savetnik koji zastupa teoriju usmerenu na klijenta i savetnik bihejviorističke teorije visoko će ceniti sposobnosti svoga klijenta da donosi odluke. Oni će međutim imati različit prilaz zadatku svog savetovanja.

Takođe, može se zaključiti da će sve teorije savetovanja biti disfunkcionalne bez samosaznanja i samoistraživanja od strane klijenta. Ukratko, samosvesnost je srž svakog teoretskog pristupa. Gde će se svesnost usmeriti i kako će se povećati razlikovaće se od teorije do teorije. Savetnik racionalno-emocione teorije pokušaće da poveća svesnost samoodbrambenih ili "besmislenih" rečenica kojima se klijent hrani. Savetnik transakcione analize težiće da pomogne svesnost u zavisnosti da li se klijent ponaša kao Dete, Roditelj ili Odrasla osoba. Bihejvioristički savetnik može raditi sa klijentom na smanjenju zabrinutosti kroz neosećajnost. Eklektični savetnik se može uključiti u odluku koju treba da donese klijent. Jednostavan dijalog između dva dela ličnosti koji je "za" i koji je "protiv" može dovesti do veće svesnosti od pravljenja spiskova razloga "za i protiv" neke alternative. Ali ono što je važno, to je da ne postoje teorijske kontraindikacije za upotrebu ovakvih geštalt pristupa.


Gradacije u pristupima

Važno je da savetnik ima na umu ideju gradacije u reakcijama klijenta na pristupe. Klijent može da ne bude sposoban da odmah reaguje na pristup. Uzmimo u obzir klijenta koji se boji da se suoči sa ljudima. Sugestija da direktno gleda u savetnika može biti prevelik zahtev, ali on može biti sposoban da zadatak obavi postepeno. On može prvo pogledati savetnikovo stopalo ili ruku, sledeći korak može biti pogled u savetnikovo lice. Nekoliko ovakvih koraka mogu se ponoviti pre nego što se klijent odvaži za kratak pogled u savetnikove oči sa spremnošću da ga ukloni kad zaželi.

Individualne razlike među klijentima
Klijenti se u značajnoj meri razlikuju po svojim reakcijama na geštalt pristupe. Neki klijenti će moći da se usredsrede na nekoliko dimenzija svesnosti prilično rano u svom izlaganju geštalt pristupima. Neki će moći da se povežu sa svesnošću fantazija, na primer, ali će imati teškoća da uspostave odnos između značaja njihovog neverbalnog ponašanja. Stoga će savetnik koristiti svoj sud u istraživanju vrtsa pristupa koji mogu biti od koristi za svakog klijenta. Upotreba drugih pristupa može sačekati dok klijent ne provede neko vreme sa onim, koji može da radi.

    * Klijenti će se takođe dosta razlikovati u svojim reakcijama na svaki pojedinačni pristup. Reakcije na vežbe obično variraju od "Ovo je beskorisno" sve do "Ovo je izvanredno iskustvo".


    * Klijentov uzrast je sledeća dimenzija individualnih razlika koja treba da se uzme u obzir prilikom korišćenja geštalt pristupa. Dok postoje geštalt pristupi koji se mogu koristiti sa klijentima svih uzrasta, neki su manje više podesni za klijenta na različitim nivoima razvoja. Deca su, na primer, sposobna da sasvim reproduktivno koriste fantaziju (maštu) da bi iskazala - prihvatila osećanja. Ona takođe imajuslobodan pristup mašti da "budu" neko drugi da bi razumeli kako se oni osećaju. U vrlo mladom uzrastu deca su sposobna da kažu razliku između "Ne mogu" i "Ne želim" i tako su sposobna da postanu svesna svog prava na izbor. Sa druge strane, deca su manje sposobna da prihvate dinamiku projekcije. Za njih je osoba zbog koje se osećaju - loša osoba. Oni mogu da budu nesposobni da shvate da oni ugrađuju nešto zlo u tu osobu. Slično tome, dete može biti nesposobno da prihvati odgovornost za to kako sebe čini srećnim, frustriranim ili zavidnim, dok se ne razvije sposobnost za ovu vrstu odgovornosti. Ovaj razvoj varira među decom, tako da hronološki uzrast ima malo značaja. Neki odrasli nikada ne razviju odgovarajuću odgovornost. Sa starijim klijentima, nekoliko faktora se mora uzeti u obzir u procenjivanju prikladnostu geštalt pristupa. Jedan od njih je nivo tekuće svesnosti kod klijenta. Pošto se geštalt rad bazira na svesnosti, to je preduslov za efektnu upotrebu mnogih intervencija. Drugi faktor je stepen odgovornosti koji je klijent voljan da prihvati za svoje fizičko, emocionalno i spoznajno ponašanje. Kao i svesnost, izgradnja odgovornosti je i cilj i sredstvo razvoja. To jest, to može biti od značaja.


