Završetak Persijskog rata
Iz pepela do trijumfa

Pobedom u Termopilskom klancu Persijanci su sebi otvorili put ka Heladi: znali su da Grci ne mogu da im se suprotstave - bili su brojniji i moćniji. Ipak, pomisao na to da je kralj Leonida sa svega 300 Spartanaca i 100 Tespijaca uspeo dugo da odbija njihove napade nije ih ostavila ravnodušnim. Šta kada se sukobe sa većom vojskom?

Osvajanje Atine

Heladom je zavladala panika. Nadmoćniji neprijatelj je uspeo da se probije i krene ka Atini. Stanovnici ovog grada nisu znali kako da se odbrane: ukoliko ostanu u gradu, čeka ih smrt od gladi, a Spartanci su zahtevali da se svi povuku iza Korintske prevlake. Ipak, atinski vojskovođa Temistokle ubedio je saveznike da se flota ukotvi kod Salamine. Bilo je besmisleno braniti prelaz na Peloponez kada su brodovima Persijanci svakako mogli da se iskrcaju na ovo poluostrvo.

Atinjani rešavaju da se povuku iz svog grada: starci, žene i deca prebačeni su na ostrva Salaminu, Eginu i u Trezen. Kada se persijska konjica pojavila pred zidinama grada, on je bio skoro pust. Atina je spaljena do temelja.

Drvene zidine

Još pre dolaska trupa persijskog cara Kserksa u Atiku Pitija je prorekla da će Atinu spasti drvene zidine. Zbog tog proročanstva Temistokle je godinama ubeđivao svoje sugrađane da, umesto u kopnenu vojsku, koja svakako neće moći da se meri sa spartanskom, ulažu u mornaricu - trijere su taj drveni zid na koji je delfijska proročica mislila. Uprkos velikom protivljenju, on je uspeo i njegov grad je raspolagao velikom pomorskom silom - 180 brodova. U grčkom svetu ovo je bio veliki broj, a ipak ništavan u odnosu na persijsku flotu. Ona je imala oko 1.000 brodova.

Ipak, lukavstvom je nekada moguće postići više nego ludom hrabrošću. Temistokle je, iznerviran neodlučnošću svojih saboraca, igrao "prljavo" - poslao je svog glasnika Kserksu i ubedio ga da je dovoljno da njegovi brodovi krenu u napad i grčke vojskovođe će se predati.

Salaminska bitka

Persijanci su opkolili grčku flotu koja se nalazila u malom Salaminskom zalivu i rano ujutru 28. septembra 480. godine pre Hrista ušli u zaliv očekujući laku pobedu. To je bila greška. Grci sa atinskom flotom na levom i spartansko-eginskom na desnom krilu napali su prvi. Počela je žestoka bitka u kojoj su se ratnici i sa jedne i sa druge strane borili hrabro i do poslednjeg daha.

Ipak, Temistoklov mudri odabir mesta borbe preokrenuo je bitku. Veliki persijski brodovi bili su skoro nepokretni u uskom i plitkom moreuzu i Kserksova flota zbila se u gomilu bez ikakvog reda. Mali grčki brodovi bili su mnogo brži i imali su mogućnost da manevrišu i napadaju na manjem prostoru. Uz lomljavu, persijski brodovi su naletali jedan na drugi, razbijali se i tonuli. Do noći skoro cela flota moćnog cara bila je uništena.

Posle trijumfa

Pobedom, ipak, rat nije završen. Kserks se vratio u Aziju, ali komandu nad mnogobrojnom vojskom predao je čuvenom vojskovođi Mardoniju. Krajem juna 479. godine pre Hrista on je ponovo napao Atinu i njeno stanovništvo naterao u beg. Atinjani su poslali poziv za pomoć i Sparta je okupila veliku vojsku - 10.000 hoplita i 35.000 lako naoružanih helota. Pridružili su im se i drugi gradovi: Tegeja, Korint i Potideja. Naravno, tu je bilo i 8.000 Atinjana. A Pausanija, tutor maloletnog spartanskog kralja postavljen je za vrhovnog komandanta.

Mardonije se povukao iz Atine i izabrao ravnicu na obroncima Kiterona kao mesto borbe. Ovaj položaj nedaleko od grada Plateje bio je povoljan za napade konjice.

Plateja i Mikala

Pausanija, Spartanac celog života pripreman za rat, bio je u stanju da proceni situaciju. Došao je do obronaka Kiterona, ali nije se spustio u ravnicu. Neprijateljske vojske danima su stajale jedna nasuprot drugoj, zaludni su bili pokušaji Mardonija da izazove svog protivnika na napad. Grci su se odlučili na rizičan korak, njihova flota krenula je ka Aziji, a najbitnije je bilo da glas o tome stigne do persijskog vojskovođe koji je onda bio primoran da krene u napad.

Elitne persijske jedinice napale su Spartance. Disciplinovani hopliti pokazali su svoju nadmoć, nepomično su stajali pod kišom strela i tek kada su se Persijanci približili Pausanija je naredio napad. Niko nije mogao da zaustavi čeličnu planinu koja je krenula na protivnike. Mardonije je poginuo, a njegova vojska dala se u beg. Bio je to potpuni trijumf grčke vojske. Istog dana, u Bici kod Mikale brodovi Helade odneli su pobedu nad persijskim i grčki svet bio je slobodan.
A. Ivanović

1000 brodova???
Da li stvarno verujes u to sto je Herodot pisao.
Iskreno, ja mislim da je on prilicno uvelicavao sve te brojke.
Pre neki dan sam citao njegovu istoriju, i u delu o Grcko - Persijskom ratu pise da je Ksereks
skupio oko 6 000 000 vojnika???

Istina, Grci, a posebno Herodot su uvek bili malo posvadjani sa brojkama....
Ali, moras da uzmes u obzir da je u to vreme Persija bila najveca sila i zauzimala je dobar deo onoga sto ce jednog dana biti Rimsko carstvo... Obaska da su imali najjacu mornaricu..
Preporucujem ti dva istorijska romana koja sam procitala u poslednje vreme o tom razdoblju svetske istorije: "Ognjena kapija" I "Plime rata" Stivena Presfilda

Ok, potrudicu se da nadjem.

Te brojke su samo bile deo taktike kojom se prikazivala velicanstvenost sopstvene pobede. Sto je neprijatelj bio brojiniji i mocniji pobeda je bila veca. Ne samo Herodot, i Tukidid i svi kasniji anticki istoriografi su se sluzili time. Uostalom, zasto nas to cudi kada smo u svakodnevnom zivotu i mi sami skloni ovakvom "doterivanju" stvarnosti ne bismo li istakli sopstvene vrline.