Slavomir Dedić, ekonomista iz Sombora, bio je početkom davnih sedamdesetih godina kupac jednog od prvih modela „zastave 101“, popularnog „stojadina“. Igrom slučaja i poslednji „stojadin“ koji je sišao sa traka kragujevačke fabrike, nedavno je završio u Somboru, i to baš kod Slavomira Dedića.

Tih sedamdesetih godina privilegiju da budu među prvim vlasnicima „zastave 101“ imali su važni funkcioneri, generali i viđeni drugovi, ali je Dedić zahvaljujući svojoj upornosti i snalažljivosti uspeo da se ugura među njih i u Sombor doveze jedan od prvih „stojadina“. A za ovaj poslednji potražnje nije bilo, pa je on bez problema stigao u Sombor.

- Ja sam krajem 1971. godine sa tek odrađenim pripravničkim stažom u „Zastava prometu“ u Somboru službeno išao u „Zastavu“ u Kragujevac. „Stojadin“ se tek pojavio, ali kupiti ga nije bilo nimalo lako, jer se on u pretplati čekao i devet meseci. U pretplati su bili ministri, generali i da ja budem među njima i kupim taj automobil nije bilo šanse. Moja želja da kupim „stojadina“ bila je velika, ali su u Kragujevcu svi odmahivali rukom uz komentar:

„Nema šanse, automobile deli lično generalni direktor Prvoslav Raković“. Ja sam bio toliko uporan da su me poslali kod poslovođe u pogon i rekli - ako ti on da auto, vozi ga - priseća se Dedić. Iako se na zahtev mladog ekonomiste poslovođa prvo nasmejao, ipak se odobrovoljio i rekao da se upravo završava jedan „stojadin“ i ako ga želi njegov je.

- Taj automobil je trebalo još da se ofarba i da se stavi filc. Ja sam bio toliko srećan da sam čak predložio da ću ga sam ofarbati samo da bi ga što pre dovezao - priča Dedić kako je prvi „stojadin“ stigao u Sombor samo mesec dana od početka proizvodnje u Kragujevcu. Nedugo posle toga Slavomir Dedić postao je šef prodaje u „Zastava prometu“ u Somboru i kupcima širom tadašnje Jugoslavije prodavao je upravo „Zastavina“ vozila. -

Ovog „stojadina“ vozio sam oko dve godine. Bio je svetlobraon boje i čak mu je registarska oznaka počinjala sa 101. Do sada sam imao 21 automobil, a desetak su bili baš „stojadini“. Kupovao sam ih i kada sam napustio „Zastavu“ u Somboru, priča naš sagovornik. Kaže da je pratio informacije iz kragujevačke „Zastave“ i tako je saznao da je i nakon što je prekinuta proizvodnja „stojadina“, pre godinu i po dana, ostalo nekoliko vozila u slučaju da je u garantnom roku nekom kupcu potrebno zameniti vozilo.

- Za taj slučaj oni su čuvali još jedan automobil. Rok od godinu dana je istekao i taj automobil je bio na prodaju. Ja sam za to saznao i pozvao ih telefonom, a oni su me samo pitali hoću li ga platiti u gotovini? Već ujutru sin me je jednim starim „stojadinom“ odvezao u Kragujevac gde sam preuzeo kola.

Tako je poslednji „stojadin“ završio u Somboru, a još jedan koji je ostao u Kragujevcu završiće u muzeju. Do sada sam imao desetak „stojadina“ i uvek sam bio zadovoljan, tako da nisam mogao propustiti priliku da kupim i ovaj poslednji, priča Dedić i dodaje da je šteta što je „Zastava“ prekinula proizvodnju „stojadina“.

Zlata Vasiljević - blic.rs

"Zastava" spuštena !



Preuzeto sa : Novosti.rs 

Gasi se najveći balkanski industrijski gigant. Proizvedeno 4,3 miliona vozila. Od 2000. samo u Fabrici automobila bez posla ostalo 9.000 radnika. „Zastavina“ Fabrika automobila odlazi u istoriju, a na njenim temeljima niče kompanija „Fijat automobili Srbija“.

Najveći industrijski kompleks na Balkanu, koji je bio i simbol razvoja SFRJ, 5. januara je, nakon 57 godina rada, faktički prestao da postoji. Formalno-pravno će se ugasiti za dve godine. Do tada - gigant bez radnika.

Na temeljima te fabrike, koja se prostire na 250 hektara i ima oko 800.000 kvadrata proizvodnog prostora, gradi se torinsko-srpska kompanija, koja će, prema najavi čelnika iz Italije, već početkom naredne godine biti najmodernija „Fijatova“ fabrika u svetu.

