"Otac" Zagora: Budite kao Zagor!
Subota, 25. oktobar 2008. 18:58     


"Duh sa sekirom" iz Darkvuda došao je u Beograd! Tačno četrdeset godina otkako je u tadašnjoj Jugoslaviji objavljen prvi broj stripa "Zagor", na kojem su odrastale generacije, jedan od tvoraca tog lika, Italijan Galijeni Feri posetio je Beograd.

"Voleo bih da vaša deca liče na Zagora, jer je on dobar junak, bori se za slobodu, ne voli ratove, voli mir i vodi zdrav život", rekao je okupljenim fanovima na Sajmu knjiga simpatični, vitalni čikica Galijeno Feri, 79-godišnji Đenovljanin.

Pre 48 godina, Feri je u Milanu upoznao scenaristu, Serđu Bonelija i tada počinje priča o Zagoru Teneju, njegovom vernom prijatelju, Meksikancu Čiku i galeriji drugih likova i krvnih neprijatelja jednog od najomiljenijih junaka generacija ljudi u bivšoj Jugoslaviji, sada već 30-godišnjaka, 40-godišnjaka, pa i 50-godišnjaka.

Dolazak Ferija u Beograd, prvi put posle toliko godina, izazvao je veliku pažnju pre svega obožavalaca Zagora, koji su napunili veliku konferencijsku salu na Sajmu knjiga, a mnogi od njih bili su obučeni u majice sa zaštitnim znakom "Duha koji hoda".

Kada je Feri ušao u salu, prolomio se gromki aplauz, gotovo ovacije, a domaćin konferencije Prljavi Inspektor Blaža pao je u zagrljaj tvorcu Zagora.

"Moram da vam kažem da sam šokiran! Nisam znao da ljudi u Srbiji toliko vole Zagora. Bilo je toliko onih koji su želeli da im potpišem knjige, a bilo je i dosta dece. Iako više nisam tako mlad, vi ste me podmladili, postao sam kao Zagor!", uskliknuo je veseli čikica iz Đenove.

Feri je ispričao da je sasvim slučajno postao crtač. "Radio sam to iz hobija, jer je moj otac insistirao da budem geometar. Ipak, jednog dana sam ugledao oglas da se traži crtač. Krišom sam se javio i potom sam u Milanu upoznao Bonelija. Tako je sve počelo".

Mnoga pitanja o Zagoru, snažnom junaku iz izmišljene šume Darkvud u Severnoj Americi, ostaće zauvek tajna, jer Feri priznaje da mnogi obožavaoci Zagora znaju mnogo više od njega. Fanove, tačnije Inspektora Blažu interesovalo je da li je Zagor izgubio nevinost?

"Pa, Zagor je malo kasnije upoznao žene...Njegova sudbina je bila takva da kao dečak ostane bez roditelja...Ipak, to se dešava mnogima da kasno upoznaju žene, ali ih upoznaju", našalio se i Feri, na šta je Blaža dodao: "Možda su i ljudi toliko voleli strip Zagor, jer u njemu nema mnogo žena kao u stvarnom životu, pa da se malo odmorimo!".

Iako je radnja o Zagoru smeštena u izmišljenoj šumi Darkvud u Severnoj Americi, taj strip nikada nije stigao na taj kontinent. Jeste u Južnu Ameriku, ali Feri kaže da je "Zagor bar u mašti bio u Severnoj Americi. Pa, tamo je rođen!".

Dolaskom u Beograd, Feri je uveličao 40-godišnjicu izlaska prvog broja u bivšoj Jugoslaviji, ali i specijalno izdanje "Veselog četvrtka" koji je u dve knjige spojio prve brojeve Zagora, naravno one koje je crtao Galijeno Feri.


"STO MU GROMOVA! KARAMBA I KARAMBITA!"

Upitan da li je možda lik Zagora nastao po njemu samom, Feri je odgovorio da je u mladosti ličio na Zagora". "Uvek sam bio sportski tip", rekao je omaleni Feri, koji se tokom susreta sa fanovima Zagora više puta divio visini Srba, a pored sebe je imao pravi primerak - Inspektora Blažu.

Jedno od pitanja je bilo i da li mu se možda više dopada debeljko Čiko od Zagora, na šta je Feri odgovorio da su crtači slični glumcima, jer moraju da se užive u svaki lik koji crtaju.

"Dok crtaju, i sami imaju izraz lika koji stvaraju. Kad crtaš moraš da izražavaš osećanja tog lika. Mi smo i scenaristi i glumci i crtači u jednom", bio je jedan od saveta italijanskog umetnika mlađim kolegama.

Ljubitelji stripova, pogotovo onog o Zagoru, osim glavnog heroja vole i njegovog simpatičnog prijatelja Meksikanca Čika (njegov omiljeni izraz: Karamba i karambita), ali i antijunake, zaklete neprijatelje Zagora, od kojih su najopasniji ludi i zli naučnik Henling, vampir baron Rakozi i njegov alter ego Super Majk.

