Formule ljubavi ~ sve na jednom mestu by Z. Milivojević :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Toolbar

Pravilnik foruma

Burek marketing

Najčešća pitanja

Posetite Burek Prodavnicu

Zatvori

BUREK marketing

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Tema: Formule ljubavi ~ sve na jednom mestu by Z. Milivojević (Moderatori: WhiteGoa, B@mbin@)

Trenutno vreme je: 26. Apr 2024, 22:37:01

Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 0 gostiju pregledaju ovu temu.

Stranice:

2 3 ... 11

Tema: Formule ljubavi ~ sve na jednom mestu by Z. Milivojević (Pročitano 83225 puta)

B@mbin@

29. Okt 2008, 16:30:50

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Indeks dosadašnjih tema kojima je autor Zoran Milivojević:

Zoran Milivojević

Konflikt kao dokaz ljubavi

Biti slavan

Emocionalna rezonanca

Greška srca

Edip i Elektra

Čitanje misli

Nevezani i usamljeni

Javno i privatno

Pravi scenario

Igra ignorisanja

Ko ne može da se zaljubi

Pokazivanje ljubavi

Kćerke ne žele da liče na majke

Voleti i biti voljen

Dvojne uloge

Kad privlačno postane odbojno

Empatija

Komplikovani razvodi

Duhovi ljubavne prošlosti

Dosada u vezi

Tekst koji sledi je preuzet iz knjige ''Formule ljubavi'', autora Zorana Milivojevića.

Mistifikacija ljubavi

Naša polazna teza jeste da je ljubav kao ideja i pojava toliko mistifikovana, da nedostatak jasnih pojmova i reči preciznog značenja onemogućuje ne samo efikasnu diskusiju, već i jasno individualno razmišljanje o ovoj pojavi. To što je ljubav jedna od najznačajnijih ideja i univerzalna vrednost, nije u značajnijoj meri doprinelo demistifikaciji ljubavi od strane savremenih nauka o čoveku. Uprkos tome što je civilizacijski napredak uspostavio ogromnu razliku između antičkog i savremenog čoveka, kada je u pitanju oblast osećanja, a posebno osećanja ljubavi, mala je razlika u načinu sagledavanja i tumačenja ovih pojava. Isto kao što je nekada davno ljubav bila misterija, ona je i danas tajanstvena.

Možda bi čitalac mogao primetiti da i nije potrebno sve istražiti, objasniti, razumeti i klasifikovati, već da je dobro da neke pojave ostanu misterija i da uvek iznova raspaljuju ljudsku maštu. Međutim, naš pogled, a to je prvenstveno pogled psihoterapeuta, uglavnom je uprt u tamnu stranu ove misterije, u tragične ljudske sudbine koje vođene idejom ljubavi trpe brodolome i dave se u moru ljudske patnje. Sasvim je sigurno da od svih onih mladih i mladih odraslih koji traže psihoterapijsku pomoć, skoro dve trećine ima poremećaj ili problem koji je direktna ili indirektna posledica nekog hroničnog ili akutnog oblika ljubavne patnje. Kako psihoterapija nije ništa drugo do ispravljanje pogrešnih uverenja na koje se ljudi svesno ili nesvesno oslanjaju i koja su polazna osnova za način razmišljanja, osećanja i ponašanja, posao psihoterapeuta se u velikoj meri sastoji upravo u identifikaciji, a zatim i u ispravljanju ovih zabluda o ljubavi. Popravljanje iskrivljenog uverenja doprinosi ispravnijem načinu mišljenja, osećanja i ponašanja, a ovaj boljem odnosu između biće i sveta koji ga okružuje. Pošto se jedan ograničen broj elementarnih zabluda o ljubavi ponavlja kod svakog novog pacijenta u neznatnim varijacijama, a u različitim kombinacijama, u jednom trenutku se postavlja pitanje smisla terapije: zar ne bi bilo bolje i efikasnije otići korak napred i obavestiti zajednicu o skrivenim opasnostima koje nose određene iskrivljene predstave o ljubavi? Zar to ne bi smanjilo količinu ljudske patnje kao posledice iskrivljenih verovanja o ljubavi? Pošto je odgovor potvrdan, dali smo sebi pravo da se upustimo u demistifikaciju one svetinje koja se danas naziva erotska ili partnerska ljubav, kao i da predložimo okvir sagledavanja ljubavi koji pretenduje da bude realan. Kako je ljubav kao ideja i kao vrednost uspela da preko dve hiljade godina ostane misterija uprkos važnosti koju ima u svakodnevnom životu , potrebno je prvo da ukažemo na one mehanizme i procese koji su omogućili ovakvu otpornost ljubavi na analitičko i kritičko mišljenje. Počnimo od same reči ljubav.

