Da ne bude e sam ja izmislio.navodi većinom potiču od srpskih pisaca i istoričara.Dopunite i vi ponečim



Karađorđe Petrović, osnivač dinastije, imao je veoma naprasitu prirodu. Srpski istoričar Radoš Ljušić, u svojoj knjizi “Vožd Karađorđe” navodi interesantne detalje o karakternim osobinama vođe Prvog srpskog ustanka: “Vožda je na mahove obuzimao neki čudan gnev i bes. U tim periodima, a oni su ponekad duže trajali, kao 1806. i 1808. godine, od njegove ruke stradali su mnogi Srbi, pa tako i njegov brat. On se u tim trenucima nije mogao kontrolisati...” No, Karađorđe nije ubio samo rođenog brata, već i oca! Oceubistvo se dogodilo 1786. godine. Karađorđe je, kako navodi profesor Ljušić, oca teško ranio iz puške, a zatim je naredio jednom od svojih momaka da ga dotuče.
Izvjesnih karakternih sličnosti sa Karađorđem imao je i njegov unuk Petar Karađorđević, koji je na srpski presto došao 1903. godine. I on je ponekad gubio kontrolu nad sobom, ispoljavajući pri tom neuobičajenu agresivnost. Da je ova agresivnost kod Karađorđevića nasljedna, potvrđuje slučaj Petrovog sina, princa Đorđa Karađorđevića. Za njega se pouzdano zna da je uzrokovao smrt svog sluge Stevana Kolakovića. U nastupu bijesa princ Đorđe je udario Kolakovića nogom u stomak, i pet dana kasnije on je preminuo od perforacije tankog crijeva. Uzrok smrti utvrđen je obdukcijom, koju je izvršio francuski hirurg Mihel. Zbog ovog skandala Đorđe je ubrzo morao da abdicira u korist mlađeg brata Aleksandra (1909). Pola vijeka kasnije, Đorđe je u memoarima objasnio da je Kolakovića udario jer je zaboravio da mu odnese pismo nekoj gospođici. “Na nesreću, ruke su mi bile sputane šinjelom, koji još nisam bio svukao, pa sam podigao nogu i snažno odgurnuo Kolakovića. Učinilo mi se da je posrnuo, ali je moja svest bila nesposobna da to registruje”, objašnjava Đorđe kako se sve odigralo. A kada je Kolaković preminuo, izbio je novi skandal, jer je otkriveno da je na samrti bio primoran da potpiše izjavu da se “slučajno” okliznuo na stepeništu!
Đorđev brat, kraljević Aleksandar, istina, nije ubio nijednog slugu, ali je rođenog brata, Đorđa, zatvorio u ludnicu. Aleksandar je, naime, primorao ljekare da Đorđa proglase ludim i opasnim, iako je Đorđe bio samo pomalo čudan i neuravnotežen. U duševnoj bolnici Đorđe je bio zatočen sve do 1941. godine. Za vrijeme zatočenja, Đorđe je Aleksandru često slao pisma koja su uvijek bila naslovljena na isti način: “Kralju Aleksandru - trovaču, iznuđivaču i podmećivaču”. U jednom pismu iz 1931. godine, Đorđe ovako “čašćava” brata: “Užasno si mi odvratan podli iznuđivački trovački gade. Decu ti blesavu pečenu j...m.”
Da princ Đorđe Karađorđević ima izvjesnih psihičkih problema, primijetio je i Ilija Đukanović, koji je bio vaspitač Đorđevog brata od strica - princa Pavla. U svojim “Zabeleškama o ponašanju kraljevića Đorđa” Đukanović navodi da on ponekad nije mogao da se kontroliše. Jednom prilikom, kada se princ vozio motornim čamcem po Dunavu, iz obijesti je izazvao sukob sa nekim mornarima, vrijeđajući ih i upućujući im nepristojne gestove. O tome Đukanović veli: “Za vreme ovoga palo mi je u oči da se prestolonaslednik Đorđe služi takvim rečima i izrazima, koji ne samo što ne dolikuju lepo vaspitanom čoveku nego mi je bilo zagonetno od kuda ih zna?! Osim toga, bilo mu je malo rečima naružiti i opsovati, već je propraćao i mimikom, koja je bila nerazumljiva knezu Pavlu. Tako, na primer, raskreči se, podigne desnu nogu, pozadi između nogu proturi desnu ruku sa stegnutom pesnicom i mašući njome pišti kao pastuv?!”