- Proizvodnja automobila u Kragujevcu ostavila je dubok trag u istoriji srpske i jugoslovenske industrije - rekao je nedavno za „Novosti“ Rodoljub Micić, jedan od najuspešnijih direktora „Zastave“. On je rukovodio fabrikom i 1989. godine, kada je proizvedeno rekordnih 230.570 vozila.

U ovoj fabrici je bilo zaposleno oko 35.000 radnika, a u kooperaciji širom Jugoslavije još oko 130.000. Krajem osamdesetih godina prošlog veka „Zastavini“ čelnici su voleli da se hvale činjenicom da ova fabrika hrani pola miliona Jugoslovena.

Vozila su u Kragujevcu počela da se proizvode 1940. godine, ali je Drugi svetski rat poremetio planove. Tada je za Vojsku Jugoslavije proizvedeno 400 kamiona „ševrolet“. Proizvodnja je nastavljena 1953. godine, kada su sklopljena 162 komada džipa „vilis overland“. Serijska proizvodnja je krenula 1954. godine, proizvodnjom „kampanjole“ i „Fijatovog“ modela automobila „1900“.

Pravi bum u serijskoj proizvodnji kreće 1957, kada počinje montaža „fiće“. Do 1985. godine proizvedeno je 923.487 komada, a prvi model je poklonjen Titu. Sledi proizvodnja „tristaća“ („fijat 1.300“), zatim „fijat 1.800“, ali i nekoliko manjih kamiona. Zbog toga se 1969. izdvaja fabrika „Zastava kamioni“, kao posebna celina. U toj fabrici je, u saradnji sa „Ivekom“, proizvedeno oko 200.000 kamiona. Oko 40.000 je izvezeno širom sveta.



Proizvodnja najtiražnijeg automobila - „keca“, kreće 1971. godine. Sa trake je sišlo 1.273.532 komada. Za razliku od „fiće“, narod ovom modelu nije dodelio etiketu „nacionalno vozilo“. To je tek posle desetak godina uspelo modelu „jugo“, čija je serijska proizvodnja krenula 1980. godine. Od 794.428 proizvedenih automobila, oko 142.000 je prodato na najprobirljivijem svetskom automobilskom tržištu - u SAD. Činjenica je i da je taj automobil proglašen za najgori u severnoj Americi, ali na tom prostoru nisu uspeli da se probiju ni najbolji modeli nekih velikih evropskih automobila.



Usledio je raspad SFRJ, sankcije i na kraju NATO bombardovanje, u kome su uništeni skoro svi vitalni pogoni ove fabrike. U najkraćem mogućem roku su obnovljene linije, ali je „Zastavin“ program zastareo za ino-tržište, a domaće je bilo malo za fabriku tih kapaciteta. Situaciju nije mogao da promeni ni nešto komforniji model „jugo florida“, koji je počeo da se proizvodi 1988. godine, u saradnji sa najboljim italijanskim stručnjacima.



Za oko 14 miliona evra kupljene su licenca i manja poluatomatizovana linija za proizvodnju „punta“, koji se i sada, dok se renovira oko 400.000 kvadrata proizvodnog prostora - montira. To je deseti „Zastavin“ model, koji je proizveden u saradnji sa Italijanima i koji je zbog toga i dobio naziv „zastava 10“. Ovaj „Zastavin“ miraz u torinsko-srpskoj kompaniji se od pre dve godine proizvodi pod „Fijatovom“ oznakom „188 klasik“. Do sada je proizvedeno oko 37.000 tih automobila.



Probna produkcija novog modela, koji će se, kako je najavljeno, proizvoditi u 196.000 primeraka godišnje, kreće krajem ove godine. A, sa drugim novim modelom, koji bi trebalo da krene početkom naredne godine, sa traka će silaziti i do 300.000 vozila.

Počeci sredinom 19. veka

Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, od 29. marta 1851. godine, u Kragujevcu je počeo da se razvija Industrijski centar Srbije, kako bi se izbegla stalna prismotra obaveštajnih službi Austrije i Turske. Već 27. oktobra 1853. godine izlivena su prve četiri bronzane topovske cevi sa srpskim grbom. Usledila je proizvodnja i drugog oružja, ali pre svega čuvene puške „kokinke“, koja je proizvedena u 100.000 primeraka i koja je smatrana najboljom na svetu.