<hr />

Obavestenje: Poruka je preseljena od strane moderatora B@mbin@ (Vreme: 29. Oct 2008, 21:41:48)

« Poslednja izmena: 14. Maj 2011, 22:35:24 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

B@mbin@

Poruka #1

29. Okt 2008, 17:02:06

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Taktike mistifikacije ljubavi

Ljubav: opredmećenje voljenja

Reč 'ljubav' je imenica, s imenice se koriste za označavanje predmeta, bića, predela ili događaja. Dakle, upotreba imenice poziva takvu mentalnu sliku koja nas navodi na pomisao da lje ljubav nekakvo biće, nekakav predmet ili nekakav događaj. Ukoliko pogledamo u stvarnost i postavimo pitanje gde se nalazi ljubav, dolazimo do odgovora da ljubav kao takva nikada ne postoji sama za sebe, već da uvek postoji neko živo biće koje voli. Dakle, ljubav postoji samo kao funkcija nekog bića, a ne kao predmet izvan tog bića. Znajući da se funkcije u lingvistici označavaju glagolima, ono što stvarno postoji jeste funkcija označena glagolom 'voleti', a ne neki predmet označen imenicom 'ljubav'. Kada bismo se doslovno pridržavali gornjeg principa da sve funkcije označavamo glagolima, tada bi naš jezik bio rogobatan i komplikovan. Usled dejstva posebnih lingvističkih zakonitosti koje doprinose bogatstvu jezika, boljem izražavanju u sporazumevanju, neki glagoli veštački postaju imenice.

Međutim, problem nastaje kada osoba koja izgovara ovakvu sekundarno nastalu imenicu zaboravi da ona primarno označava neku funkciju koja postoji u stvarnosti. Tog trenutka ta osoba iskrivljuje stvarnost jer nastaje bitna razlika između stvarnosti u kojoj postoji funkcija, i njene predstave o stvarnosti u kojoj postoji predmet, biće ili događaj. Na ovaj način je funkcija pogrešno opredmećena ili reifikovana u mentalnim predsavama o stvarnosti, a osoba koja je to učinila može snositi izvesne negativne posledice zbog toga što njena slika stvarnosti ne odgovara samoj stvarnosti. Dakle, sasvim je u redu da koristimo imenicu 'ljubav', sve dok znamo da ona označava funkciju označenu glagolom 'voleti', ali kada to zaboravimo, tada za nas 'ljubav' jeste neki predmet ili događaj koji je nazavistan od našeg bića.

Izrazi poput 'ljubav ga je obuzela', ' preplavljen ljubavlju', 'ljubav joj je oduzela moć rasuđivanja', 'ljubav ju je gušila', 'tonući u ljubav' i slični kojima obiluje ljubavni govor i govor o ljubavi, a naročito pesnički govor, ukazuju na značajne posledice koje reifikacija ljubavi ostavlja u relaciji između Ja onoga koji voli i njegove 'ljubavi'. Na osnovu ovakvih izraza saznajemo neke bitne implikacije opredmećenja ljubavi:

Ljubav je pretvorena u 'nešto' što postoji samo po sebi i što ima sposobnost da subjekta 'obuzme', 'zahvati', 'preplavi, 'guši', itd.
Osoba koja voli to sebi predstavlja ne kao nešto što ona čini, već kao ljubav koja postoji izvan granica osobinog Ja (ego granice).
Osoba negira svoje učešće u nastanku ljubavi jer sebe ne doživljava kao subjekta koji voli, već kao pasivnog objekta kojem se događa ljubav.
Osoba negira svoju odgovornost za pojavu voljenja kao i za doživljaj koji voli, a samim tim otpisuje i mogućnost da je u poziciji da kontroliše i upravlja svoje voljenje. Svojim iskazima ona nam sugeriše da ona nije ta koja kontroliše svoju ljubav, već da ljubav kontroliše nju.

Ukupni efekat reifikacije ljubavi je u tome što umesto da ljudi prihvate da je to što nekoga vole njihova sopstvena funkcija, kao nešto što je unutar njegovog sopstvenog Ja i kao nešto za šta oni jesu odgovorni i čime mogu upravljati, oni sebe doživljavaju kao pasivne igračke u rukama ljubavne strasti. Zbog toga je važno zapamtiti da ljubav ne postoji po sebi i za sebe, već postoji samo biće koje voli i koje je voljeno.

