Srbi! Sta smo i ko smo! Teorije zavere o srpskog poreklo!

Citat: molc90 19. Sep 2008, 15:22:02

A tvoji geni su Srpski Smile

,

anyway

Ono sto vi koristite kao dokaz je velika Seoba Srba! Ali zaboravili ste da teritorije iz koje su se iselili Srbi ka severu bili su Kosovo, deo Juzne Srbije i Vardar(danasnji FYROM). Znaci Sumadije se tu ne spominja, preporucujem ti da kupis knjige iz istorije za I i II razred gimnazije.

To je sve sto se moglo reci tim Seobama, sve ostalo je glupost.

ево који су моји гени прочитај мало боље:
http://forum.burek.com/index.php/topic,315740.0.html

а ево мало да видиш ко је се све досељавао у србију Wink

11. marta 2001. počeo je u beogradskom listu "Glas Javnosti" da izlazi feljton Mileta Nedeljkovića: Ko su Šumadinci.

Tekst je jako dobar, Nedeljković je napravio sjajan posao u vezi prenošenja činjenica, naravno, nezaobilazno ima i puno njegovih svetosavski budalastih, nebuloznih komentara u kojima takoreći on sve krajeve na Balkanu proglašava za srpske.

U prvom nastavku iz feljtona, 11. marta 2001. Nedeljković kaže kako su Šumadinci naseljeni iz raznih oblasti, kobajagi srpskih, pa navodi Cvijića koji je tvrdio je:

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
stapanjem doseljenika iz svih srpskih oblasti nastao jedinstven, novi fizički i psihički tip stanovnika, koji je Cvijić označio kao novi etnički amalgam ili novi psihički varijetet.
Dakle već u uvodu teksta imamo tvrdnju da su Šumadinci različiti od starih Nemanjićkih Srbalja.
Naravno ovo niko u Srbiji ne uči u školama, imamo ostrašćene Svetosavce poput dusanp koji ne mogu čudu da se načude kad im istina pljusne u lice, najobičnija istina.

Već u prvom nastavku od 11. marta 2001. Nedeljković citira Cvijića, da u niskoj Šumadiji ima dseljenika iz Velesa, Bitolja, čak iz Gramatika blizu Olimpa!!!

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković citira Cvijića:
Osobito je Šumadija početkom XIX veka, usled poznatih istorijskih događaja, privukla migracione struje ne samo iz bližih, i tada neoslobođenih srpskih krajeva, već i iz najudaljenijih, pa tako, na primer, „u niskoj Šumadiji ima doseljenika od Velesa i Bitolja, pa i od Katranice i Gramatika, blizu Olimpa."
Naravno radi se o doseljenicima iz nedavne prošlosti od prije 2 vijeka, nijesu to nikakvi mitski doseljenici iz 6., 7. vijeka o kojima Srbi marljivo uče u školama.
Jasno je da se radilo o nekim etničkim grupama makedonske i bugarske nacije, možda su čak i Grci doseljavali u Šumadiju početkom 19. vijeka.

Dalje, u prvom nastavku iz 11. marta 2001. Nedeljković tvrsi, da je starinačko stanovništvo u Zapadnoj Šumadiji Z A N E M A R Lj I V O, a u Lepenici je još 1911. godine bilo 11 PORODICA (slovima jedanaest), koje su tu od prije Velike Seobe Srbalja iz 1690. godine.

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
U zapadnoj Šumadiji starinačko stanovništvo je u zanemarljivom broju, a u istočnoj Šumadiji i Pomoravlju se stopilo sa doseljenicima dinarske, kosovsko-metohijske i šopske struje. Po ispitivanju Todora Radivojevića (1911), u celoj Lepenici je svega jedanaest porodičnih skupina čiji su preci tu prebivali i u vreme Velike seobe 1690. godine.

U nastavku od 12. marta 2001. Nedeljković kaže, uz neke njegove budalaste komentare, kojim pokušava posrbiti istoriju, kaže koje su sve etničke skupine naseljavale Srbiju.

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
Tako su dobeglice od Timoka i Stare planine nazvani „Bugarima", „Bugarašima", ili „Šopovima", iz Stare Srbije „Turcima", iz Srema „Švabama", sa Kosova „Arnautima" itd.
Vidimo jasno po etničkim nazivima ko se sve slivao u Srbiju, čisto i jasno, ponavljam ovo se ne uči u srpskim školama, uče se neke mitomanske bajke.

