GRUPACIJA domaćih proizvođača lekova saopštila je u ponedeljak da okolnosti u kojima se našla srpska farmaceutska industrija, posle odluke Vlade Srbije o korekciji cena lekova, u proseku za 10 odsto naniže, vode u nestašicu lekova. Ona će se kasnije, upozorila je Grupacija, sanirati interventnim uvozom medikamenata, ali po znatno višim cenama.
Grupacija domaćih proizvođača očekuje od Vlade da preispita odluku o pojeftinjenju lekova (izuzev derivata krvi i seruma i vakcina iz domaće proizvodnje), „pre nego što proizvođači budu prinuđeni da sužavaju asortiman kako ne bi trpeli gubitke“.
- Odluka Vlade o snižavanju cena lekova uvodi nas u zavisnost od uvoznih lekova koji neće biti ni jeftini, niti svima dostupni - upozorava Grupacija. - Ova odluka, dugoročno gledano, donosi štetne posledice, kako za domaće proizvođače lekova, tako i za građane koji će se vrlo brzo suočiti s pojavom znatno skupljih lekova, ali i lekova sumnjivog kvaliteta.
Grupacija navodi da je domaća farmaceutska industrija, uprkos sankcijama, izolaciji, nagloj liberalizaciji tržišta i nizu drugih problema, uspela da održi visok tehnološki nivo, kao preduslov kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti lekova.
- Farmaceutska inspekcija u svakom trenutku može da proveri pogone „Hemofarma“, „Zdravlja-Aktavis“ ili „Galenike“
i uveri se u kvalitet rada, što će teško biti moguće u slučaju lekova proizvedenih širom Dalekog istoka - navodi se u saopštenju Grupacije. - Dok samo električna energija poskupljuje po drugi put ove godine, cene lekova padaju, a mi se vraćamo u period od pre 15 godina, kada se socijalni mir kupovao i bagatelno niskim cenama lekova.
Iz Grupacije podsećaju da su cene lekova u Srbiji duplo, i više no duplo, niže nego u zemljama u okruženju. Na našem tržištu, recimo, kutija „bromazepama“ ili „dijazepama“ koštala je pre poslednje korekcije cena 67 dinara, a sada je 63 dinara. U referentnim zemljama - Hrvatskoj, Italiji i Sloveniji - prosečna cena istih preparata je 284 dinara.

SAMO ZAJEDNIČKI
Ni u jednoj domaćoj fabrici lekova u ponedeljak nisu hteli pojedinačno da komentarišu odluku Vlade o pojeftinjenju medikamenata niti eventualne posledice ovakve odluke na domaću farmaceutsku industriju. Dogovor proizavođača je da ovoga puta istupaju isključivo zajednički, kao Grupacija proizviđača. U saopštenju izdatom za javnost svoj stav o pojeftinjenju lekova usagasilo je sedam najvećih domaćih proizvođača -“Hemofarm“, koji posluje u okviru grupe „Štada“, „Galenika“ a.d., „Zdravlje Aktavis“, „Jugoremedija“, „Habit farm“, „Slavija med“ i „Sanitarija“ Novi Sad.


Izvor: Novosti

Sa jedne strane, tačno je da su ovde lekovi drastično jeftiniji nego u razvijenim zemljama. Sa druge strane, to je izuzetno profitabilna industrija, jer se obično jako mala količina aktivne supstance u jednoj dozi leka naplaćuje znatno više nego što vredi. Dovoljno je izračunati koliko košta npr. 5 mg supstance na osnovu bulk cene (za veliku količinu) pa videti koliko se tu zarađuje za obično prepakivanje. Samo novi lekovi su skupi zbog patentnih prava, a i tu farmako-industrija guli kožu ljudima jer razvoj ne košta toliko... Eto, u tekstu pomenuti benzodiazepini, kao grupa lekova, bili bi dobar primer. Ako se pogledaju bulk cene proizvođača hemijskih supstanci:

http://www.kinbester.com/refernce/pharmaceutical-raw.htm

...izlazi da 1 kg nitrazepama košta 180 dolara, dakle 5 mg košta 0,0009 dolara, odnosno 0,04834 dinara. Drugim rečima, jedna tableta sadrži aktivne supstance u proizvođačkoj vrednosti od cca 4,8 para. Kutija sa 10 ovakvih tableta (po 5 mg) se kod nas prodaje za oko 78 dinara. Naravno, ima tu pomoćnih supstanci, stručnog nadzora, proizvodnih i drugih troškova (amortizacija mašina) i sl. ali razlika od 0,048 do 7,8 dinara po tableti je i dalje jako velika... Ovaj lek je jeftin, ali zamislite tek za ove skupe lekove, koja je to zarada...