Drastičan rast broja privatnih univerziteta u Srbiji

Privatni fakulteti bez kontrole

Privatni fakulteti dobijaju dozvole za rad iako ne ispunjavaju ni osnovne prostorne, kadrovske i finansijske kriterijume. Na članove Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja vrši se pritisak da daju licence. Ministar prosvete i predsednik Saveta Slobodan Vuksanović promenio je poslovnik o radu Saveta, tako da sada pri glasanju o dozvolama za rad fakulteta ne mora da bude prisutna većina članova, kaže za „Blic“ prof. dr Aleksandar Lipkovski, član Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja i prorektor Beogradskog univerziteta.

- Broj privatnih univerziteta se drastično povećao, tako da će uskoro broj njihovih predstavnika u Republičkom savetu nadvisiti broj članova sa državnih univerziteta. Osnivači vrše pritisak da dobiju licence što pre, dok novi zakon o visokom obrazovanju ne stupi na snagu, jer će onda teže doći do dozvole. Na poslednjoj sednici Republičkog saveta prošlo je osam fakulteta, između ostalog, i privatni medicinski fakultet - „US Medical School“ oko kojeg se prošle godine digla ogromna prašina. Mnogi od njih su prošli a da nisu ispunili ni osnovne uslove - priča Lipkovski.

Na poslednjoj sednici Republičkog saveta 10. juna ove godine usvojen je pravilnik o kriterijumima za osnivanje i obavljanje delatnosti visokoškolskih ustanova. On određuje minimum uslova koje osnivač mora da ispuni da bi fakultet dobio dozvolu za rad, međutim, to se u praksi ne poštuje, tvrdi naš sagovornik.

- Većina osnivača u elaboratu uopšte ne navodi koliko će imati nastavnika koji će raditi puno radno vreme, nema finansijski plan, bankarske garancije. Pojedini garantuju imovinom, ali ne navode kojom, a neki nemaju dokaze da imaju prostor u kojem će se nastava odvijati. I pored toga, mnogi su prošli proveru Ministarstva prosvete, Komisije za akreditaciju i Republički savet - navodi Lipkovski.

Na prošloj sednici odobrenje je dobio Fakultet za menadžment nekretnina iako u istom elaboratu postoje dva različita nastavna plana, dodaje on. Na osnovu njihovog elaborata takođe se ne može ustanoviti koji će profesori biti u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. Isto je i sa Fakultetom za pravne i poslovne studije koji se otvara u Novom Sadu.

- Osnivač Fakulteta za projekt-menadžment je toliko iskren da navodi da će se finansirati od školarina. Znači, nema nikakvu finansijsku potporu, a samim tim ni garanciju da će u slučaju da se fakultet zatvori upisani studenti moći da završe školsku godinu - kaže Lipkovski.

Postoje dva modela po kome mogu da se osnivaju privatni fakulteti. Jedan je - pusti sve i tržište će rešiti problem ko će ostati, ali Ministarstvo mora redovno da sprovodi kontrolu. Drugi je da procedura za dobijanje dozvole bude stroga, tako da samo najbolji mogu da prođu, a kontrole ne moraju da bude česte i rigorozne. Mi, međutim, imamo neku kombinaciju prvog i drugog modela - priča prorektor BU.

Davanje dozvola za rad fakultetima koji ne ispunjavaju standarde je opasno ako hoćemo da budemo deo Bolonjskog procesa koji zahteva određeni kvalitet studija i njegovu konstantnu proveru - upozorava bivši ministar prosvete i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Gašo Knežević.

- Mislim da ovo ministarstvo ne shvata značaj kvaliteta obrazovanja i svoju ulogu njegovog zaštitnika. Srbija je mala zemlja za toliki broj fakulteta, a nemamo ni dovoljno kvalitetnih profesora za sve njih - navodi Knežević.

Predstavnici privatnih fakulteta kažu da im je dosta monopola državnih univerziteta i da će otvoreno tržište i konkurencija najbolje pokazati ko je kvalitetan.

- Mi smo za otvorenu konkurenciju, a vreme je najbolji sistem provere kvaliteta. Treba pustiti fakultete da rade i kontrolisati ih. Ako neko ima loš kvalitet programa i loše nastavnike, to će se videti. A takav fakultet neće moći dugo da radi - kaže Muamer Redžović, menadžer Internacionalnog univerziteta iz Novog Pazara.

Ministar prosvete i predsednik Republičkog saveta za razvoj univerzitetskog obrazovanja Slobodan Vuksanović nije želeo da govori za „Blic“ na ovu temu, ali smo u Ministarstvu dobili objašnjenje da veliki problem predstavlja trenutno važeći Zakon o visokom obrazovanju. On, kako nam je rečeno, šturo reguliše oblast visokog obrazovanja, a naročito pitanje otvaranja privatnih fakulteta. Posle usvajanja novog zakona o visokom obrazovanju, koji precizno definiše ovu oblast, svi fakulteti, i privatni i državni, moraće da prođu ponovo kroz postupak akreditacije, saznajemo u Ministarstvu.