    * Klijentova voljnost za promenom je treća značajna determinanta. Klijent koji ima otpor prema promenama, a to je slučaj sa većinom, biće manje sklon da eksperimentiše sa novim ponašanjima. Nerado će se rastati sa bliskim ponašanjem čak i ako ono može biti kotraproduktivno. Najzad, mora se uzeti u obzir gornji nivo psihološkog funkcionisama same ličnosti. Ponekad klijent može želeti i biti voljan da se promeni, ali nema dovoljno komandi svoga duha da se suoči i pozabavi svojim problemom. Savetnik zato mora da proceni spremnost u oba slučaja.

Izvor

Geštalt je nemačka reč i označava celinu, jedinstvo.
Geštalt terapija se bavi čovekom kao jedinstvenom celinom tela i psihe.Njegovo telesno funkcionisanje, njegove emocije, misli, kultura i socijalno ponašanje su samo aspekti jedne iste pojave-samog čoveka.
Cilj geštalt terapije je postizanje svesnosti klijenta o svim ovim aspektima i njihovo povezivanje, što vodi ostvarivanju potencijala i razvoju u zrelu ličnost.
Prihvatanje sebe onakvima kakvi jesmo stvaramo mogućnost za neke promene, ako zaključimo da su nam potrebne. Ovo nas vodi prihvatanju drugih onakvima kakvi oni jesu.Ne trudimo se da ih promenimo, jer to nije na nama, nego na njima.Svako je odgovoran samo za sebe i sopstveni život.

Pravila rada u geštalt terapiji (uče se tokom terapije)

• Uz uzajamno poštovanje i razumevanje terapeut i klijent sklapaju "radni savez", pri čemu terapeut prihvata klijenta bez nekog ličnog vrednovanja njegovih osećanja i ponašanja.Terapeut je ljudsko biće kao i klijent, s tim što poseduje određena stručna znanja i iskustva koja koristi u radu sa klijentom (tzv. JA-TI odnos).
• Terapeut podstiče klijenta da koristi lični JA govor (npr, ne "nervira me nered", nego "ja sebe nerviram neredom"). Klijent postepeno razvija svesnost o odgovornosti za sve ono što čini i sve ono što ne čini.Stiče poverenje u svoju unutrašnju kontrolu i osećanje lične sposobnosti za rešavanje sopstvenih problema i obaveza.
• Klijent uz pomoć terapeuta sam tumači svoja osećanja i ponašanja, ne "serviraju" mu se gotova rešenja i odgovori.
• Klijent i terapeut se bave onim što je "ovde i sada", čime se ne odbacuje značaj prošlosti ili budućnosti.Pojačava se svesnost klijenta o tome da jedino u sadašnjosti možemo nešto da uradimo.
Kada smo "ovde i sada", u dobrom smo kontaktu sa sobom, sa situacijom u kojoj se nalazimo i sa okolinom.
Postajemo svesni kako mi sami određujemo svoje ponašanje u nekoj situaciji.Tako možemo da uvidimo da li bi neko drugo ponašanje bilo adekvatnije.Obrasci ponašanja koji nisu više uspešni mogu da se promene ili zamene drugim, uspešnijim.

Tehnike geštalt terapije su mnogobrojne i zasnivaju se na eksperimentisanju.Često su i neverbalne prirode-klijent se upućuje na svesnost o tome kako se oseća (a ne da samo priča o osećanjima), na svesnost o tome šta radi (dela ne samo da mogu da govore više od reči, već ponekad govore i drugačije).Njihova primena čini terapiju dinamičnom i skraćuje psihoterapiju (omogućava brže rešavanje problema).

Primena geštalt terapije je široka:

• osećanje nezadovoljstva, depresije
• osećanje usamljenosti
• anksioznost, strah
• stres
• problemi dečjeg doba (tikovi, noćno mokrenje)
• adolescentni problemi (odnosi sa vršnjacima, roditeljima)
• problemi u učenju
• partnerski i seksualni problemi
• porodični problemi
• krize zrelog doba
• psihosomatske tegobe (ubrzani rad srca, povišeni krvni pritisak, teškoće pri gutanju i slični problemi koji imaju psihološku osnovu)
• poremećaji apetita (višak, odn. manjak težine)
• poremećaji sna, itd.

Izvor

Kod nas ima neki psihoterapeutski institut na kojem, izmedju ostalog, mozes izucavati gestalt terapiju ( ili kako se vec kaze ).
Ugl, cula sam da moras imati najmanje 26g da bi se tek poceo baviti tim i da prije nego sto se bacis u promet, moras prvo izanalizirati sebe gestaltski ( ili kako vec  ) da bi mogao drugima pomagati tom istom metodom.

Gestalt super za te pacientima koje žele da se leče svoj život gledano u globalu, a za te psihiatrima kojima nije jedini cilj pljačka i ubijanje..jer gestalt u tome ne može pomoći.
jednostavno gestalt je u fazonu lečenje