Nema bas svaka osoba kakve su to nebuloze al' ima dosta ljudi bar tako je meni doktor rekao

Pa normala je ispod 10,0 a kod mene je bas povecana,358,0...
Dobila sam kao terapiju Omeprol,Sinacilin i Fromilid...
I sad me stalno boli glawa od lekova i spava mi se non-stop,ponekad ima malo i mucnine...

Ja sam pio Omeprol,Orvagil i Fromilid i bilo mi je bas super da sam htio jos jednu dozu al' mi nije doktor dao... Bas je neki.. naljutio sam se na njega...

helicobacterija je veoma opasna ako se ne leci zato ne daj se i gutaj te lekove a moras i na dijetu nema kafe ljuto slano kiselo sve sto te zanima u vezi bacterije imas na internetu upisi naziv i citaj samo da znas  ona je pokretac  cak i raka zeludca zato slusaj doktora

Moze se dobiti i rak na mozgu ko previse brine...

moze ako predje sa zeludca

Sali se ti samo... Zivot ti je kao tocak nekad si na vrhu nekad si na dnu pa pazi sta pricas.. Ja znam sta je metastaza al' mislio sam na nesto drugo

znam i ja sta si ti mislio ali bolje sada brinuti nego posle

E ja sam je sad dobila, utvrdjeno analizom krvi, metodom Elisa da je uvecanje oko dva puta . Dobila tri antibiotika i bas su gorki.... Najmanje bolova imam kad ne unosim ni hranu ni tecnost al sa ovom jacinom antibiotika, mislim da ta moja varijanta ne konzumiranja hrane nece podugo potrajati...

Mislim da bi Domestos bio najproduktivniji 

Lečenje helikobakterije za sedam dana

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da helikobakter pilori, bakteriju koja se može eliminisati sedmodnevnom terapijom, u želucu nosi između 50 i 60 odsto ljudi srednje generacije u svetu.

Bakterija je uzročnik pojave čira na dvanaestopalačnom crevu u više od 95 odsto slučajeva obolelih, a uzrokuje i čir na želudcu u čak kod više od 75 odsto ljudi.

Stručnjaci SZO procenjuju da samo u zapadnoj Evropi od čira na dvanaestopalačnom crevu, želudcu i karcinoma na želucu boluje oko 260 miliona ljudi.

Gastroenterolog Kliničkog centra Srbije (KCS) dr Tomica Milosavljević kaže da se helikobakterija prenosi poput bolesti prljavih ruku, te je ima više u sredinama sa nižim socioekonomskim razvojem.

On je dodao da je njena učestalost veća na južnoj hemisferi - u jugoistočnoj Evropi, Aziji, Africi, za razliku od Severne Amerike, Kanade i Zapadne Evrope.

"Deca do pete godine života u Kanadi, SAD i Zapadnoj Evropi nemaju helikobakter, a kod nas je u tom uzrastu prokuženost već oko 20 odsto", kazao je Tanjugu Milosavljević.

Prema njegovim rečima, ima više načina da se dijagnostikuje postojanje helikobakterije u organizmu - endoskopskim putem uzimanjem uzoraka sluzokože želuca, zatim na bojenju i pregledanju pod mikroskopom, a takođe postoje i neinvazivne metode koje podrazumevaju analizu krvi pri čemu se traga za antitelima na tu bakteriju, ali taj metod nije dovoljno precizan jer pokazuje da li je bakterije bilo, ali ne može da pokaže da li od skoro ili odavno.

Milosavljević smatra da je od neinvazivnih metoda najbolji izdisajni test sa jednim radioaktivno obeleženim ugljenikom u urei koji je jednostavan, ali nije dostupan u svim kliničko bolničkim centrima, pa tako ni u KCS jer nema potrošnog materjala. Izdisajni test najbolji je za kontrolu, pogotovo što se može ponavljati i raditi kod male dece i kod trudnica.

"U dva od sto slučajeva bakterija je odgovorna za nastajanje tumora želuca, a od 1996. godine SZO i Međunarodna agencija za borbu protiv raka je svrstala tu bakteriju u kancerogene prvog reda, odnosno u važne faktore za nastajanje raka želuca", istakao je Milosavljević.

On je objasnio da je lečenje helikobakterije kratkotrajno, najčešće sedam dana, i to kombinacijom više lekova - leka koji koči kiselinu - inhibitor protonske pumpe i dva antibiotika, najčešće klaritromicinom i amoksicilin, a kod onih koji su alergični na penicilin koristi se metronedazol, tinidazol ili tetraciklini i bizmut.

"Za nedelju dana terapije može se reći da je infekcija u preko 85 odsto slučajeva izlečena, a kada izlečite infekciju onda se izleči i čir i rizik da se čir ponovo javi je desetostruko manji", rekao je Milosavljević.

On je istakao da se takvim sistematskim lečenjem bakterije, u poslednje dve decenije u Srbiji, Evropi i celom svetu uspelo da se za četvrtinu smanji broj tumora želuca.

Milosavljević je podsetio da je helikobakter jedna od najstarijih infekcija u čovečanstvu, jer je nađena specijalnim istraživanjima u čileanskim mumijama pre nekoliko hiljada godina, a posle otkrića te bakterije, otkriveno je još oko 12 bakterija koje pripadaju istoj porodici.

Helikobakter je praktično otkriven početkom '80. godina, za šta su najzaslužnija dva lekara Bari Maršal i Robin Voren, koji su između 1979. i 1981. godine uspeli da kultivišu tu bakteriju, a prvi radovi koji su se pojavili u uglednom medicinskom časopisu "Lanset" praktično su označili veliku promenu za milione ljudi širom sveta.

Milosavljević je istakao da se posle tog otkrića potpuno promenila sudbina ljudi koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, a 25 godina kasnije, 2005. godine, Voren i Maršal dobili su Nobelovu nagradu za medicinu.

(Tanjug)

Mondo