Viđeli smo da su Karađorđevi preci bili Albanci, naravno to nije nikakva slučajnost, jer su Srbiju naselili poslije 1690. razne etničke skupine, u broju od 12. marta 2001. Nedeljković pošteno nam daje na uvid kako se dan danas nazivaju neki toponimi po Srbiji.

Obratite pažnju, jasno je koliko je potomaka Albanaca pretvoreno u Srbe!

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
O njihovom razmeštaju u novoj sredini govore danas mnogi toponimi i nazivi ili nadimci pojedinih rodova. Tako su nastali Arnautski kraj u Donjoj Šatornji, Arnautovac u Čumiću, Arnautsko brdo u Čumiću i Gornjim Jarušicama, Arnautske kolibe u Grošnici, dok se u Saranovu rodovi Radosavljevići i Obradovići, kojih je početkom veka bilo tridesetak kuća, zovu skupno Arnautovići, jer su prebegli iz „Arnautluka", kao i Arnautovići u Drači, dok su Arnautovići u Pajsijeviću doseljeni iz sela Pavlja kod Novog Pazara (selo Pavlje je i danas srpsko selo).

14. marta 2001. u beogradskom listu "Glas Javnosti" u trecem nastavku feljtona Mileta Nedeljkovića Ko su Šumadinci,

Nedeljković nam pokazuje o brojnosti bugarskog elementa u Šumadiji, a o Južnoj Srbiji izlišno je i govoriti.
Toponimi u Šumadiji dobili nazive po Bugarima, doseljenicima u zadnjih par vjekova.

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
O doseljavanju sa istočnih strana svedoče Bugar-mala u Beloševcu, s obe strane Jagodinskog druma, na Bugarskom brdu u Batočini je Bugarska mala, u Grošnici su Bugarska strana i Bugarski potok, u Sibnici Bugarska voda, u Krćevcu Bugarska vodica (u predelu Gaj), u Drenovcu Bugarske livade, u Poskuricama Bugarski kraj, a u Sipiću i Crnom Kalu Bugarske njive, dok se u Badnjevcu tzv. Miljkovski kraj naziva trojako: Bugarski, Šopovski ili Torlački kraj.
Zaista ništa neobično, ogroman je bugarski element u srpskoj naciji, najbolje se to vidi po govoru Srba (Srbijanaca), jasan je ogroman upliv bugarskog jezika.

U istom broju od 14. marta 2001, trećem nastavku Nedeljković nam sada pokazuje toponime po Šumadiji koji nose nazive drugih etničkih elemenata.
Doseljenici iz Rumunije, ili je riječ o Nemanjićkim Vlasima, da li su ovo toponimi još iz srednjeg vijeka?

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
Sa severoistoka Vlaška kosa u Sepcima, Vlaški kraj u Novom Adžbegovcu (Novo Selo) i Dobrovodici, dok Vlaški potok teče atarima sela Viševac, Lukanje i Radovanje,
Takođe je pitanje i za ove toponime koji nose grčko ime, jesu li dobili naziv po vizantinskim Grcima, ili su toponimi novijeg datuma, po doseljenicima Grcima, koji su došli na besplatnu zemlju u Srbbiji poslije 1690???

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
a sa juga Grčki do u Donjim Grbicama, Grčko polje u Grošnici, Adžinim Livadama i Erdeču, itd.
Sad nalazimo da u Šumadiji ima doseljenika iz Hrvatske, i oni su rado dolazili na besplatnu zemlju u Srbiji, poslije Velike Seobe Srbalja.

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
U Žirovnici je mala Rvati (tj. Hrvati), koja se drugačije naziva Rvatski ili Cvetkovića kraj, po tome što je rod Cvetkovića, posle 1737. godine, kako je zapisao Toša Radivojević, „ovaj rod (srpski) doseljen odnekud iz Hrvatske".
Sami vođa I srpskog ustanka - Karađorđe, bio je albanskog porijekla, takođe među njegovim bliskim saradnicima, bilo je Hrvata, Nedeljković nam kazuje da se radi o nekom rodu Tonkovića, čisto hrvatsko prezime, od hrvatskog muškog imena Tonko, Nedeljković ih duhovito naziva Srbima.
On kaže da su to bili doseljenici iz Bribira, rod Tonkovića, dakle Hrvati, došli na besplatnu zemlju u Srbiji, poslije 1690. godine.
Svi narodi vole besplatnu zemlju, kakva je bila u Srbiji, poslije 1690. godine.