Pored problematičnih moralnih osobina, Karađorđevići su u poređenju sa moralnim profilom većine Obrenovića bili pravi božiji ugodnici. Miloš Obrenović (1815-1839; 1858-1860), to je barem poznato, bio je ozloglašeni nasilnik i razvratnik. Ubijao je ljude zbog očuvanja vlasti (najprije Karađorđa, pa onda njih stotinjak), ali i iz čistog zadovoljstva. Vuk Karadžić navodi da je Miloš naredio da se jednom pijancu “na silu povade svi zubi i zato siromah onaj dan umre i ne otreznivši se više.” Ovaj nesrećni slučaj Miloš je smatrao običnom šalom.
Milošev sin knez Mihailo (1839-42; 1860-68) nije imao očev ljubavnički temperament, ali je, ipak, pokazivao jednu vrstu emotivne i seksualne izopačenosti. Naime, Mihailo je najprije bio u ljubavnoj vezi sa sestrom od strica Ankom, potom sa drugom sestrom od strica Jekatarinom, i napokon sa Ankinom kćerkom Katarinom, sa kojom se i vjerio 1868. godine. Kada je počela njihova veza Mihailo je imao 42, a Katarina 16 godina. Koliko se zna, krivac što je do ove neprirodne veze došlo je Katarinina majka Anka, Mihailova sestra, koja je prije toga bila kneževa ljubavnica.
O psihičkoj nestabilnosti i moralnoj problematičnosti Mihailovog nasljednika, kralja Milana Obrenovića (1868-1889), postoji takođe obilje podataka. Brojna svjedočanstva o njemu ostavili su njegovi politički savremenici, ali i njegova žena kraljica Natalija. U svojim uspomenama kraljica Natalija navodi da je Milan bio “nevaspitan, grub i surovo sebičan, slabog karaktera, podložan laskanju i ženskom uticaju... nedovršena priroda, nesreća za sebe i nesposobna da pruži sreću drugima. Zaista dostojan sažaljenja”. Za razliku od njegove supruge, politički savremenici opisali su Milanovu političku i vladarsku narav, i njihov sud je uglavnom ujednačen: Milan je bio prevrtljiv, podmukao, zao i moralno nepostojan.
O Milanovim ljubavnim avanturama dosta se toga zna, pa i činjenica da je, kao i knez Mihailo, bio sklon incestu. Postoje nepobitni podaci da je bio u ljubavnoj vezi sa svojom sestrom od tetke Simkom Germani. Začudo, i njegova ženidba sa Natalijom Keško bila je jedna vrsta “blažeg” incesta: supružnici su bili rođaci u šestom stepenu (druga bratučad).
I posljednji Obrenović, kralj Aleksandar (1889-1903), bio je ponekad psihički neuravnotežen, o čemu se dosta zna. Istoričar Radoš Ljušić navodi da je Aleksandar od oca naslijedio “slabe nerve”. Kao i svi Obrenovići, psihičku neuravnoteženost iskazivao je u politici, ali i u ličnom životu. Njegova djetinja vezanost za deset godina stariju Dragu Mašin imala je neke odlike patološkog. Prije vjenčanja pisao joj je cvrkutava pisma: “Mila moja tico! Ah, tico moja, dušo moja, kako sam bio onomad srećan da te vidim, da te imam, ljubavi moja, da te osetim svu onako slatku i nežnu, kao što si mi ti, ljubavi moja slatka... kako ću te ćapiti, kako ću uživati kad budemo u našem malom slatkom krevetiću, tico moja...” Inače, ova “tica” je uspjela da ubijedi mladoga kralja da je u blagoslovenom stanju i da ga nekoliko mjeseci oko toga zamajava, iako je kralj prije toga imao ljekarski nalaz da mu je žena nerotkinja. No, kralj Aleksandar neće biti zapamćen u srpskoj istoriji samo kao tragični i naivni muž, već i kao vladar koji je naredio vojsci da puca u njegovog oca. U to vrijeme kralj Milan je živio van Srbije, a “zahvalni” sin mu je zabranio povratak u zemlji, naredivši pograničnim jedinicama da pucaju na Milana ako stupi na teritoriju Kraljevine Srbije

I tako velis pisao Rados Ljusic za Karadjordjevice i Obrenovice, a i ti si rado postavio ovu temu, jasno mi je zelenasu...sve go razvratnik, brato-ubica, siledzija, dusevni bolesnik, ...dobro ste vi Dukljani to primetili o srpskim dinastijama, pa si nasao za shodno da ljudima skrenes paznju kako su Srbi "pogani" je li!?

