Nije problem u nacionalnom osećaju ili pripadnosti. Voleti: jezik, kulturu, običaje, veru svog naroda, i duboko poštovati tuđe, sve je to ok. Problemi nastaju kad prevlada nacionalističko i šovinističko osećanje, kad čovek postane nekritički zaljubljen u svoju naciju, kad počne da negira, omalovažava i vređa sve što pripada drugoj naciji. To je uvod u mentalni sklop fašizma, to je onaj negativni naboj koji izaziva mržnju, vodi u veliko-nacionalne nebuloze, u ratove, pa na kraju i u zločine, kao što je Srebrenica, Bratunac, Medački džep, Vukovar, "Oluja"...itd.

управо тако, слажем се, боримо се за то да свако одговара за своје злочине!
само мени је најкривље што је наш председник ишао у Сребреницу а остала места где је народ, чију он матичну државу води, није посетио!
иначе.. шта мислиш који је циљ био том официру који је наредио покољ у Сребреници?

Ni jedan cilj ne može i ne sme normalnom čoveku, koji drži do morala i razuma, biti opravdanje za naredbu takvog ili bilo kog zločina nad nedužnima. I meni su ubili neke članove familije(u Hrvatskoj) pa NIKAD nisam poželeo osvetu nad nedužninm hrvatskim civilima. Uvek treba goniti neposredne ubice, a ne svetiti se nad nedužnima. To što je Naser Orić(i njegovi ljudi) ubio 3.000 Srba u Bratucu i Skelanima je zločin. Ali, to ne može i ne sme biti opravdanje za streljanje 7.000 muslimanskih muškaraca(17-60) u Srebrenici. To je takođe veliki, veliki zločin. Tu opravdanja nema. Jer, najveći broj od tih 7.000 su bili civili i ratni zarobljenici. Što general Mladić i Krstić nisu jurili Nasera Orića i njegove, što su ubijali nedužne ljude? Što su ukaljali srpsku vojničku čast i obraz? Kako takvi ljudi bilo kome mogu biti "heroji"? Ne, oni su zločinci, baš kao i Naser Orić. Zločinci i ništa drugo. Ja ih se kao čovek, hrišćanin-pravoslavac i Srbin, stidim i odričem. 

Srebrenica je dobar primer da mnogo puta puta ponovljena laz postaje istina. Cak su i nas ovde ubedili da je to istina.

Srebrenica nije laz sama po sebi.

Tamo jeste ubijeno izmedju 2700 i 4200 muskaraca, i mozda 100 dece (tj. tinejdzera, ali UN i vecina zemalja smatra za decu osobe ispod 18 godina -- ne decu u zuem smislu -- do 14, ali decu, tj. ne odrasle).

Jedan veliki deo tih ljudi su bili ratni zarobljenici i nisu smeli da budu ubijeni ni po koju cenu. To narocito vazi za osobe mladje od 18 godina.

E sad, to da je napravlejan lista od 7800 ljudi (ne 8000), i da su neki sa te liste pronalazeni zivi kao osobe koje traze azil u Svedskoj i Svapskoj je nesto drugo.

A i to da su Muslimani -- ali bez ikakvog dokaza da su to bas ti isti koji su kasnije pobijeni u Srebrenici -- dve godine pre toga pravili pokolj Srba na Bozic je takodje nesto drugo.

Niko nijeodgovoran za nesto sto radi neko drugi. U tom smislu ne postoji ni kolektivna ni komandna odgovornost -- izuzev kad komandant naredi vojniku da ubija a ne ubija on sam svojom rukom.

A i tada je ipak vojnik koji ubija odgovorniji od nalogodavca, jer ljudska bica imaju svest i morala bi da imaju savest.