« Poslednja izmena: 29. Okt 2008, 19:07:45 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

B@mbin@

Poruka #2

29. Okt 2008, 17:27:10

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Projektivna fiksacija ljubavi

Drugi način mistifikacije ljubavi sličan je reifikaciji jer se i u njemu subjekat koji voli odriče sopstvenog osećanja tako što ga projektuje u svoj spoljašnji svet, gde ga i zadržava. Razmotrimo iskaz kojim se jedno biće obraća drugom: ''Ti si moja ljubav'', gde se tvdi da ljubav nije osećanje koje subjekt oseća prema objektu, već da sam objekt jeste ljubav. Dakle, subjekt ljubavi se odriče svoje emocionalne reakcije na drugog tako što je projektuje na drugog, a zatim je izjednačava sa drugim. Biće koje je sopstveno osećanje projektovalo i fiksiralo za drugog nema više mogućnost da utiče na to osećanje: sve zavisi od drugog. Subjekt je, zbog sopstvene iskrivljene mentalne predstave, postao objekat.

Slično je i u drugim oblicima 'privlačnosti': ''Strahovito me privlači'' izraz je u kojem se drugom pripisuje sopstvena reakcija na drugog. Drugi postaje odgovoran za subjektovu reakciju, a ona sama, u jezičkoj ravni, postaje atribut objekta: ''erotičan'', ''zavodljiv'', ''atraktivan'', ''šarmantan'', ''seksepilan'', ''ljubak'', ''dražestan'', itd. Reč je o posebnom obliku eksternalizacije osećanja tako što se ona, umesto da se shvate kao poseban oblik subjektove reakcije na objekta, pripisuju samom objektu kao njegov poseban kvalitet. Krajnja posledica tog mehanizma je da stvarni objekt ljubavi postane subjekt ljubavi, a da stvarni stvarni subjekt ljubavi postane njen objekt.

Ovde je možda potrebni da kažemo nešto o psihologiji osećanja, jer je ta oblast puna zabluda i predrasuda. Osećanja se ne osećaju stalno, za razliku od oseta, već samo u onim situacijama koje subjekt procenjuje kao značajne i bitne. Reč je o privatnoj proceni subjekta, jer se ljudi međusobno razlikuju po tome kako tumače značenje tih stimulusa, kao i po tome kako ih vrednuju. Ključ za razumevanje emocionalnih reakcija je u kriterijumima kojima ljudi određuju značenje i značaj određenih situacija. U principu, subjekt oseća neprijatna osećanja kada tumači spoljašnju situaciju na način koji ugrožava neku njegovu vrednost, dok oseća prijatna osećanja kada je situaciju protumačio kao afirmaciju neke njegove vrednosti. Što je neka vrednost koja je ugrožena ili potvrđena subjektu važnije, to je, po pravili, snažnije osećanje koje subjektoseća. To što pojam emocija dolazi od latinske reči emovere (pokrenuti), ukazuje da je svrha osećanja u pokretanju osobe na ona ponašanja koja će predstavljati adaptaciju na značajnu promenu. Neprijatna osećanja subjekta motivišu na ona ponašanja koja će 'ugasiti' onu promenu koju je subjet ocenio kao ''važno ugrožavajuću'', dok prijatna osećanja motivišu na ponašanja koja će pojačati vezu subjekta sa onim važnim objektima i situacijama koji su ocenjeni kao ''važno afirmišući''. Kada ovo pravilo primenimo na ljubav, dolazimo do zaključka da drugi u nama ne izaziva ljubav, već da mi reagujemo nekim oblikom ljubavi kada procenjujemo da drugi ispunjava neke naše visoke standarde i kriterijume.

« Poslednja izmena: 29. Okt 2008, 19:08:28 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

B@mbin@

Poruka #3

29. Okt 2008, 18:21:00

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Kvazikauzalnost u ljubavi

Verovatno je čitalac nekad čuo iskaze slične sledećima: ''Osvojio ju je'', ''Zaludela ga je'', '' Učinio je da poludi za njim'', ''Uvukla mu se pod kožu'', ''Naterao ju je da se zaljubi u njega'', ''Hipnotisala ga je'' itd. Ono što je zajedničko svim ovim iskazima jeste tvrdnja da je osoba koja je objekt ljubavi (koja je voljena) uzrokovala da je osoba koja je subjekt ljubavi (koja voli) zavoli i da nastavi da je voli. Ukoliko je osećanje ljubavi prema nekome svojevrsna emocionalna reakcija, postavlja se pitanje ko je odgovoran za tu reakciju: onaj koj reaguje ili onaj na koga se reaguje?