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
Među Srbima doseljenim u XVIII veku iz Hrvatske (od Bribira) ističe se rod Tonkovića u Banji (slave Petrovdan). Od njih su dvojica nerazdvojni od Karađorđa, u čijoj su telesnoj gardi bili, braća Stevan i Teovan, dok je treći brat, Jakov, poginuo prilikom zauzeća Beograda 1806. godine.
Mile Nedeljković u broju od 15. marta 2001, četvrtom nastavku, citira srpskog etnologa Jovana Erdeljanovića koji je decenijama istraživao etnogenezu Šumadinaca, Erdeljanović ukazuje na razlike kod Šumadinaca.

Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković citira Erdeljanovića:
Cvijićev đak i saradnik Jovan Erdeljanović (1874-1944), upravo je prilikom izučavanja stanovništva Šumadije dao veoma važno upozorenje:
„Kada se govori o nekoj narodnoj grupi, onda se mora najpre imati u vidu, da ona ni u celini, niti u ma kome svome delu ne može biti jednostavna, nego da ima puno većih i manjih, mesnih i predeonih raznolikosti i da je puno srodnosti i prelaza ka susednim ili i nekim daljim narodnim grupama, dakle, da se neka narodna grupa može određivati samo relativno, u odnosu prema drugim grupama, kad se jasno utvrde njihove međusobne razlike. Ovo je, dakle, prvo što se mora imati u vidu i ovo je sasvim prirodno."
Zatim Nedeljković opet citira Erdeljanovića, koji ukazuje na POTPUNE SUPROTNOSTI među samim Šumadincima, jasno je da se radi o raznim narodima koji su naselili Šumadiju.

Inače isti Erdeljanović boravio je i u Crnoj Gori, imao etnološka istraživanja, nije mu na pamet palo da piše o POTPUNIM SUPROTNOSTIMA među Crnogorcima!

Quote:
Originally Posted by Nedeljković citira Erdeljanovića:
Erdeljanović je oko pola veka pomno pratio etničke prilike i njihove odlike u Šumadiji, koju je neposredno poznavao, bio u većini njenih naselja, u nekima višekratno, u toliko domova boravio i konačio, sa tako mnogo ljudi se susretao i od njih crpao podatke. Nesumnjivo, i iz prve ruke, poznajući Šumadiju, u celini, kao i u detalju, Erdeljanović je ostavio i ovaj vrlo uputan zapis o njoj:
„Jasna je razlika u narodnom karakteru ne po predelima nego po selima, prosto od sela do sela se nailazi na drukčije osobine, negde na potpune suprotnosti."
U broju od 16. marta 2001., petom nastavku, Mile Nedeljković je i sam zadivljen raznolikostima srpske nacije, da bi na kraju rečenice jednostavno svetosavski, na način Vuka Karadžića, ispeglao ogromne razlike među današnjim - novokomponovanim Srbima.
Kaže Mile: "...a sve rod rođeni"

Mile se sad malo bavi antropologijom...
Quote:
Originally Posted by Mile Nedeljković:
Šumadija je vekovni narodni mlin, zato je dvoseklo ako se u njoj nekritički razmatraju antropološke odlike i antropometrijski pokazatelji. Naime, ne sme se brzopleto uopštiti koje je visine Šumadinac, kakav mu je stas, oblik glave, boja očiju i kose, kompleksija, da li je kosmat, ima li orlovski nos, itd. Ne pomaže ni ako se pribegne statističkom proseku, jer statistički prosek može dati varljivu i netačnu, da ne kažemo nakaznu sliku.
Dovoljno je samo pogledati na šta ličimo kada se, kao najbliža svojta, nađemo na porodičnim skupovima, o slavi, svadbi ili daći: ima nas visokih i niskih, plavih, smeđih i crnih, okrugloglavih i dugoglavih, plećatih i skupljenih, vitkih i debelih. A sve rod rođeni.

Iz "Pobjede" od 06. 08. 2006., Crnogorci ne odoše u još jednu Seobu Srbalja!!!

   8. avgusta 1737.

   Iz zatvora je pobjegao Arsenije četvrti Crnojević, patrijarh koga su Turci zatvorili poslije povratka iz glavnog austrijskog štaba. Patrijarh se sklonio u Vasojeviće odakle je crnogorska plemena pozvao "na ustanak protiv neprijatelja nehrišćanskog naroda", ali poziv je ostao bez odjeka. Stoga je već 26. avgusta sa mnogo naroda krenuo za austrijskom vojskom.