Želeo bih da se osvrnem na pitanje komandne odgovornosti. Princip komandne odgovornosti je definitivno ugrađen u međunarodno-krivično pravo nakon suđenja i sudskih presuda na Ninberškom procesu. U presudama Kajtelu, Denicu i Geringu je obrazloženo da je njihova odgovornost za počinjene zločine od strane nemačkog Wermahta- komandna po dva osnova: kao članova najužeg državnog vrha Trećeg Rajha i s obzirom na najviše vojne funkcije koje su obavljali. U obrazloženju(pravnosnažnih presuda) takođe je rečeno da princip komandne odgovornosti znači krivično-pravnu odgovornost s obzirom na mogućnost da se zna i sazna za počinene zločine, a ne preduzme se ništa(u skladu sa visokim funkicijama, koje su realno omogućavale takva saznanja). Dakle, od Ninberškog suđenja, princip komandne odgovornosti se prostire disperzivno(u obeležju krivičnog dela) i obuhvata i situacije kada je visoki vojni ili državni funkcioner bio u realnoj mogućnosti(s obzirom na ovlašćenja i funkciju) da zna ili sazna za počinjene zločine, čak iako nije bio neposreno na terenu, u zoni događaja. Taj princip se i danas uzima kao izvor međunarodnog-krivičnog prava.(Nuremberg Documents, Ženevska konvencija, kao i Konvencija o genocidu).

Mekenzi: U Srebrenici nije bilo genocida

ANTIC.org-SNN
Mekenzi: U Srebrenici nije bilo genocida
Ponedeljak, 4. decembar 2006. 15:46

Bivši komandant snaga UN u BiH, kanadski general Luis Mekenzi, izjavio je
sarajevskoj televiziji Hayat da se u Srebrenici nije desio genocid, već
masakr, jer da je neko, kako tvrdi, imao nameru da počini genocid onda ne bi
vodio ženu i decu u Tuzlu.

"Ako želite da počinite genocid, prioritet vam je da ubijete žene, jer ne
želite da se ta vrsta više razmnožava, a onda na red dolaze muškarci.
Ubijati muškarce je masakr, ali nije genocid", dodao je kanadski general
koji nije bio preterano popularan u Sarajevu.

Mekenzi kaže da je činjenica da su ubijene hiljade ljudi, ali da je takodje
značajan broj onih koji su navodno masakrirati, a kasnije se ispostavilo da
su živi.

On je optužio i UN što nisu obezbedile sigurnosnu zonu i zaštitile civile u
Srebrenici, rekavši da su dogadjajima u Srebrenici prethodili ratni zločini
nad Srbima u okolini.

U intervjuu, bivši komandant UN u BiH je odlučno odbacio optužbe za
silovanje Bošnjakinja. Naime, Tužilaštvo kantona Sarajevo pokrenulo je
istragu protiv njega zbog navodnog silovanja Bošnjakinja u kafani "Sonja" u
naselju Vogošća, ali je Mekenzi negirao bilo kakvu odgovornost, što je
kasnije utvrdio i UN.

Interesovanje medija za Mekenzija je posebno veliko poslednjih nekoliko dana
zbog navodne informacije da će biti jedan od ključnih svedoka u sudjenju za
masakr nad kolonom vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici.

Srebrenica je samo jos jedan teret na ledjima srba i srbije.To je bilo vreme kada se ubijalo na obe strane i to je u ratu normalno.Meni je poznato da su nasi vojnici isto tako nalazili obesene bebe tj. okacene na bandere sa izrezanim grudima gde je pisalo "Srpsko"(gledao na nekoj bosanskoj televiziji).
Nemojte zaboraviti ni genocid nad srbima u Jasenovcu, Smatra se da je samo u periodu, od aprila 1941. do sredine avgusta 1942., preko 600,000 Srba pobijeno, na najbrutalniji način koji je moguće zamisliti, a tokom čitavog rata, u Srbiju je proterano preko 180,000...Zlocin je zlocin a zlocin treba osuditi samo ukoliko postoje cvrsti dokazi.A koliko vidim ode se sudi samo nama u hagu,svi budu pusteni na zlatna vrata,i nasi budu pusteni ali bogu pred istinu.Bilo kako bilo ne ponovolose.

Bilo bi odlicno ako bi neko uspeo da nadje transkript razgovora izmedju Alije Izetbegovica i tadasnjeg (ako se ne varam) predsednika opstine Srebrenica, u mnogome ce vam pomoci da donekle reshite misteriju "srebrenica" i da shvatite da je Alija svesno zrtvovao muslimane iz Srebrenice!

p.s.svojevremeno sma ga nashao na nekom muslimanskom forumu ali sada mi to ne polazi za rukom, pa ako nego uspe da ga nadje bice veoma zanimljivo za dalji tok rasprave.