Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je juče Francuzima Liku Montanjeu i Fransoaz Bare-Sinusi, istraživačima sa Instituta Paster i Nemcu Haraldu cur Hausenu.
Francuski istraživači će podeliti najprestižniju međunarodnu nagradu (milion evra) za otkriće virusa HIV-a iz 1983. godine, prenose francuski mediji odluku Nobelovog komiteta, dok je Cur Hausen nagrađen za otkriće da je ljudski papiloma virus (HPV) uzročnik raka grlića materice. Otkriće Cur Hausena dovelo je do razvoja vakcine protiv ove bolesti.

Bare-Sinusi i Montanje su poznati još od 1980. godine, kada su sa američkim kolegom Robertom Galom vodili spor oko toga čiji je naučni tim otkrio virus HIV, uzročnik side.

Nagrada iz medicine je tradicionalno prva Nobelova nagrada koja se dodeljuje svake godine. Ove najpoznatije svetske nagrade ustanovio je švedski industrijalac i pronalazač dinamita Alfred Nobel, čija ih fondacija dodeljuje još od 1901. godine. Svečana dodela nagrada biće održana 10. decembra u Stokholmu i Oslu, na dan kada je Nobel preminuo 1896. u Sanremu.

Povodom početka dodeljivanja ovogodišnjih Nobelovih nagrada, zanimljivo je podsetiti na neke detalje u vezi sa tim prestižnim priznanjem. Prva zanimljivost, koja se navodi u svetskim medijima, jeste činjenica da su žene retko dobitnice Nobelove nagrade. One čine manje od pet odsto laureata u svim kategorijama.
Nobela za fiziku dobile su samo dve žene - Francuskinja Marija Kiri 1903. godine i Amerikanka Marija Gepert Majer, 60 godina kasnije.

Na listi Nobelovih nagrada za mir nalazi se 12 žena, a na listi za književnost 11, od kojih je poslednja britanska autorka Doris Lesing.

Američki ekonomista Leonid Harvic postao je prošle godine najstariji laureat, primivši nagradu u 90. godini. Nasuprot njemu, Britanac Lorens Brad imao je samo 25 godina kada je 1925. dobio Nobelovu nagradu za fiziku koju je delio sa svojim ocem.

Francuski filozof i pisac Žan-Pol Sartr odbio je da primi nagradu 1964. godine navodeći kao razlog princip odbijanja svih zvaničnih počasti. Vijetnamski političar Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir, koja mu je dodeljena 1973. godine, sa američkim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom za postizanje dogovora o miru u Vijetnamu. Objasnio je da u njegovoj zemlji mir i dalje nije postojao.
Adolf Hitler bio je toliko besan što je Nobelova nagrada za mir 1936. godine bila dodeljena nemačkom pacifisti i disidentu Karlu fon Osickom, da je zabranio narednim nemačkim laureatima da prime nagradu.

Neki veliki ljudi su svojim delima zaslužili da postanu nobelovci, ali su ostali zaboravljeni. Među njima je Mahatma Gandi, ikona nenasilja 20. veka, koji nikada nije dobio Nobelovu nagradu za mir.

Izvor: Press