Dakle,hajde da vidimo kakve su nam se sve zgode i nezgode dogadjale u detinjstvu!
Navike, osobenosti,nestashluci,zanimljive anegdote,strashne prche,avanture,neprjatnosti,pouke koje ste izvukli iz nekih situacija(eventualno ) i slichno !Super fun "kad sam bio malii/a" tema!



Ja sam recimo u predshkolskom dobu,negde do sheste godne ,kao i sva little devil deca, bio inspirisan raznim vrstama nasiilja.Mada, nisam davio sitne glodare,pernate zivotnje and such .Valjda mi je to bilo nekako vetj isfurano .

Nekako sam tu svoju agresju,bar u jednom perodu, reflektovao na baku i deku koji su me chuvali,dok su matorci radli.

I tako jednom prilkom dobjem ja novu biciklicu.E sad poshto su matorci bili na poslu ,baba je brinula o meni taj so happy day,jer je jedina bila u kutji.Poshto je bicikl bio nov i sav se sijao, bila je fora da ga i pokazem nekoj starijoj ekpi drugara koje je bila na ulci i vozila svoje bajkove.
Shto meni naravno nije blo dozvoljeno,pogotovo bez nadzora starije osobe.Te se meni rodi plan u glavi ,kako bih izbegao taj "veto" na voznju po ulici.
Uzeo sam kljuch od suturena(podruma) kutje i rekao baki da mi donese dzem od kajsije jer mi se toboz strashno jeo .Kada je sishla dole po isti, ja sam dotrchao do vrata i zakljuchao je!

I tako je jadna, do vecheri i dok moji nisu doshli sa posla,bila zakljuchana u podumu kutje,dok sam ja sav ushitjen vozo svoj novi bajk i pokazivao ga drugarima na ulici.Dozivala me je ( naravno bezuspeshno) komshije takodje...Sretja pa moja kutja ima dobru zvuchnu izolaciju hehe

Shta je dogodilo sa mnom kad su mi se rodtelji vratli...je neka druga pricha!

joj..... osećam da će mi ovo postati omiljena tema..... ali.... pisaću kad budem imala mnooooogo vremena 

expectimg u ...

ha ha dobra tema    Pozdrav za *WarBoss-a*

ja sam kad sam bio mali "zabo" ortaku turpiju u oko,slucajno...i pobegao kuci i sakrio se pod krevet..posle pola sata dosli su njegovi roditelji kod mene kuci,da se zale..kad su me nasli najebao sam najstrasnije...

Yo dude 

Pa kako to sluchajno majku mu OMFG?!
Priznaj shta je drugar skrivio ,pa je turpja poletela ... Je l' on ziv josh uvek?!Kako mu oko ?!

pa lepo...  znas da turpija ima jedan kraj koji je zaobljen,i jedan zasiljeni na koji je nabodena drska,ali te drske nije bilo... .Stajao je iza mene,a ja sam zaobljenim krajem udarao u drvo,nisam ga video, i kad sam zamahnuo zabodem mu u oko...jbg.
Ziv je...prijavio se u vojsku ,sad puca iz puske i brani otadzbinu. Ima mali oziljak,zakacio sam samo beonjacu 

Stvarno nesretjan sluchaj boga ti!Eto mozda si ga nehotce insprisao da stupi u neki oblik drzavnih snaga.Ko zna sht tje na kraju da ispadne od cho'eka.zvot je chudan u know 

Ajd' i ja da nažvrljam nešto... o pojedinačnim događajima kasnije, a za ovu priliku da se malo upoznate sa jednim izuzetno nestašnim detetom.....
Čini mi se da sam, često prepričavajući  svoje dogodovštine iz detinjstva, zarobila dete u sebi...
Događaja je mnogo, što onih lepih koje nikada neću potisnuti u zaborav(a o kojima ću drugom prilikom pričati), što onih manje lepih, koje, sve i da hoću, ja ne mogu da zaboravim... Dakle... bila sam ‘dečak’ sa neverovatnim umećem padanja... Najupečatljivije ‘ružne’ slike iz mog najranijeg detinjstva...Let niz brdo na Tari koji se završio katastrofalnim padom i ogromnom masnicom na levom ramenu, pad na stepenicama pri pokušaju da svoju mlađu, ali, prilično težu komšinicu vrtim u krug... Obe smo išle neko vreme nakon toga sa zavojem na glavi- za uspomenu ostao mi je ožiljak na obrvi... Pad sa bicikle, cela desna strana tela mi je bila izgrebana i za uspomenu, ožiljak na bradi... Dalje... moj prvi susret sa nožem i kulinarskim aktivnostima – ožiljak na prstu... Ožiljke po kolenima da ne pominjem... Pa onda dve ozbiljnije povrede ruke(oba puta desne) jednom kad me je auto udario- srećom, samo mi je ruku zakačio, i drugi put- pad prilikom neke igre loptom... Ipak, i pored svih mojih nestašluka, padova itd. nikada ništa nisam lomila- srećom... E to su neki od tih događaja koje i da želim ne mogu da zaboravim, jer, svi ti ožiljci koji vremenom blede, ipak su tu, i vraćaju u prošlost. I iz serije loših ‘iskustava’ izdvojila bih još dva, koja mi onako u svesti ostaju najupečatljivija... O jednom, nisam sigurna da još uvek imam hrabrosti da pričam- iako je prošlo deset godina... a drugi, naizgled bezazlena šala, iz školske klupe, jedina stvar zbog koje sam se ikada pokajala... o tome, sledeći put...
Toliko za sad.... pozdrav      

ja sam po godinama jos uvek dete, ali  u ranijem detinjstvu sam bila jako nestasna i muskobanjasta... imam jako puno dogodovstina, neke su smesne, neke tuzne a neke i bolne, koje su ostavile svoje oziljke, na mom telu, naravno...

sada bih izdvojila jednu koje se uvek rado setim.. 

kupili meni novi bicikl, mali, sa brzinama, znam da je bio jako skup. I posto ja zivim pored reke, i na toj reci ima brana, ja sam se cesto vozila po toj brani. Jednom je sa mnom isla mama. Celo vreme mi je nesto pridikovala, drala se, kritikovala me, sve dok zaista nisam pala, i izgrebala se. Onda sam uzela bicikl, i bacila ga sa brane u reku.  Bicikl je potponuo, ali posto reka tada nije bila duboka, a bilo je leto, izvadili su ga, i nije mu nista bilo... 

o nekim drugim, kasnije... 

Са 4 године био код бабе на распусту, и пошто је она држала неких 30 пилића, мени то било јако интересантно и сваки дан сам их обилазио, хранио итд.

Све док ми једном није допиздело и улетео унутра и једно по једно подавио...