Sto jadan ne bio zvalavis tako na sve Vasojevice...Pipere, Cuce, Kuce da su Albanskog porekla (bilo je slucajeva u istocnom delu Crne Gore), ali ako tako nastavis ostace ti manje od 30 000 tvojih Dukljana koji su se takodje mesali sa tim istim plemenima, koliko ja znam vi ste sa siptarima u mnogo boljim odnosima nego ti isti Vasojevici!

Dobro je da nisi napisao i za Moracane, Staro-Hercegovce...Drobnjake, Banjane, Pivljane, Sarance...da su siptari!
Pa Ozrinici su ti iz Katunske nahije junace! Albanska plemena su Hoti, Klimente, Kastrati (ima Crnogoraca Kastratovica), Krasnici...sumnjam je da si ti i Crnogorac, pravi Crnogorac pa i ako nije Srbin nece pljuvati na svoj rod!

uzmi erdeljanovica i šobajića.anjveći autoriteti za etnologiju na ovim prostorima.
erdeljanović-rođen iu pančevu,najveći dio života proveo u beogradu,umro 1944 nisam siguran jel stiga bit komunista.
sem toga pitaj bilo koga da je iz vasojevića pa će ti potvrdit tu legendu.

a nisam napisa jer nemam razloga da lažiram i izmišljam.a ja ne pjujem na svoj narod no se ponosim njegovim imenom i djelom a stidim se svega onog što nije čoeku svojstveno.
uzmi ti malo marka miljanova pa pročitaj možda ćeš onda razumjet.

i da ne bude da sve ja kvarim teme.ako ti jemerak otvori drugu pa ćemo tamo raspravljat.ova ima svoj naziv i pušti da o tome diskutujemo

Nije sporno, pa i Marko Miljanov je iz Kuca, citao sam "Primjere cojstva i junastva", a one o Kucima i Arbanasima nisam, znam da je imao neko Arbanasko poreklo...nego je li to razlog da sve Srbe iz Istocne Crne Gore smatras da su siptarskog porekla, nego pazi da sa tim tezama o etno-genezi i poreklu i sam ne tresnes o zemlju...!
O radovima Jovana Erdeljanovica koji je ucenik velikog Jovana Cvijica - osnivacu "Srpskog geografskog drustva" znam malo vise nego ti, jer smo tu materiju izucavali (antropologija, etnologija), ali niko nije generalizovao ovo o cemu ti ovde prosipas, oprosti sto pitam: a koji si razred!?

davno prošlo doba škole 
a dobićeš sjutra u kompletu samo dok pronađem ovo o čemu pričam al na drugoj temi.
jesi iz vasojevića 

Nisam, kakvi bre Vasojevici, promasio si...a i ako se nadje neki ovde, nek zahvali sto ih branim od zelenasa haha!

Pa, manje vise to su poznate stvari... 
Nema razlike izmedju srpske dinastije i ostalih evropskih...
Mislim.. citavom se Evropom vlada na lozi zasnovanoj na rodoskrvnucu...
Npr. Koliko vas zna zasto je Franc Ferdinand bio prestolonaslednik ili otkud hemofilija na evropskim dvorovima...

Uostalom... smatram da ne treba da se stidimo svoje istorije jer oni koji se keze su pripadnici nacije bez istorije... 

Sad i Crnogorci poput Bošnjaka "otkrivaju" istoriju Srbije, Vuka Karadžića i "dobro čuvane tajne", koje može da sazna svako ko ima završenu osnovnu školu. Ne znam za ostale, ali moja profesorka je tražila da svi pročitamo Vukovo pismo Milošu Obrenoviću, kao i Vukov opis Miloša itd.

Nije mi jasna svrha ovog topica. Šta treba da pokaže? Da su naši vladari imali mane ili...?

Ovo je kao da je Sonja Biserko pisala