U praznu Srbiju početkom 18. vijeka doseljavali i ikavci!

Међутим има једна група икаваца у горњем Подрињу у Србији, која у многоме догледу представља интересантни етнографски и лингвистички проблем, и једино ћемо се о њој овде нарочито бавити.

Има их од ужичког села Пилице изнад Бајине Баште на по Брасинс низ Дрину и у два три суседна ваљевска села. Сада нема ниједнога чисто икавскога села, али има врло разгранатих икавских породица, од којих неке преко сто домова, и живе измешани са сељацима јужног дијалекта, који превлађују и поуздано се зна да су млађи од икаваца, поглавито досељеници из Пиве, Дробњака, Херцеговине и старе Рашке. Икавци су и муслимани горњега Подриња у Сакру и Малом Зворнику; али je, изгледа, икаваца раније било много више у Азбуковици, Рађевини и Јадру. У Јадру je на пр. пре 40—50 година, у селима Бадањи, Сипуљи и Симином Брду било икавских породица које сам познавао; у Крупњу у Рађевини било je породица које су у извесним речима још биле задржале икавштину; тако и у Азбуковици. До скора сам био уверења да je то икавско становништво врло старо, исто са оним које je y ранијим временима превлађивало у суседним деловима Босне; јер и у осталом старом, становништву Јадра, које не говори икавски, има друкчијег нагласка и друкчијих етничких особина него што су оне досељених ијекаваца. Досељеници јужног дијалекта назову кашто икавце стародремцима, неке сматрају за физички и духовно слабије и о њима имају разне шаљиве приче. Доцније сам сазнао да међу икавцима има несумњиво досељеника са Запада, као што су Пуљези, Лелеци, Васићи итд.; једна врло разграната породица тврди да je од села Драча, јужно од Љеша у Арбанији, и ти се зову Скадрани. По томе je изгледало да има икаваца и стартаца и доцније досељеиих. Међутим je Љуба Павловић последњих година утврдио, по народном казивању, да су икавци горњега Подриња пореклом из Босне и Далмације, како они кажу од реке Крке, Книна, Сплита итд. Шта више из испитивања Л>. Павловића несумњиво излази, да у дрињу, ваљевским крајевима и долини Љига има доста и других досељеника из Далмације и Боке који нису икавци. То би била нека врло стара и у толико нејасна миграциона струја, што јој не знамо узрок и што je противна нормалном правцу миграционих струја, које су се кретале с динарске системе према Далмацији. А осим тога, пошто подрински икавци живе поглавито у области старих рудника Постења, Селанца и Зајаче, а они који живе даље од ових места тамо су се доцније одселили, није невероватан закључак да je цела ова икавска група егзотично, махом одавно досељено становништво са Запада, по Павловићу пре 250—300 година.

"Dan", 15. septembar 2008.

   Evo, sve što sam napisao, potvrđuje i srpski istoričar Antić.
   Sadašnji Srbi nemaju nikakvo zajedničko porijeklo, to je grupa naroda koja je sa svih strana naselila praznu Srbiju, opustjelu krajem 17. vijeka. Pa i sam Antić koji je sada Veliki Srbin, je porijeklom Hrvat, od nekog Ante.

