Milan Martić
 
 
   
Vjerovali ili ne, Republika Srpska Krajina postoji i dalje. Iako stisnuta u bespućima interneta gdje se oglašavaju povremenim priopćenjima na svojoj internetskoj stranici i forumu, Vlada RSK ima svoje sjedište u Zemunu, a naziva se "Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu".
Ta "prognana vlada" ovih je dana izdala novo priopćenje kojim je svijetu dala do znanja kako nepostojeća Republika Srpska Krajina priznaje Abhaziju i Južnu Osetiju.

Priznanje je potpisao diplomirani inženjer Rajko Ležaić, vršitelj dužnosti predsjednika te "internetske države" čiji predsjednik Milan Martić sjedi u haaškom pritvoru. U priopćenju se naglašava da su Abhazija i Južna Osetija nove države s poviješću kakva je i povijest Srba Krajišnika.

- Abhazija i Južna Osetija nemaju nikakvu povijesnu i etničku vezu s Gruzijom, kao što ni Krajina nema takve veze s Hrvatskom - hrvatskim etničkim i povijesnim zemljama u Zagorju. Hrvatski teritoriji su samo od Zagreba do talijanske i slovenske granice - piše u priopćenju vlade RSK u progonstvu.

Službeni dokument o priznanju dviju odmetnutih gruzijskih pokrajina bit će uručen diplomatskim putem, a njegov tekst napisan je na srpskom i ruskom jeziku. Osim teksta o priznanju, dokument donosi i pregled zbivanja u "Krajini", Abhaziji i Južnoj Osetiji.

"Vlada RSK u progonstvu" svoja priopćenja objavljuje na forumu na stranici Srpskazemlja.com, a za komunikaciju sa svijetom koriste besplatni gmail i adresu vladarsk@gmail.com.

Abhazija i Južna Osetija dobile su tako još jedno priznanje, ali ovoga puta od "države" koja postoji samo u nekim glavama i na internetu.
 





Izvor: Vecernji list

Saopstenje:

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3,
Тел/факс: 3077-028, vladarsk[at]gmail.com  -                   Бр. 896/08, 12. септембар 2008.

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АБХАЗИЈЕ
    ЊЕ: СЕРГЕЈ БЕГАПШ
С  У  Х  У  М  И
РЕПУБЛИКА АБХАЗИЈА
Ваша Екселенцијо,
У одсуству Председника Републике Српске Крајине, Његове Екселенције Милана Мартића (који је оптужен пред Трибуналом у Хагу), имам част да Вас обавестим да Република Српска Крајина признаје Републику Абхазију - у њеним етничким и историјским границама.
Уједно, изражавам најбоље жеље за просперитет абхазијског народа у сувереној Републици Абхазији, чије успостављање је издржало историјска искушења новијег времена – забрану абхазијског језика од 1931. до 1944, проглашење независности 1989, оружани напад Републике Грузије 1992, 1993. и 1998.
Република Српска Крајина је имала сличну судбину – њен српски народ је чинио државотворни народ у југословенској Републици Хрватској, чиме је Хрватска била двонационална (држава српског и хрватског народа). Међутим, представници хрватске етничке заједнице су у Парламенту изгласали закон - по којем се Србима одузима државотворност и преводе се у националну мањину. Тад је почео и хрватски прогон Срба, па су Срби основали своју Републику Српску Крајину - на својој етничкој и историјској територији. Нша држава је с темељима у историји. Срби Крајине су имали джавотворност и своју управу у Мађарској – од 1473. и у Аустрији – од 1630. године. Тада Хрвати, у ове две државе, нису имали никакве државотворне надлежности – били су само кметови на имањима мађарских и аустријских феудалаца.
У новије време, слично судбини народа Ваше државе, Срби у Републици Српској Крајини, под притиском нацистичке Немачке, укључени су у Хрватску (управна област у Југославији) 1939. године, а такву одлуку су подржали и комунисти 1945. године. У Хрватској су Срби, као и Абхази, били лишавани коришћења свог језика и свог писма. Посебно, после Другог светског рата су гашене у Хрватској српске културне и просветне установе.
Кад је основана Република Српска Крајина, то је одобрио Савет безбедности УН – Резолуцијом 743/1992 Њоме је било предвиђено да се хрватски закони неће примењивати у нашој држави и да се спорови између Срба и Хрвата мора да решавају преговорима. Међутим, Хрвати су извршили агресију на РС Крајину 1995. године и окупирали су је, прогнавши 80% Срба. Наравно, Резолуција СБ 743/1992 није стављена ван снаге и наша држава је само привремено окупирана. Влада и Скупштина су у избеглиштву у Републици Србији.
До сада је Република Српска Крајина разменила ноте о међусобном признавању с Придњестровском Републиком (1992) и уверен сам, Ваша Екселенцијо, да ћете такво међупризнавање прихватити и у име Републике Абхазије.