E, upravo je od fanova iz Niša, Galijeni Feri dobio žuti duks sa znakom Super Majka i kačket. U donjem delu duksa je srpski grb sa četiri ocila, a na pozadini natpis: "Gospodinu Feriju, od fanova iz Srbije".

Feri je odmah obukao duks i vidno uzbuđen rekao: "Pamtiću ovu sliku! Hvala vam, hvala Beogradu i celom srpskom narodu. Budite kao Zagor!", a potom dodao i ovo: "ja sam iz Ligurije (u Đenovskom zalivu) i ne pratim baš mnogo fudbal, više volim vodene sportove, ali moram da kažem da mi je žao što je Sampdorija (iz Đenove) pobedila vaš tim (Partizan)!".

Jedan od njih, 37-godišnji Zoki rekao je za MONDO da su u ime fan-kluba Zagora iz Niša došli da predaju poklon velikom crtaču.

"Odlučili smo se za antijunaka Super Majka, jer on zna sve veštine kao Zagor, ali je njegov negativ. Znali smo da će svi doći u majicama sa znakom Zagora, pa smo mi hteli da budemo drugačiji", rekao je Zoki, koji dodaje da stripove čita od svog prvog razreda osnovne škole, a da u kući ima 10.000 primeraka raznih stripova.

Stripovi su imali veliki uticaj na mnoge geeneracije koje su rasle u bivšoj Jugoslaviji. Mnogi muzičari su upravo u Zagoru pronašli inspriraciju za davanje imena svojoj grupi, kao recimo beogradski Darkvud dab, ili su deo njegovih najpoznatijih rečenica koristili u svojim pesmama, kao Rambo Amadeus: "Sto mu gromova, jelenskih mi rogova, svih mi dabrova s Ontarija, karamba i karambita, tako mi čukundede vrača i bubnjeva darkvuda, da je bilo bolje za vreme druga Tita".

Legenda o Patriku Vajldingu odnosno Zagoru Teneju - Duhu sa sekirom i dalje traje.



Izvor: MTS-Mondo

Živeo nam Zagor-te-nej .....

ziveo...

Dolazi pet pandura ispred kioska i jedan pita prodavačicu:
• Jel' izašao Zagor?
• Ne.
• Momci, opkoljavajte!!

Galijano Feri (79), grafički tvorac Zagora Te Neja, najčuvenijeg strip junaka na svetu, posle celodnevnog potpisivanja stripova na Sajmu knjiga, neposredno nakon dugotrajnog aplauza kojim su ga nagradile desetine obožavalaca, otkrio je specijalno za „24 sata” sve tajne Zagorovog uspeha, ali i pričao o budućnosti stripa u vremenu interneta i televizije.

Da li ste očekivali ovakav doček u Beogradu i hiljade obožavalaca koji satima čekaju u redu da bi se slikali sa Vama?
- Znao sam da se Zagor čita svuda u svetu, ali da budem iskren, ovako dobar prijem nisam očekivao, kao ni veliki broj posetilaca.
U čemu je tajna Zagorovog uspeha, budući da se od 1961. godine, kada je ovaj junak nastao, čita nesmanjenim intenzitetom?
- To je najčešće pitanje koje mi novinari postavljaju. Iako zvuči veoma složeno, odgovor je veoma jednostavan. Zagor nije bio statičan junak, on se menjao godinama i odgovarao je zahtevima čitalaca određenog perioda.
Kako navesti nove generacije oduševljene televizijom i video-igrama da uživaju u Zagoru, ali i drugim junacima?
- S obzirom na to da je Zagorovo oružje sekira, onda je jasno da je moderno doba njegov najveći neprijatelj (smeh). To jeste veliki problem, jer se širom Evope televizija i internet tretiraju kao neka vrsta dadilje deci. To je loše i zato deca i ne pomišljaju na strip. Ipak, čini mi se da kod vas u Srbiji to nije slučaj jer sam, na moju sreću, video veliki broj dece koja čekaju da im se potpišem na strip.
Da li strip ipak ima budućnost?
- Ne bih satanizovao internet i televiziju, ali oni zaista predstavljaju veliki problem u edukaciji dece, i strip u takvim okolnostima teško može da se probije.
Poznato je da Zagor nije naročito dobar sa ženama. Da se možda ne planira uvođenje ženskog lika, upravo kao prilagođavanje novijim vremenima?
- Ne znam, sve je moguće, ali to je već pitanje za scenariste. Ja sam ipak zadužen za grafiku.

„Geopoetika” po meri žirija i novinara
NAGRADE Za izdavača godine, na 53. beogradskom sajmu knjiga, završenom sinoć, izabrana je kuća „Geopoetika”, koja je dobila i nagradu novinara. Najlepša knjiga je „Heraldika i Srbi” Dragomira M. Acovića u izdanju Zavoda za udžbenike, dok je najbolja knjiga za decu „Ovako se živelo” Kreativnog centra, koji je dobio i nagradu za najbolju sajamsku prezentaciju. Nagrada „Dositej Obradović“ pripala je izdavačkoj kući „Gaia Editions” iz Bordoa.

Izvor: 24sata