Do 2010. godine prva javna banka matičnih ćelija
Na skupu o regenerativnoj medicini naglašeno da se danas čak 75 različitih bolesti tretira ćelijama uzetim iz pupčane vrpce

U Srbiji bi do 2010. godine trebalo da se otvori prva javna banka matičnih ćelija, koja će se nalaziti na Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić”, odakle će, zahvaljujući registru dobrovoljnih davalaca, matične ćelije biti dostupne svim građanima naše zemlje, najavljeno je juče u Beogradu na naučnom skupu o regenerativnoj medicini u 21. veku.

Kako je objašnjeno, za njeno osnivanje je prošle godine izdvojeno tri miliona dinara, a ove još 11 miliona dinara, a kako će sve funkcionisati biće poznato nakon usvajanja zakona o transplantaciji organa i veštačkoj oplodnji.

– Danas se čak 75 različitih bolesti tretira matičnim ćelijama iz pupčane vrpce, poput leukemije, imunoloških bolesti, oboljenja centralnog nervnog sistema i metaboličkih bolesti. Odrasle matične ćelije mogu se dobiti i iz krvi posteljice i pupčanika, koštane srži i periferne krvi – objasnili su lekari na skupu.

Dok ova javna banka ne bude formirana, na tržištu Srbije postoje privatne banke koje ćelije iz pupčanika bebe čuvaju u inostranstvu za nadoknadu od oko 1.500 evra plus pe-de-ve. Stručnjaci na skupu su objasnili da je čitav proces jednostavan, odnosno da se matične ćelije po rođenju bebe vade iz pupčane vrpce novorođenčeta i šalju u specijalizovane privatne banke u Holandiji i Belgiji.

Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, otvarajući skup zajedno sa prof. dr Pavlom Milenkovićem, predsednikom Akademije medicinskih nauka SLD-a, istakao je da bi trudnicama trebalo objasniti mogućnosti i značaj uzimanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce, jer se te ćelije, u slučaju potrebe u narednih 18 godina, mogu koristiti za lečenje deteta.

– Reč je o potpuno bezbolnoj i bezopasnoj proceduri koja se izvodi neposredno posle porođaja, a lekari bi trudnicama trebalo da objasne značaj njene primene, ali i da je reč o skupoj proceduri koje bi trebalo da bude dopunska usluga. Zdravstvene ustanove u Srbiji mogu da sklapaju ugovore sa međunarodnim kompanijama, koje bi bile posrednici između banke matičnih ćelija koje u inostranstvu postoje i njih – istakao je Milosavljević. On je dodao da nije reč o masovnoj pojavi koju treba obećavati za danas ili sutra, ali da je regenerativna medicina, koja se bavi lečenjem matičnim ćelijama, odnosno mogućnošću njihovog iskorišćenja za stvaranje novog tkiva, sigurno budućnost medicine.

Iskustva iz ove grane medicine u svetu, između ostalih, preneo je našim lekarima i prof. dr Kolin Mekgakin, šef Instituta regenerativne medicine Univerziteta u Njukastlu, koji je istakao da se iz odraslih matičnih ćelija mogu stvoriti tkiva jetre, pankreasa, krvnih sudova, rožnjače.

– Sada na univerzitetu koristimo tkiva dobijena od njih za ispitivanje dejstva lekova na ljudski organizam. Uspeli smo i da napravimo nervno tkivo za lečenje obolelih od moždanog udara, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, a uspeh je postignut i kod regeneracije hrskavice kolena. Ono što je važno jeste i tretman ovim ćelijama za lečenje opekotina nastalih od radijacije, posebno kod ljudi koji su išli na radio-terapiju – rekao je dr Kolin Mekgakin, istakavši da je u ovoj godini u svetu 10.000 pacijenata lečeno matičnim ćelijama iz krvi pupčanika.

Na skupu, koji je organizovala Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, govorilo se i o primeni matičnih ćelija u terapiji srca i jetre, u onkologiji, sadašnjim terapeutskim rešenjima i kliničkim perspektivama.

D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 11/09/2008]

Izvor: Politika

Sta li oni precutkuju to je pitanje