Ljudi nisu bilijarske kugle pa da sudar jedne kugle s drugom uzrokuje kretanje ove druge (reakciju), tako da je važno shvatiti da u međuljudskim odnosima ne vladaju zakoni grubih fizičkih sila. Jedina situacija u kojoj mi zaista uzrokujemo ponašanje druge osobe je onda kada je gurnemo ili na neki drugi način primenimo silu. Ukoliko nema fizičkog kontakta, onda u međuljudskoj komunikaciji važe druge zakonitosti. Prva zakonitost je da mi ne reagujemo na stimuluse kao takve, već na značenja koja im pripisujemo. To što se Tristan na prvi pogled zaljubio i Juliju, nema nikakve veze sa Julijom, nego sa Tristanom (^{ovde se namerno ne govori o parovima: ni o Romeu i Juliji, ni o Tristanu i Izoldi}). On je ugledao Juliju (stimulus), njoj pripisao određene osobine, a onda odreagovao zaljubljivanjem kao da Julija jeste to značenje. Dakle, Tristan nije objekt, već subjekt svoje zaljubljenosti, on je odgovoran za svoje zaljubljivanje, odnosno za svoju reakciju na Juliju.

Pogrešno određenje uzročno-posledične veze između tuđeg ponašanja (uzrok) i sopstvenog osećanja (posledica) - koje se stručno zove kvazikauzalnost - rezultira da subjekt ljubavi postaje objekt: drugi je odgovoran (zaslužan ili kriv) za ono što subjekt oseća. Keler je identifikovao četiri osnovna mita koja odražavaju kvazikauzalnost: ''Ti uzrokuješ moja prijatna osećanja''; '' Ti uzrokuješ moja neprijatna osećanja'', ''Ja uzrokujem tvoja prijatna osećanja'' i '' Ja uzrokujem tvoja neprijatna osećanja'' (Keller, 1978).

Da bismo još bolje objasnili kvazikauzalnost, nastavimo naš primer. Pretpostavimo da je Tristan prišao Juliji, ali ga je ona odbila. Tada je Tristan postao veoma besan i nasilan prema Juliji. Što je on bio nasrtljiviji i grublji, to se Julija više povlačila. Sve se završilo tučom između Tristana i nekog Romea koji ga je upozorio da ne maltretira devojku jer mu ona nije ništa učinila. Međutim, iz Tristanove iskrivljene persektive, pošto primenjuje kvazikauzalnost u tumačenju sopstvenih osećanja, Julija jeste kriva što se on oseća tako kako se oseća. Prvo ga je naterala, ni krivog ni dužnog, da se zaljubi u nju i da se ponada kako će ostvariti ljubavnu vezu, a onda ga je naterala da pati tako što ga je odbila. Tima ga je veoma ražalostila i razočarala jer je upravo bio odlučio da je usreći. Time što ga je neopravdano naterala da pati, Julija je pokazala da nije dobra osoba i Tristan je odlučio da joj ne ostane dužan, već da je kazni i da je natera da pati više od njega. Na sreću, takav sled događaja je prekinuo neko treći, Romeo koji se bolje razumeo sa Julijom. U Tristanovom razmišljanju koje je bilo povod za njegovo ponašanje lako prepoznajemo sva četiri mita o ''uzrokovanju'' tuđih osećanja. Ova logika nije ni malo naivna i nekada može dovesti do takve kazne kao što je ubistvo.

Činjenica je da su emocija u stvari emocionalne reakcije neke osobe, i da je ta osoba odgovorna za svoje reakcije. U navedenom primeru Tristan je taj koji ima glavnu odgovornost i za to što se zaljubio i za to što pati, ali i za to kako ispoljava svoju patnju. Na osnovu toga možemo izvesti pravilo da je svako odgovoran za svoju reakciju. Ponašanje drugih ljudi ne uzrokuje emocionalne reakcije, a da li će se neko odazvati na određen poziv, to ipak zavisi od njega samoga.

« Poslednja izmena: 29. Okt 2008, 19:19:52 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

B@mbin@

Poruka #4

29. Okt 2008, 18:34:26

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Ljubav izvan osećanja

Čitalac je shvatio da mi osećanje ljubavi tretiramo kao jedno od osećanja. Međutim, to je suprotno jednoj od glavnih mistifikacija ljubavi koja ljubav izdvaja od drugih osećanja i stavlja je iznad njih, u sasvim posebnu kategoriju. U takvom konceptualnom okviru ljubav prestaje da bude emocija ili sentiment, čime izmiče psihološkoj analizi. Na taj način ljubav kao predmet proučavanja postaje nešto nedodirljivo. Evo kako je tom obliku mistifikacije doprineo čuveni filizof Martin Buber, nesumnjivo veoma uman čovek koji je u svojoj poznatoj knjizi ''Ja i ti'' napisao sledeće:

''Osećanja se 'imaju', ljubav se zbiva. Osećanja borave u čoveku, dok čovek boravi u svojoj ljubavi. To nije metafora nego stvarnost...
Ljubav je kosmičko zračenje'' (Buber, str. 36-37)

Kako čitalac ne bi pomislio da ovaj autor ima nešto protiv Bubera, potrebo je reći da nije reč o specifičnosti ovog filozofa, već da je mistifikacija ljubavi opšte mesto u opusu većine filozofa. Evo još jednog citata velikog filozofa i psihijatra Karla Jaspersa:

''Ljubav je ona najnepojmnljivija, jer je najneosnovanija i po sebi najrazumljivija stvarnost apsolutne svesti, samo tu je ispunjenje svakog
traženja'' (Jaspers, 1973, str. 431).

Čini se da, kada je u pitanju ljubav, nestaje granica između filozofije i poezije, na štetu filozofije.

« Poslednja izmena: 29. Okt 2008, 19:09:49 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

B@mbin@

Poruka #5

29. Okt 2008, 19:07:07

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Ljubav: pojave i reči

Svako dete koje odrasta otkriva da u svetu međuljudskih odnosa postoji pojava koja se naziva ljubav. Možda je bolje da odmah kažemo da ne postoji samo jedna ljubav, već da postoje brojni tipovi ljubavi, tako da se dete suočava sa raznim pojavama koje nisu ništa drugo do razne vrste ljubavi. U takvoj situaciji dete koje želi da shvati prirodu takvih odnosa, obraća se svojim roditeljima sa željom da u objasne šta su ti fenomeni. Odgovori na sva njegova pitanja su uvek isti: ''To je ljubav''. To je kao kada bi dete u susretu sa raznim bojama - plavom, zelenom, žutom, crvenom itd. - pitalo svoje roditelješta je to što vidi, i kada bi mu oni uvek, za svaku pojedinačnu boju, odgovarali: ''To je boja''. Posledica takvog objašnjenja je da pojam ''ljubav'' ostaje prešitoko određen i nejasan, tako da je dete ostavljeno da samo otkrije i označi ono po čemu se jedan oblik ljubavi razlikuje od drugoga.

Upotrebili smo dečju poziciju zbog toga što svaka nova generacija koja uči o ljubavi polazi sa pozicije deteta, dok kultura koju zatiče ima poziciju roditelja. Reč je, dakle, o jednom kulturnom defektu, jer je upravo kultura ta koja nema razrađene odgovore na jedno tako važno pitanje kao što je priroda ljubavi. Ovaj kulturni nedostatak se upravo ogleda na jezičkoj ravni. Za brojne načine voljenja postoji samo jedan izraz, a to je ljubav. Na taj način reč ''ljubav'' postaje preterano obuhvatna (hiperinkluzivna), tako da je to što sadrži toliko različitih značenja, pretvara u nerazmrsivi jezički čvor. Pošto ja ne znam šta tačno misli osoba koja izgovara reč ''ljubav'' i kako ne mogu uvek da istražim značenje koje podrazumeva data osoba, onda je ova reč, ukoliko želim jasnu komunikaciju, neupotrebljiva. Upravo hiperinkluzivnost reči ''ljubav'' jeste vrhunac mistifikacije ljubavi, jer se stvara iluzija da je sve jasno i određeno iako su pojave i pojmovi na koje se odnosi magloviti, raspršeni i neuhvatljivi.

Veza između pojava, pojmova i reči je izuzetno značajna za naše razumevanje sebe, drugih ljudi i sveta. Nepostojanje dovoljno diferenciranih reči nužno vodi u nejasno određene pojmove, a ovi u nerazumevanje određenih pojava. Postojanje posebne reči fiksira određeno značenje (pojam) u jezičkoj ravni, čime određeni pojam koji je sadržan u toj reči postaje opšte dobro one grupe ljudi koja se služi tim jezikom. Prosečan pripadnik naše kulture razlikuje samo nekoliko vrsta snega, dok Eskim razlikuje oko stotinu vrsta snega jer je svaka vrsta praćena odgovarajućom rečju ili izrazom. To nije samo od akademskog značaja, jer mi vidimo nekoliko vrsta snega, a Eskimi vide stotinu vrsta. Kada bismo za fenomene ljubavnog života umesto nekoliko reči imali nekoliko desestina ili stotina reči, tada bi naše opažanje i razumevanje, a samim tim i snalaženje u ovim pojavama bilo mnogo bolje. Pošto u jeziku ne postoje tako diferencirane reči, svaki pojedinačni pripadnik nove generacije je prisiljen da sam za sebe otkrije ili ne otkrije to posebno značenje pojave sa kojom je suočen. Postojeće znanje zahteva intervenciju na nivou jezika kojim se služimo, zahteva izmišljanje i uvođenje novih reči, jasnije definisanje i razgraničavanje pojmova, što je uvek nazahvalan zadatak (...).

