Vojničkim duhom

exxx , navika je jedan veliki veliki problem ... i nije ix bas lako promeniti ...  ... ali trudom i voljom sve se moze ... 

Sto se marihuane tice, mislim da je to Rambo Amadeus u Agape jako lepo objasnio.

ŠTA KADA NISMO ZADOVOLJNI NA RADNOM MESTU


Živimo u društvu u kom možete biti srećni što uopše imate bilo kakav posao. Ali, čak ni u našim okvirima se zadovoljstvo na poslu ne meri visinom plate, iako je sasvim sigurno da će natprosečna primanja pomoći u tome da vam se i radni uslovi koji su daleko od idealnih učine podnošljivijima. Verovatno se svako, barem s vremena na vreme, upita je li opravdano da toliko puno vremena, energije i stručnog znanja posvećuje poslu od kog trenutno zarađuje hleb. Možda ponekad – onako, više iz radoznalosti – pretražujemo oglase tražeći zaposlenja koja se nude ili sanjamo o pokretanju nekog vlastitog projekta. Pre nego što šefu sa zadovoljstvom i olakšanjem uručite ostavku, morate sebi postaviti nekoliko pitanja kako biste bili sigurni u svoju odluku.




Volite li da idete na posao?
Ako svako jutro doživljavate kao novu bitku u kojoj se čini neizvesnim hoćete li uopše uspeti da ustanete iz kreveta, to može biti pokazatelj da vas je sustigao stres, da ste premoreni ili nezadovoljni. Poslušajte šta vam govore telo i mozak i razmislite o tome.

Jesu li vaša očekivanja razumna?
Ne možete odmah na početku imati idealne uslove, privilegije i poštovanje saradnika – sve te stvari morate steći, a za to treba vremena. Iako imate obrazovanje, stručno znanje, entuzijazam i energiju, još uvek se morate dokazivati. Ako, međutim, već dugo radite i ne primećujete nikakve pomake, pokušajte sagledati posao i svoj stav prema njemu iz neke druge perspektive. Jasno, ne možete biti objektivni, ali pokušajte ne biti negativni.

Da li vam je posao dovoljno stimulativan?
Svima nam treba neka vrsta izazova i nagrade u svom svakidašnjem poslu. Ako vam je posao monoton, mehanički i ne nudi vam ništa novo, kreativno i izazovno, ako osećate da vaš potencijal leži neiskorišćen, gotovo je sigurno da ćete biti nezadovoljni. Ispitajte teren i pokažite inicijativu za preuzimanje novih zadataka i obaveza, koje će vam doneti novu dozu entuzijazma i učiniti da se osetite korisnijim. Imajte na umu ono što vam se dopada u vezi sa svojim poslom, ono u čemu ste najbolji i gde najviše možete dati – svaki dobar poslodavac će vam pružiti priliku da se pomaknete iz kolotečine u kojoj ste se našli i dokažete se.

Koliko drugi poštuju i vrednuju vaš rad?
Radite puno i dobro, a niko vam za to ne odaje priznanje, ali zato ne propuštaju priliku za kritike, koliko god one dobronamerne bile. Ne dobijate nikakvu povratnu informaciju o poslovima koje ste obavili. Imate osećaj da vas nadređeni ne slušaju i da im nije stalo do vašeg mišljenja. Sve to gomila frustracije i nezadovoljstvo. Da biste bili srećni na radnom mestu, morate osećati da je vaš doprinos i te kako važan i da vam je omogućena normalna komunikacija – kako s nadređenima, tako i s kolegama.

Da li uspevate da sačuvate integritet?
Kada se vrednosti do kojih držite podudaraju s filozofijom i vizijom kompanije za koju radite, gotovo je sigurno da ćete biti zadovoljni, štaviše, često i ponosni. No, ako u interesu posla i zarade morate biti neiskreni i raditi stvari u koje ni sami ne verujete, ako ne volite da pričate porodici i prijateljima o zadacima koje obavljate, to je vrlo loš znak.

Dok su naši roditelji često celi radni vek provodili kod istog poslodavca, vrlo retko menjajući radno mesto i opis posla, tržište rada danas je puno dinamičnije. Tokom poslovne karijere menjaju se i naši prioriteti i interesi, te često razvijamo nove veštine koje bi nam možda od veće koristi bile na nekom drugom poslu.
Nema baš ništa loše u tome ako želite da promenite poslodavca, bez obzira na to da li je reč o finansijskim, ličnim ili nekim trećim razlozima. Ali, pre nego što se odlučite na veliku promenu, morate biti sigurni u to da je problem u poslu samom, šefovima ili saradnicima, a ne u vama, odnosno vašem stavu prema svemu tome. Inače, osećaj nezadovoljstva i neispunjenosti će vas pratit gde god otišli.




Izvor: Dnevnik

Sve je stvar zelje da se neke navike promene. Sve je u glavi.
Ostavi kafu, ostavi duvan, ostavi slatkise, ustaj rano, ne kasni....

Na zalost nekim ljudima to "Dodje" kasno, kada im je egzistencija ili zdravlje ugrozeno.
Problem kod nekih je kada nam ukazu na greske ili lose navike, ljutimo se i negiramo.
Kao ja na primer... 4 kafe dnevno, smanjila sam na jednu. Jutarnju.

A to ne bi...da nisam usla u "sukob" sa rodjenom majkom jer mi je govorila da ce mi to "Doci glave"... i doslo je.

Sto pre se trgnete...to bolje.

Ovo što je Rambo pričao je sasvim evidentno. On je stvarno imao velike stvaralačke krize. Isto je ogromna šteta kad vidimo kakve stvaralačke krize ima Emi Vajnhaus recimo, ili Bob Marli.