С поштовањем,


СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник




РЕСПУБЛИКА СЕРБСКАЯ КРАИНА
ПРАВИТЕЛЬСТВО В ИЗГНАНИИ
11080, Земун, Магистарски трг 3,
Тел/факс: 3077-028, vladarsk[at]gmail.com               
Бр. 896/08, 12. септембар 2008.



ГОСПОДИНУ ПРЕЗИДЕНТУ РЕСПУБЛИКИ AБХАЗИЯ
СЕРГЕЮ БЕГАПШУ
Сухуми
РЕСПУБЛИКА АБХАЗИЯ



Уважаемый Господин Президент,

В связи с отсутствием Президента Республики Сербской Краины, Господина Милана Мартича (обвиненного перед Трибуналом в Гааге), имею честь Вас оповестить, что Республика Сербская Краина признает Республику Абхазию – в ее этнических и исторических границах.
Вместе с тем, я желаю процветания осетинскому народу в суверенной Абхазии, чье становление выдержало исторические испытания нового времени –запрещенние применения абхазого языка от 1931. до 1944, объявление незавимостьи 1989, вооружённое нападение Республики Грузии 1992, 1993 и 1998
У Республики Сербская Краина была похожая судьба – сербский народ составлял государственное большинство в югославской Республике Хорватской, двунациональном государстве (государство сербского и хорватского народа). Между тем, представители хорватского этнического объединения в Парламенте одобрили закон, согласно которому сербы стали считаться национальным меньшинством. Тогда начались хорватские гонения на сербов. Сербы же основали свою Республику Сербская Краина  на своей этнической и исторической территории. У сербов из Краины была собственная государственность и управление в Венгрии – с 1473 г, и в Австрии – с 1630 г, тогда как хорваты, в этих двух государствах, не имели никаких гособразующих прав.
Сербы в Республике Сербская Краина, под давлением нацистской Германии, были включены в состав Хорватского образования Королевства Югославии в 1939 г., это решение поддержали позднее и коммунисты в 1945 г. В Хорватии сербы так же, как и осетины, были лишены права на использование своего языка и письма. Особенно, после Второй мировой войны в Хорватии стали закрываться сербские культурные и просветительские учреждения.
Когда была основана Республика Сербская Краина, последовало одобрение Совета Безопасности ООН Резолюцией 743/1992, согласно которой предусматривалось неприменение хорватских законов на территории нашего государства и разрешение споров между хорватами и сербами посредством переговоров. Между тем, хорваты напали на РС Краину в 1995 г. и оккупировали ее, выгнав около 80% сербов. Конечно, Резолюция СБ ООН 743/1992 до сих пор не утратила свою силу, и наше государство только временно оккупировано. Правительство и Скупщина на данный момент находятся в изгнании в Республике Сербия.
До сегодняшнего дня, Республика Сербская Краина в двустороннем порядке произвела обмен нотами об обоюдном признании независимости с Приднестровской Республикой (1992). Я уверен, Господин Президент, что такое обоюдное признание Вы примите и от имени Республики Абхазия.

С уважением,

СКУПЩИНА РС КРАИНЫ
Дипл. инж. Райко Лежаич, президент

  zar to jos postoji joss tinja nada u nekima

И треба.

 
zanimljivo 

 

Nije  , nego jeste zgrada srpske radikalne stranke u Zemunu, pa gde bi drugo bilo predsednistvo RSK!? 

Radikali Krajišnike pretvorili u podstanare u Zemunu. Ne namigujem!