« Poslednja izmena: 29. Okt 2008, 20:27:47 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

B@mbin@

Poruka #6

29. Okt 2008, 20:25:48

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Ljubav je kulturni fenomen

Prema raznim predstavama o ljubavi, koje su koncentrati mistifikacije, ljubav je univerzalna kosmička sila; fluid koji struji između dva bića; opšti princip koji dolazi iz same suštine ljudske prirode; biološka pojava koja proističe iz samih gena, itd. Bez obzira da li se tumači da ljubav dolazi ''spolja'' ili ''iznutra'', u svim ovim predstavama ljubav je univerzalni fenomen. Kada bi to bilo tako, onda bi ljubav morala da se pojavi u svim kulturama i svim ljudskim društvima. Ukoliko uporedimo seksualnost koja primarno proističe iz telesnog i ljubav, koja je, po našem mišljenju, primarno manifestacija psihičkog i socijalnog, postaje jasno da je seksualnost ta koja je univerzalnan fenomen koji se javlja u svim kulturama, dok ljubav to nije. Već je poznati seksolog Havelok Elis otkrio da mnogi primitivni narodi imaju neku reč kojom označavaju seksualnu želju, u svojim jezicima nemaju reč kojom bi opisivali ono što m zovemo ljubav (Ellis, 1937, str. 301), a što znači da nemaju pojam koji bi odgovarao ljubavi. To ne znači da u tim kulturama nije postojala ljubav kao psihički fenomenu svom sirovom obliku, kao snažno vezivanje za sve one objekte koje bi pojedinac procenio kao vredne, nego da takav fenomen nije bio socijalno opažen, da nije bio prepoznat, da nije bio diferenciran, i , u krajnjem slučaju, da nije bio socijalno značajan, da ljubav nije bila priznata kao vrednost, kao društvena vrednost.

S druge strane su kulture u kojima je ljubav kao pojava bila socijalno percipirana, uspostavljena kao socijalna vrednost, što je na planu jezika bilo praćeno razvojem diferenciranog leksičkog sistema. Smatra se, an primer, da su stari Peruanci u svom jeziku quichui imali šest stotina oblika glagola munay koji znali voleti ili ljubiti. Druga, nama mnogo bliža kultura s diferenciranim rečima i predstavama o ljubavi, jeste Antička Grčka (Flaceire, 1960). U starogrčkom jeziku postoji čitavo bogatstvo reči (pojmova) kojima su označavane različite vrste ljubavi. Filija (philia) je označavala svaku naklonost između dva bića. Četiri osnovna oblika filije su bili physike, erotike, hetairike i xenike. Fizike je označavala ljubav između osoba u krvnoj vezi (roditelji i deca, braća i sestre, rođaci). Erotike je označavala filiju zaljubljenih, hetairike ljubav među prijateljima, a ksenike ljubav prema strancima, kao što je to, na primer, ljubav između domaćina i gosta. Filantropija (philantrophia) je označavala ljubav prema čoveku, dok se filadelfija (philadelphia) odnosila na ljubav prema bližnjima. Agape je prvobitno označavala nekoristoljubljivu ljubav, ali pojavom hrišćanstva ova reč dobija značenje ljubavi prema bogu i bližnjem. Karis (grč. charis, lat. caritas) je ljubav iz zahvalnosti i želje da se ugodi. Manija (mania) je ljubavna pomama, a potos (pothos) je plotska, čulna ljubav. Dok je storge nežna ljubav, eunoja (eunoia) je odana ljubav, itd.

