Deca nisu uvek kriva za mokrenje u krevetu, jer uzroci ovog poremećaja mogu da budu genetski faktori, čvrst san, pa i manji kapacitet bešike

Noćno mokrenje jedan je od najčešćih problema dečjeg doba, koji ostavlja velike posledice po psihički razvoj deteta. U Srbiji ne postoje precizni statistički podaci o tome, ali se procenjuje da čak 150.000 mališana ima poremećaj mokrenja.
Tako problem sa mokrenjem ima svako četvrto dete uzrasta od pet godina, svako deseto pri polasku u školu, a u petom razredu svako 12. dete. Prof. dr Mirjana Kostić, rukovodilac Centra za poremećaj mokrenja u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, objašnjava koji su uzroci primarne enureze, kako se ovaj poremećaj stručno zove.

- Od brojnih razloga za koje se verovalo da su uzrok enureze, danas se zna da su najznačajniji genski faktori, čvrst san, povećano stvaranje mokraće u snu i/ili relativno manji kapacitet bešike. Ukoliko je ovaj problem u detinjstvu imao jedan roditelj, verovatnoća da će dete imati enurezu je 40 odsto, a ako su imala oba roditelja, verovatnoća je čak 75 odsto. Što se sna tiče, deca sa enurezom su „čvrsti spavači", teško se razbuđuju. Kod najvećeg broja dece sa enurezom tokom noći postoji povećano stvaranje mokraće. Ovo nastaje kao posledica poremećaja u ritmu lučenja jednog neuropeptida, vazopresina, koji se luči u mozgu i koji na nivou bubrega reguliše količinu i gustinu stvorene mokraće u snu - objašnjava Kostićeva.
Ona naglašava da je jedna od najčešćih zabluda vezanih za enurezu ta da je ona posledica psiholoških problema ili psihološkog profila deteta.

- Istina je da deca sa enurezom, posebno ako se lečenje ne započne na vreme, pa duže traje, imaju brojne psihološke probleme, emotivne i sociološke poremećaje, ali oni su uvek posledica, a ne uzrok enureze -kaže Kostićeva i dodaje:

- Zabluda je da se enureza ne može izlečiti ili da je ne treba lečiti jer će sama prestati. Kod najvećeg broja dece ona može da se izleči. Enureza koja duže traje nosi rizik od razvoja ozbiljnih posledica na mentalni, emotivni i socijalni razvoj ličnosti. Ukoliko se sa terapijom započne na vreme, svi ovi problemi su prolazni i detetu se pruža mogućnost da odraste u psihički zdravu i sociološki dobro adaptiranu osobu - objašnjava Kostićeva.

Izvor: Press