Prva državna poseta kneza Miloša Obrenovića van zemlje bila je poseta turskoj prestonici Carigradu, 5. avgusta, 1835. godine. Međunarodne okolnosti, posle poznatog carskog ukaza - hatišerifa iz 1835. godine, kada je najzad priznata srpska autonomija, išle su u prilog knezu i Srbiji. U Rusiji je na vlast došao car Nikola Prvi, koji se energično zalagao da Srbija dobije autonomiju. Čak je i sultan Mahmud Drugi, čiji su nizami (vojnici) počinili strašna zverstva u Srbiji, morao da popusti pod pritiskom Rusije.

U svoju prvu zvaničnu audijenciju kod turskog sultana, zajedno sa svojom diplomatskom svitom, Knez Miloš je poneo 500.000 groša kao poklon. Prvo je putovao brodom, Dunavom do Vidina i Ruščuka, a onda ga je u Varni sačekao sultanov parobrod. Kneza Miloša je u odsustvu u Beogradu zamenjivao mlađi brat Jevrem.

Prvih dana boravka u turskoj prestonici Miloš je posetio najviše Portine zvaničnike i diplomatske predstavnike, kako turske, tako i strane. Tek posle ga je primio sultan Mahmud Drugi. Srpski knez se pred sultanom pojavio u generalskoj uniformi, sa turskim i ruskim odlikovanjima na grudima, među kojima se isticao najviši ruski orden Svete Ane.

Evo šta je povodom posete srpskog kneza Porti rekao sultan, a objavile jedne carigradske novine:

"Miloš-beg, dobro došli. Nadam se da su vas upravnici oblasti kuda ste prošli primili s počastima i ukazali gostoprimstvo po mojoj zapovesti i shodno vašem činu." Knez Miloš se zahvalio sultanu na srpskom jeziku, a njegov govor prevodio je Avram Petronijević.

Istoričar i akademih Mihajlo Gavrilović o poseti kneza Miloša Carigradu napisao je sledeće: "Posle Miloševe besede, sultan zapovedi te se donese jedna kutija, koju, pošto je otvori, preda serasker-paši. Ovaj iz nje izvadi orden sa slikom carevom, iskićen bogato brilijantima i pošto ga je Milošu podneo da ga poljubi i dodirnuo njime glavu njegovu, preda ga Milošu u ruke. Ovo se daje, rekao je tada, tebi, familiji i domu tvojemu! Zatim na zapovest sultanovu donese mu sablju, iskićenu samim dragim kamenjem, i sultan je preda mušir-paši. Pošto ju je paša podneo Milošu da je celiva, pripaše mu je. Na zapovest sultanovu prilaze zatim carski ađutanti i ogrnu Miloša harvanijom (svečanom odorom) koja je bila sva zlatom izvezena, a kopča iskićena brilijantima. Posle audijencije paše opet odvedu Miloša u stan mušur-paše, koji je takođe bio u carskim palatama, gde uskoro bude doveden divan konj kulaš, najlepši Misirac s bogatom opremom i zlatnim uzengijama, kojega je sultan na dar poslao Milošu."

Dan kasnije knez Miloš je posetio i vaseljenskog patrijarha, koji je u njegovu čast održao liturgiju sa šest mitropolita i velikim brojem sveštenika. Zatim je cela srpska diplomatska delegacija na čelu sa Milošem posetila jednu od najpoznatijih građevina Carigrada - vizantijski hram iz šestog veka, koji je posle turskog osvajanja grada pretvoren u džamiju, čuvenu Aja Sofiju.

Poseta kneza Miloša Carigradu imala je veliki odjek u Evropi, što pokazuje izveštaj austrijskog poslanika Štimera austrijskom ministru spoljnih poslova, čuvenom Meternihu: "Milošu se čine sve moguće počasti: data mu je počasna straža; lađa sa sedam pari vesala stavljena je na njegovo raspoloženje, kao što se čini prema velikim dostojanstvenicima".

Knjaz Miloš Obrenović je veoma zadovoljan otputovao iz Carigrada za Beograd, 14. oktobra 1835. godine, posle 70 dana boravka u njemu. Istoričar Mihajlo Gavrilović ovako ocenjuje političko diplomatski učinak Miloševe posete: "Nesumnjivo, put u Carigrad je trijumf za Miloša lično; ugled Srbije dobio je mnogo počastima koje su njemu učinjene. Najzad, boravak u Carigradu pojačao je kod njega svest o njegovoj moći, ugledu i važnosti."


Izvor: Srpska reč