Kada su u pitanju savremeni jezici, već na samom početku padamo u zamku leksičkog siromaštva. Iako je reč o univerzalnom fenomenu, možemo se zadržati na srpskom jeziku. U našem jeziku ne postoji jedinstvena reč kojom bi se na zadovoljavajuć način označila ljubav između muškarca i žene. Pošto nema jedinstvene reči, potrebno je da se izražavamo opisno, koristeći sintagme kao što su ''erotska ljubav'', ''partnerska ljubav'', ''polna ljubav'', ''heteroseksualna ljubav'', ''ljubav između polova'', itd. Međutim, nijedna od ovih sintagmi nije zadovoljavajuća. Pošto je Eros bio bog zaljubljenosti a ne ljubavi, ''erotska ljubav'' bi se odnosila na ljubav zaljubljenih; ''partnerska ljubav'' je takođe neodređene jer može postojati među partnerima u nekom poduhvatu; ''polna ljubav'' ima jaku seksualnu konotaciju čime poziva mentalnu predstavu koja se više tile seksa nego ljubavi; ''heteroseksualna ljubav'' se više javlja kao suprotan pojam od ''homoseksualne ljubavi''; ''ljubav između polova'' je takođe neodređena, jer nisu polovi ti koji se vole, već određeni muškarac i odeđena žena. Ukoliko se opredelimo za varijantu ''partnerska ljubav'', onda to činimo nerado jer se opredeljujemo za najmanje lošu varijantu. Neka čitalac ne misli da su to problemi samo našeg jezika, jer, na primer, u engleskom jeziku, koji inače spada u leksički najbogatije jezike, ne postoji reč za zaljubljenost, tako da se koristi sintagma ''to fall in love''. Stvar se još više komplikuje ukoliko se posmatraj udruge vrste ljubavi, kao što su: ''detetova ljubav prema roditelju'', ''roditeljska ljubav'', ''ljubav između brata i sestre'', ''ljubav prema rođacima'', ''ljubav dva deteta koja nisu u krvnoj vezi i slično.

De Ružmon je ukazao na siromaštvo izražavanja savremenih jezika kada su u pitanju razni oblici ljubavi:
''Hoćemo li reći da i naši savremeni jezici imaju tako isto većinu ovih reči kojima iskazuju prijateljstvo, nežnost, želju, strast, saučešće, milosrđe, itd? Nema sumnje, ali oni se ovo zovu ljubavlju, s tim što izmenjuju prideve. A upravo taj jedinstveni termin grčki jezik ne zna, kao što ga nema ni u jednom jeziku Azije bez izuzetka. Karakteristično je za hrišćanski Evropu i ceo Zapad da su tamo svi čovekovi oblivi naklonosti mogli biti obuhvaćeni jednom jedinstvenom rečju kojom se ne označava neka zajednička suština već stvaralačko kretanje bića, izraženo svim tim oblicima'' (De Rougemont, 1961, str. 14).

U društvima u kojima je ljubav, a naročito partnerska ljubav priznata i visoko cenjena društvena vrednost, prirodno je očekivati bogatstvo jezičkih izraza. Ovo očekivanje je zasnovano na pretpostavci da ono društvo i ona kultura u kojima je ljbav vrednost, tokom generacija koristeći kolektivnu moć zapažanja i kolektivnu mudrost razvijaju jedan pojmovni repertoar kojim na adekvatan način opisuje pojave u ljubavnom životu, čime svojim pripadnicima olakšavaju orijentaciju na snalaženje u ovoj oblasti života. Dok je to očekivanje u nekim kulturnim zajednicama ispunjeno, ono je ostalo uzaludno u kulturnom krugu Zapada. U mentalitetu čoveka Zapada postoji paradoks na koji je ukazao De Ružmon: ljubav kao jedna od fundamentalnih kulturnih vrednosti ide uporedo sa siromaštvom jezičkog izražavanja. Konstatovanjem te dvojnosi samo se utvrđuje dijagnoza kulturne mistifikacije ljubavi i otkriva kontekst lutanja i patnje koje tipični pojedniac Zapada doživljava u svojoj potrazi za dragocenom ljubavlju.

Sasvim je izvesno da ljubav u onom smislu kakav joj danas pripisujemo nije postojala u prvobitnom društvu. Iako je potencijal za ljubav i za vezivanje psihička pojava neodvojiva od čoveka kao vrste, možemo pretpostaviti da je ljubav postojala u primitivnom, socijalno neprepoznatom obliku. Za razliku od ljubavi, seks i seksualnost su verovatno bili važna konstanta u takvom društvu. Upravo se u kontekstu seksualnosti ljubav razvijala tokom stoleća, istina utopljena u seksualnosti. Možda je prvi trenutak kada se u mentalitetu zapadnog čoveka ljubav izdvaja od seksa, nastupio tokom XII veka kada nastaje predstava o viteškoj ili aseksualnoj ili čistoj ljubavi između muškarca i žene. Od tada ljubav u svetu literature, mitova i metafizike živi svoj autonomni život koji se dotiče naših dubokih i kolektivnih mentalnih predstava i struktura.

