Port El Tunisia,sad gledam, ti si rip napisao jedno 15 puta...
tolko zao ni njoj nije bilo

Tokom godina mi se misljenje o njoj menjalo od tuznog preko divljenja kad tome da je precenjeni luzer i nazad...

Ipak ostajem pri potonjem...

https://www.youtube.com/watch?v=YSQirFZicr0

  Bila je emotivac a ovde je u društvu T.Gotovca koji je debitovao u Plastičnom Isusu. Dva emotivca koja su napustila ovu dolinu suza.

Jao, emotivac...

Svi koji nisu sociopate su emotivci... kakav glup izgovor...

Bila je prezasticena osoba koja je mislila da jednorozi trce ulicama... a svoju mentalnu labilnost maskirala umetnoscu...

  Preosetljiva i nesigurna osoba koja je izlaz pronašla u drogama koje su joj došle glave. Da li je u takvom stanju videla jednoroge za mene je misterija. Uostalom, glumci su uostalom takvi. Neki spas od realnosti nalaze u opijanu a neki u opijatima.

a dal je to baš tako?

Glupci nisu preosetljivi. Oni su samo zeljni paznje. Mega egzibicionisti. Mega egoisti. Manipulatori.
Da nisu takvi, ne bi mogli da tako lako i ubedljivo "igraju" tudje zivote.

Sa tim sigurno ide i ogroman ego, pa je pad brzi i vidljiviji.

tako je

Klesar svojih uloga

 
O svome metodu glume i pripremi za predstavu „Audijencija-vernisaž“ pričao mi je 1982. u Dramskoj redakciji TVB. U ovoj predstavi, koja je načinjena od dva Havelova komada, Stojković je igrao ulogu Sladeka, direktora pivare, u prvom delu. Sladek ubeđuje Vanjeka (Petar Kralj) da sam sebe denuncira policiji. Tokom četrdeset minuta, koliko traje jednočinka, Sladek neprekidno pije pivo. Stojković, dakle, popije sedamnaest malih piva (od 3 dl).

U Zagrebu je istu ulogu igrao Pero Kvrgić, koji je koristio posebnu čašu sa dvostrukim dnom, pa pivo uopšte nije pio. Ali Bata Stojković je insistirao na autentičnosti scenskog izraza, a reditelj Ljubomir Draškić nije se tome protivio. Veli Bata: „Tog dana kada igram ’Audijenciju’, ne jedem ništa. Uoči predstave dobro se izbrijem, da se znoj ne bi lepio na dlačice brade. Dva sata pre predstave pojedem dva barena jajeta, dobro posoljena. Dok igram predstavu pazim da dobro postavim telo, zbog disanja, jer dijafragma mora da bude slobodna. Kad završim predstavu, odmah mi daju drugu košulju, jer je ova na meni potpuno mokra. Siđem u bife kod Mila, i dotučem se sa duplim vinjakom. Onda me odnesu kući.“

  Postoje izuzeci kojima je teško padao hedonizam na poslu