Legenda o Deda Mrazu jedna je od retkih koje preživljavaju vekovima, i to u svim krajevima sveta: na njoj su stasale generacije, a popularnost belobradog dedice s dalekog severa koji za praznike igračkama daruje svu decu sveta ni danas ne jenjava. Verovali ili ne u priču o veselom starcu koji, na sankama koje vuku irvasi, obilazi zemaljsku kuglu i ispunjava želje iz dečjih pisama, boravak u njegovom selu Rovaniemiju pokazaće vam da je ova legenda živa i stvarna. 


Na severu Finske je, naime, smešteno njegovo selo Rovaniemi koje Finci nazivaju “Vratima Laponije”, a udaljeno je svega dve hiljade kilometara od Severnog pola. Budući da se nalazi na samom rubu Arktičkog kruga - kružnice na severnoj polulopti globusa unutar koje sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi - atmosfera je prirodno mistična. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula. Zbog položaja bliskog Severnom polu se, takođe, događa fenomen šarenih nebeskih svetala: u predstavi polarne svetlosti, tokom koje na noćnom nebu titra mreža zelenih, plavih, grimiznih, crvenih i ljubičastih svetlosnih snopova, može se uživati dvesta dana godišnje. I to samo u području blizu Zemljinih polova, jer upravo njihova privlačna sila dovlači Sunčeve čestice u atmosferu gde nastaje igra svetlosti.



Uglavnom, to dovoljno objašnjava zbog čega priča kaže da je nasmejani Dedica izabrao upravo Laponiju za zemlju svog života. I sam Deda Mraz objašnjava da je Rovaniemi, okružen mističnim gustim šumama, idealan izbor zbog patuljaka koji mu pomažu pakovati darove: kaže da patuljci ne vole vrućine, a ni irvasi, zbog čega se doselio u Rovaniemi. Svetlucavo selo, na čijem ulazu stoji deset metara visok zlatni bor Deda Mraza, nadmašuje i najbujniju maštu. U njemu belobradi dedica živi s Bakom Mrazicom, ali tokom praznika najčešće radi u svojoj "kancelariji", smeštenoj u pećini dvanaest metara ispod zemljine površine.


Kancelarija mu je zatrpana pismima želja iz celog sveta, ali dedici, da se snađe u svemu tome pomažu patuljci i vilenjaci, njegovi marljivi asistenti. Budući da živi u skladu s trendovima vremena, čuveni dedica se služi i Internetom i automobilima, ali najdraže prevozno sredstvo su mu ipak irvasi kojih u Laponiji živi dvesta thiljada. Oni i plavooki haskiji marljivo vuku sanke kroz bajkovite šume, a posetioci mogu položiti vozački ispit za zapregu i dobiti dozvolu koja vredi pet godina. Dedica posetiocima savetuje i da pređu crtu arktičkog kruga jer će za to dobiti sertifikat: dokaz na kojem piše da su prešli s kraja sveta na njegov početak. A, kad znatiželjni posetitelji dođu u Rovaniemi, obavezno moraju videti i tradicionalne laponske šatore napravljene tako da je u njima toplo i kad je napolju trideset stepeni ispod nule, pa sa plavookim haskijima otići na safari arktičkim šumama. Sve to, kao i iskustvo degustiranja laponskih specijaliteta ili spavanja u igluu, te igra na farmi irvasa, može se doživeti tokom višednevnog boravka u ovom selu.
Iako se zbog klime Laponija može posetiti tokom cele godine, najpopularnija je, naravno, za vreme praznika - oko Nove godine i Božića. Godišnje je, zbog sela Deda Mraza, poseti 500.000 turista iz celog sveta. Prva turistička poseta Rovaniemiju bila je Eleanor Roosevelt, udovica američkog predsednika Franklina Delana Roosevelta. U njega je doputovala u zimu, 1950. godine, želeći da vidi gde počinje Arktički krug: povodom toga, domaćini su morali označiti granicu i na njoj sagraditi drvenu kolibu u kojoj je uvažena gošća mogla odahnuti uz topli čaj. Legenda kaže da se kolibica svidela Deda Mrazu te se on u nju preselio. Dvadesetak godina kasnije je, oko kućice, poznata finsko udruženje arhitekata Arrak Group proektovalo celo selo Deda Mraza, i tako je bajka postala stvarnost.

Doživeti je vole deca i odrasli: osvetljeno seoce u kojem prapore zvončići, a ležerno se šećkaju irvasi i haskiji, iskustvo je radosti za sve koji vole praznični ugođaj. Kada, na primer, Deda Mraz lično prima želje koje mu gosti moraju pažljivo šapnuti u uho, dogodi se da mu u krilo pokušaju sesti i odrasli - iako smeju samo deca. Zbog toga se kaže da veseli Dedica donosi sreću svakom ko veruje u njega: zato je boravak u njegovom selu idealan praznični dar za sve koji u dubini duše još uvek veruje u blagoslove i – čuda. 


Izvor: PoslovnaZena