Kada govorimo o kulturnom uobličavanju ljubavi, onda možda reč ljubav i nije adekvatna. Kao što će se kasnije jasno pokazati, bolje je reč ljubav zameniti rečju predstava o ljubavi. U pitanju su, dakle, kulturni uticaji koji uobličavaju predstavu o ljubavi. Ljubavni život, kao i svi ostali značajni aspekti života, zahteva socijalizaciju i inicijaciju mladog pojednica u svoj društveni svet. Prihvatajući ponuđene modele ljubavi i izgrađujući sopstvenu predstavu o ljubavi, mlad čovek stupa u odnose ljubavi trudeći se da izgradi baš takav odnos kakav je prethodno zamislio. U tom smislu uticaj kulture je veoma bitan, upravo zato što je potrebno da pojedinačna ona i pojedinačni on imaju dovoljno sličnu predstavu o ljubavi, što će im omogućiti da uspostave i ostvare skladan ljubavni odnos. To im može pružiti samo uticaj kulture u kojoj žive, jer je kulutra ta koja ih, svakog pojedinačno, preko priča, legendi i mitova priprema za susret koji će uslediti.

Ukoliko se ne uvaži kulturološka dimenzija ljubavi, onda bi savremeni čovek mogao zapasti u grešku da drugim kulturama i drugim epohama pripisuje sopstvenu predstavu. Naša predstava o ljubavi nije ni tako ''prirodno'' rasprostranjena ni dominantna. Dok je za čoveka Zapada prvenstveno ljubav-stapanje, a zatim i ljubav-žudnja i ljubav-strast, zato što je ljubav za njega način da prevaziđe (transcendira) svoje ja i da se s voljenom osobom spoji u jedno zajedničko ''mi'', za ljude koji ne pripadaju zapadnom kulturnom krugu, čije kulture nisu zasnovane na judeo-hrišćanstvu i starogrčkim filozofima, to jednostavno nije tako. I kao što, opet, piše De Ružmon: ''Sve to, međutim, vredi jedino za Zapad, jer ništa slično ne zapažamo u Indiji, Kini ili Africi'' (De Rougemont, 1961, str. 11). To valja imati na umu, jer kao što postoji razlika u individualnim predstavama o ljubavi, isto tako postoji razlika i u kulturnim predstavama. Kulturne predstave o ljubavi su upravo te koje bi trebao da daju osnovnu potku i osnovni okvir individualnim predstavama o ljubavi i da, kao što smo već istakli, omoguće ljudima istog kulturnog kruga da imaju kompatibilne, međusobno uklopive predstave.

Izvor: Milivojević, Z. (2008): Formule ljubavi, Psihopolis Institut, Novi Sad

« Poslednja izmena: 29. Okt 2008, 21:41:00 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

simijon

Poruka #7

29. Okt 2008, 23:52:44

Prijatelj foruma

Superstar foruma

Sačuvaj me Bože od onih kojima treba da verujem

Zodijak
Pol
Poruke	51791
Zastava

	Windows Vista
	Mozilla Firefox 3.0.3
	Nokia

Moram reći da pojam aseksualne ljubavi postoji u svim civilizacijama antike. Tekst je počet odlično ali tamo gde bi trebao da počne da se širi na hormone, instikte, interese, samoljubivost i svašta nešto on se nasilno završava semantičkom analizom.

IP sačuvana

Zatvori

B@mbin@

Poruka #8

29. Okt 2008, 23:57:37

Moderator

Legenda foruma

Iščeznuće problema kroz poricanje stvarnosti.

Zodijak
Pol
Poruke	30885
Zastava

	Windows XP
	Mozilla Firefox 3.0.3

Zapravo, to je tek prvo poglavlje knjige, planiram da malo po malo izvlačim interesantne stvari iz cele knjige, ako vidim da ovo ikoga zanima... Wink

« Poslednja izmena: 30. Okt 2008, 00:22:57 od B@mbin@ »

IP sačuvana

"I find your lack of faith disturbing". Darth Vader

Zatvori

simijon

Poruka #9

30. Okt 2008, 00:02:05

Prijatelj foruma

Superstar foruma

Sačuvaj me Bože od onih kojima treba da verujem

Zodijak
Pol
Poruke	51791
Zastava

	Windows Vista
	Mozilla Firefox 3.0.3
	Nokia

Mislila sam da je ceo tekst. Onda to menja sve. Da, zanima me. Smile

Hvala za trud.

IP sačuvana

Zatvori

Stranice:

2 3 ... 11

Burek :: Forumi :: > Drustvene teme > Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Tema: Formule ljubavi ~ sve na jednom mestu by Z. Milivojević (Moderatori: WhiteGoa, B@mbin@)

Trenutno vreme je: 26. Apr 2024, 22:37:01

Prebaci se na:

Oznake: antickoj jeziku prakse vrednosti ljubavni niste ljbav deci ambivalentan spolja
parovi nekog ego maloj grckoj polne pojava zivotni ove taktika

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.