Od 1. januara 1946. godine fabrika menja ime u „Crvena zastava“. Na tim temeljima nastaje i Fabrika automobila. Rođendanom Fabrike automobila „Zastava“ smatra se 26. avgust 1953. godine. Tada je u fabrici raspisan referendum da se dobit usmeri u razvoj automobilske industrije. Više od 96 odsto zaposlenih je podržalo predlog i nakon toga je raspisan referendum za izbor najpovoljnijeg ponuđača i najkvalitetnijeg vozila. Na konkursu je učestvovalo osam uglednih proizvođača automobila, među kojima su bili - „Reno“ iz Francuske, „Fijat“ iz Italije, „Rover“ i „Ostin“ iz Engleske, „Vilis“ iz SAD...

Prosperitet "Doline gladi"

Obustavljanjem ozbiljne proizvodnje u „Zastavi“ grad je dobio naziv - „dolina gladi“. Procenjuje se da je oko 15.000 radnika u grupi ostalo bez posla. Većina se nije snašla. Efekti ponovnog dolaska „Fijata“ se još ne osećaju u punoj meri. Otvorene su velike svetske trgovine, i manje fabrike, ali se broj nezaposlenih Kragujevčana bitnije nije smanjio. Na evidenciji ih je oko 25.000.

- Prve prave efekte ćemo osetiti kada krene serijska proizvodnja novog modela - kaže Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca. - To će se desiti već krajem ove godine, kada će i mnogi „Fijatovi“ kooperanti iz Italije otvoriti nove pogone. Očekujem da taj projekat uposli više hiljada radnika i da grad, koji se i bez toga dobro razvijao poslednjih godina, postane pravi centar prosperiteta u Srbiji.

Opstanak najveće fabrike

Grupa „Zastava vozila“ je i u SR Jugoslaviji bila najveći industrijski konglomerat. U njenom sastavu je funkcionisalo 47 preduzeća, 432 kooperanta, od čega 220 direktno zavisnih. Na spisku se nalazilo oko 32.000 radnika, od čega 7.500 u preduzećima van grada. Najveći broj zaposlenih je primao simbolične prinadležnosti i bili su retko radno angažovani. Na taj način se čuvao socijalni mir. Bilo kako bilo, ti radnici su nakon raspada SFRJ i sankcija osvojili proizvodnju 1.407 pozicija koje su se proizvodile u bivšim republikama. Tek oko 403 pozicije za automobile su i dalje nabavljane iz inostranstva, a 123 za kamione. Broj proizvedenih automobila od 1991. godine pao je sa oko 30.000 na tek oko 4.500 početkom dvehiljadite. Trenutno u „Fabrici automobila“ radi oko 1.100 radnika, a u ostalim preduzećima bivše grupe tek nekoliko hiljada.

* * * * * *

PENZIONER ŽIVORAD STEVANOVIĆ (67) SKORO 35 GODINA RADIO U „ZASTAVI“

BILO JE I POSLA I PARA

Krajem 1969. godine sam počeo da radim u „Zastavi“. Fabrika se tada razvijala neverovatnim tempom. Dnevno je stizala nova oprema, mašine, kretali novi modeli... Italijani su nam već početkom osamdesetih govorili da je naša fabrika modernija od njihove. Naši radnici su se obučavali u najrazvijenijim industrijskim zemljama sveta. Svuda su bili zapaženi kao vrsni majstori. Prava industrijska ekspanzija. Nažalost, posmatrao sam i kako se fabrika polako gasi. I, opet nada. U rekordno kratkom roku smo krenuli sa automatizovanim sklapanjem „zastave 10“ („punta“).

Ovo je siže 35-godišnjeg rada u fabrici sada već penzionera - Živorada Stevanovića (67).

- Sećam se kolega iz Italije kada je naš prvi proizvod, „jugo“, krenuo put Amerike - kaže Stevanović. - Imao sam utisak da nam zavide, iako su radili u jednoj od najvećih svetskih fabrika. Saradnja sa njima je uvek bila na visokom nivou, a i druženje nakon posla. Sličnog smo mentaliteta, pilo se, kako smo to voleli da kažemo - po srpski. Para dovoljno i za porodicu i za kafanu, ali i za odmor. „Zastavini“ radnici nisu letovali kraće od 15 dana. Uglavnom Jadran i Ohrid, ali i Grčka, Češka i Poljska. Velike pare smo ostavili u tim državama. Imalo se. Usledio je raspad SFRJ, sankcije, bombardovanje... Kada su se Italijani, nakon 20 godina, ponovo vratili - nisu mogli da veruju da, kako su nam rekli - „funkcionišemo“.

Autor : M. Đošović

Foto : Novosti