   --------------

ZIDANjE SKADRA

Brisanje

Gledajući na kopno Sjedinjenih Država milioni emigranata su sa ostrva Elis posmatrali svoju budućnost i novu otadžbinu. Prvi „američki sanĆ bila je ta misao o „zemlji slobodnihĆ gdje neće postojati nepravde koje su Stari kontinent gurnule u vjekove vjerskih i ideoloških sukoba. Čak i danas, dijete nezakonito useljenih rođeno u Sjedinjenim Državama smjesta dobija državljanstvo. Bilo je čak i slučajeva da trudnice pred porođaj same sebe vežu za ulični stub kako ih ne bi protjerali prije nego što rode novu državljanku ili državljanina Sjedinjenih Država. U srednjovjekovnoj Evropi postojala je maksima prema kojoj „gradski vazduh čini slobodnim". Postojali su dakle gradovi, u kojima je odbjegli kmet pošto bi srećnim slučajem uspio da se nađe unutar njihovih zidova, dobijao slobodu.
Tokom 19. vijeka našu otadžbinu su u oblastima današnje Makedonije, Bugarske i dijelova sjeverne Grčke umjesto Srbija zvali „Slobodija". Svako ko bi se u nju doselio od rajetina je postajao građanin.
Rekao bih da je najveća vrijednost obnovljene srpske države bila ta njena spremnost da primi desetine i stotine hiljada novih građana i bude tokom decenija nešto poput tadašnje zapadne granice u Americi, mjesto gdje su se spajale zlatonosne rijeke novih ljudi sa svih strana svijeta.
A gdje smo danas? Srbija je prošle godine konačno usvojila Zakon o državljanstvu. Pod velikim pritiskom opozicije i nevladinih organizacija, među kojima je bio i Napredni klub, usvojen je zakon koji omogućava sticanje državljanstva svima koji izjave da Srbiju smatraju svojom otadžbinom. Ipak, ovaj zakon se još uvijek ne primjenjuje, što najbolje svjedoči o iskrenosti pojedinih nabijeđenih Evropejaca i opanjkanih reformista.
Čini mi se da sadašnja vlast u Crnoj Gori, ipak, obara rekorde. Nije bilo dovoljno što je biračko pravo povezala sa boravištem, već se sada sprema i temeljna revizija biračkih spiskova. Vlast i opozicija se spore oko pravnog tumačenja ove odluke, ali i oko broja građana koji bi izgubili biračko pravo. Opozicija tvrdi da je riječ o čak 100.000 građana, dok iz DPS-a poručuju da se radi o „najviše 20.000". Dakle, sitnica... ukratko u boljem slučaju skoro 5 odsto birača. Zanimljiv je i stav velikih demokrata i evropljana iz vladajućeg režima koji tvrde da je Upravni sud presudio suprotno njihovom stavu zahvaljujući pritiscima jedne opozicione stranke... Opozicione stranke pokazale su po ovom pitanju rijetku saglasnost i solidarnost. Jedni su stali u odbranu 2.000 stanovnika Kotora koji bi lako mogli da na skorašnjim izborima ostanu bez prava glasa. Drugi su se dosjetili kako su birači kojima sada prijeti brisanje prije dvije godine doputovali avionima kako bi podržali crnogorsku nezavisnost, treći podozrjevaju da će na spiskovima ostati dubrovački, ali ne i srpski Crnogorci. Crnogorski režim je, dakle, pored negativnog mišljenja sudske vlasti privukao istinski odijum vjerovatno čitave opozicije.
Možda je najzanimljiviji segment ovog nastojanja crnogorskih vlasti da umanje biračko tijelo Crne Gore upravo pitanje principa kojim se rukovode. Kažu da je sticanjem nezavisnosti i donošenjem novog ustava Crna Gora izvršila diskontinuitet sa prethodnim pravnim sistemom. Dakle i birački spiskovi su, prema ovim tumačenjima, prestali da postoje. Moram da priznam da nisam primjetio da su posle 1995. godine ovako oštri i nepravedni kriterijumi primjenjivani u nekoj od država u kojima se upravo bio završio rat. Crna Gora je vjerovatno jedina država na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj je donošenje novog ustava ili proglašenje nezavisnosti trebalo da njene dotadašnje građane i državljane liši ne samo nacionalnih već i drugih građanskih ili čak ljudskih prava. Odakle takav odnos prema sopstvenim građanima, koji nisu javno pokazivali ni funkcioneri država u kojima je bjesnio građanski rat? Pitam se, da li je vlast zaista tako slatka i zavodljiva, da se odrasli ljudi koji već decenijama vladaju spremno upuštaju u ustavne i zakonske akrobatike samo kako bi kontrolom biračkih spiskova obezbijedili sebi još koju godinu, mjesec ili sekundu moći? Da li je moguće da su sud, opozicija, predstavnici raznih crnogorskih naroda svi odreda pogriješili, dok je pravda na strani nekoliko vladinih funkcionera?
Međutim, meni odgovori na ova pitanja iz Crne Gore ne bi bili toliko zanimljivi kao što bi mi korisni i dragi bili odgovori nadležnih iz Beograda. Gdje je sada uvaženi ambasador Srbije u Crnoj Gori? Da čujemo gdje je „kost", a gdje „benefit". Gdje je ministar inostranih poslova, da se unese u objektiv kamere sve sa originalnom frizurom, e-ka-ge obrvama i gestikulacijom dirigenta eksperimentalne muzike? Gdje je nestao predsjednik republike koga je Crna Gora i prava Srba u njoj zanimala samo dok je u izgledu bilo očuvanje državne zajednice, te tvorevine po mjeri partijskih birokratija iz Beograda i Podgorice?

Piše: Čedomir Antić

Smile