Споменик Тупаку у Србији :: Muzika ~ Koncerti ~ Izvodjaci

Тупак или Џексон питање је сада
Ако споменик буде овде, ја, Градимир Спасојевић, има лично први да га срушим! Тамо Тадић нек код њега направи, има Цигана и на Врачару -виче на сав глас староседелац вождовачке Улице ђакона Авакума. Старији би радије да у свом крају виде споменик Мајклу Џексону

- Ма, који ти је тај Тупак, тај бре неки Циганин, Турчин... Јел сте ви луди, споменик да му дижемо - виче из петних жила чика Града, док колеге с телевизије покушавају да раде свој посао поред омаленог коровњака, тик уз ограду Душановачког моста.

- То је неки амерички репер, клинци га воле-објашњава Игор Андрић из Удружења љубитеља хип-хоп музике „Радивизија“, покушавајући да смири страсти. Али, џаба.

- Ма, какав ректор. Шта има ми да дижемо ректору муслиману споменик, ко да немамо доста својих. А, Маринкова бара ни није овде, него доле низ улицу, код „Чистоће“. Него, немојте да брукамо град. Ја рођен овде бре, 61 годину живим ту. И пиши још, ако буде споменик овде, ја, Градимир Спасојевић, има лично први да га срушим. Тамо Тадић нек код њега направи, има Цигана и на Врачару- виче на сав глас староседелац вождовачке Улице ђакона Авакума, гласно „поздрављајући“ идеју да се у срцу Маринкове баре подигне споменик Тупаку Шакуру, америчком хип-хоп музичару који је 1996. године упуцан у уличном обрачуну.

А, кад чика Града умаче својим послом и одвик његовог громког гласа се малко стиша, Игор нам објасни како је, кад се пре четири године доселио у Маринкову бару из Шапца, прво видео клинце како насред улице, поред зида ишараног графитима, играју брејк-денс. Скупе се, каже, њих тридесеторо, направе круг, пусте музику, и свако покаже шта зна.

- Ту су свако вече, играју, брејкују...Тако се и родила идеја да подигнемо споменик овде, јер клинци немају никакав парк или осветљени простор где могу да се играју. Одабрали смо баш Тупака Шакура, јер га деца воле, а споменик њему би био и својеврсна опомена деци, да схвате да морају да искористе свој таленат и прилику да се извуку се с улице. Онако како Тупак није знао. Сад, старији имају неке друге жеље, па би пре да се биста дигне Мајклу Џексону, али ми хоћемо да утичемо на младе. Њима је брејк-денс у крви, заражени су њиме почетком деведесетихÖ Јесте ова идеја многима смета, али ми хоћемо да урадимо озбиљну ствар, да ти клинци не сметају ником, да не буду сумњиви полицији... И не тражимо ни од кога никакве паре, све ћемо сами, само нам треба подршка и простор-прича наш водич кроз Маринкову бару, објашњавајући да ће новац скупити серијом концерата, на којима би требало да наступе наши познати репери, али и „Кенди кру“, локална ромска хип-хоп група, коју су пре две године основали клинци из краја.

НАЈПРОДАВАНИЈИ РЕПЕР

Тупак Амару Шакур ( 1971 - 1996), познат под јавним сценским именима Тупак и Макавели, био је амерички репер, песник и глумац. Иако је од његовог убиства прошло више од деценије, Тупак је и даље репер са највише продатих албума у историји ове врсте музике - 44,5 милиона продатих оригиналних албума само у САД. Већина његових песама се бави одрастањем у насиљу и сиромаштву гета, расизмом и проблемима који настају после оружаних сукоба.

- Они плешу и репују на ромским прославама, али немају пара да се промовишу, да плате студио- објашњава Андрић, хвалећи се да су и у Граду и у општини Вождовац сви били одушевљени идејом да се око споменика направи и мали трг са две-три клупице, специјалном подлогом за игру и добрим осветљењем.

- Не кошта то много, треба само добра воља и простор. Још и да нам помогну млади уметници с Ликовне академије- машта Игор, док нам показује како је медијска критика већ уродила плодом, те су из „Градске чистоће“, после дужег времена, средили контејнере и очистили ђубре са раскрснице.

- Ту је ноћу мрак, људи не смеју да пролазе. Иначе је мирно за живот. Пре неко вече провалили неком у кућу и људи су дигли фрку- појавио се лопов у крају после 20 година- причају мештани, док нам Зоран, омиљени аутомеханичар, казује како нема ништа против споменика, иако ни не зна ко је човек о ком је реч.

- Не знам ти ја ту музику, али ако ће мало да среде, да деца имају где да се играју, могу и мом деди да дигну споменик. А не овако, децу водим у чак у Шумице или на онај бетон испред продавнице на Душановцу, па се тамо играју. Па нек среде, шта год, поздрављам- прича Зоран, не прекидајући посао. Јер, муштерија не сме да чека.

И, док Кристина и Тамара мудрују како је идеја о дизању споменика Тупаку „баш без везе“, јер је цело насеље и онако планирано за рушење до 2012. године, клинци који свакодневно вежбају ту, насред раскрснице, више су него срећни због покренуте иницијативе.

- Супер је то, Тупак је мој идол. И треба споменик да му дигну. Ту ми увече пустимо музику с мобилног, па вежбамо- показује Ерђан Бериша на раскрсницу, а онда отрча и постави брејкерску позу пред камером, да га за новине усликају како игра.

Загрмеше у том тренутку мотоцикли, стаде један ошишани и брецну се на клинчарију и колеге новинаре:

- Је ли бре, јел има у граду још неко место да се слика, него овде сви дошли. Пакуј то и за десет минута да вас нема-рече у пролазу, не гасећи машину и изгуби се пре него што и успесмо да га приупитамо чија права брани и шта му сметамо.

- Нека, само нек виче, то су ти ови, што би Лале рекле, дођоши. Него, треба да се минира цео овај део града, па да идемо одмах- више за себе прокоментариса деда Стева, водећи унуче у шетњу, а онда нас упита коме то дижу споменик.

- Клинтону треба да метну споменик, што нас није све побио кад нас бомбардовао, што није све ове лопове растурио до краја. Америка онолика, а посланика пет-шест, а, код нас сто њих- прича дека, а онда се уозбиљи, па нам и он потврди да деца из улица у близини Душановачког моста немају где да се играју.

- Него, ево ти Шеки, он је највећи швалер овде, он све зна- пребаци чика Стева лопту на комшију, који се само шеретски насмеја и прокоментариса:

- Де, овде да дижу споменик.. Па то има одма да нестане, као што нестају шахтови, шине трамвајске... Срушили би га и однели, још ако буде од бронзе, пола сата не би стајао-добацује Шеки, док чика Стева коментарише судбину малог човека.

- Ето, видиш, онај украде оволику шину- прича и све рукама показује-и заглави пет година затвора, а онај штампао силне паре, покрао пола државе, па ништа. Има човек и за адвоката-одлази занет великим темама, док зарасли травњак чека да се на њега усели статуа једног од најуспешнијих светских репера.

Глас Јавности