Na pitanje zašto je toliko elaborata prošlo na poslednjoj sednici Saveta iako nemaju ispunjene sve neophodne uslove, u Ministarstvu nam je rečeno samo da većina elaborata koja je razmatrana na poslednjoj sednici Republičkog saveta čeka na to nekoliko godina. Zbog toga je postojala opasnost da podnosioci elaborata, ukoliko uskoro njihovi predlozi ne budu razmatrani, potraže zadovoljenje sudskim putem.

Blic \ Jovana Subotić

Ovo je opasan dvosekli mac. Potrebni su nam privatni faksovi da malo osveze ponudu i razbiju uspavanost drzavnih faksova ali sa druge strane kontrola mora da bude jako ozbiljna da ne bi mogao svako ziv da otvori fakultet!

Ne znam koliko si upoznat sa trenutnom situacijom, ali cini mi se da je nivo znanja na privatnim fakultetima skoro kao i na drzavnim... Ipak, isti "spavac" predaju i na jednim i na drugima... Skorlarina je veca, opremljenost bolja, na nekima postoji mogucnost da se diploma prizna u odredjenim evropskim zemljama, ali ipak se ne moze reci da su domaci fakulteti na nivou inostranih... Procice jos decenije dok se bar priblize, ako ne i izjednace sa njima... Najveci problem je sto se ovako vestacki stvari visak visokoobrazovane radne snage posto su otvoreni fakulteti za cijim diplomcima i ne postoji neko veliko interesovanje, a mame i tate vole da im dete bude ekonomista, menadzer, "bizmismen" ili pravnik... Kada bih jednog dana  morala da biram domaci privatni ili strani drzavni fakultet, svoje dete bih ipak poslala u inostranstvo.... Priblizno iste cene, ali je zato, cini mi se, sve na visem nivou...

Ja sam otisao iz zemlje 2003. a prvo sam zavrsio 2 godine na privatnom faksu. Mogu da ti kazem da sam nekim stvarima bio puno zadovoljan, nekima puno nezadovoljan. Medjutim, to znanje koje sam stekao je bilo jako prakticno i upotrebljivo tako da sam se uklopio odmah i u Francuskoj i ovde u NY. Medjutim, koliko cujem od rodbine i drugara po BGu, sada svako ziv otvara privatni faks, zato se mora biti jako pazljiv jer je poenta da diploma vredi vise od toalet papira po zavrsetku studija!
Posebno vazi za biznis skole (menadzment). To zvanje polako pocinje da dobija negativan prizvuk kod nas bez ikakvog valjanog razloga.

Medjutim, jako podrzavam privatne skole jer su se mnogi profesori drzavnih faksova toliko osilili i umislili da su neki faktori da im treba spustanje na zemlju, a najbolje spustanje je ovako, po dzepu. Evo recimo moja cura studira privatno, debelo se pomucila ali je ocistila godinu u roku, jedna od njih petnestak maksimalno. Plus sansa za odlazak u inostranstvo, koju sam ja jako fino iskoristio. Jako je izvodljivo i moguce, za razliku od mnogih drzavnih faksova koji nude znamo vec kakve uslove i znanje.

Podrzavam otvaranje privatnih fakulteta, ali ne podrzavam otvaranje bilo kog i bilo kada. Inace ti privatni fakulteti i nisu neka lepa vest, jer u ovoj napacenoj zemlji, i unistenoj od bede, ti privatni fakulteti mogu biti samo san za mnogo ljudi. Tako da bi se vise radovao da cujem da se su drzavni fakulteti reformisali, da je popravljen kvalitet studija, da je resen problem sa korupcijom, primanjem mita, i pristrasnosti profesora. Sve se to moze da se hoce! Ipak neke se granice moraju znati!

Bas sam pre neki dan procitala gigantski oglas u novinama, u kome se reklamira prvi privatni medicinski fakultet u Srbiji, a koji ce raditi po sistemu americkog medicniskog prosvetnog sistema, znaci prep-school godinu dana, pa 4 godine pravog shtreberaja, shto je po meni sasvim OK. Pa u SAD studente medicine bacaju u vatru vec u drugoj godini, i imaju mnooogo vise prakticne nastave. Dok kod nas, studenti medicine moraju da cekaju 4 godinu da primirisu u bolnicu. A i tada samo trckaju za lekarima i ne rade nista. Koliko sam uspela da vidim, sve to garantuje nas "americki" med school. Ali je zato schoolarship 8,000 evra. Iskreno govoreci, da je toga bilo pre 3-4 godine, i da sam bila pri parama, ne bih oklevala ni sekund da ga upisem. Ovako sam zavrsila na Pravnom, zato shto stvaaarno ne mogu da se smaram 6 godina na nasem Medicinskom. 

Da, to je jos jedan problem. Nase trajanje studija je nestandardno dugo u poredjenju sa mnogim stranim skolama. Recimo nas ekonomski je 4 godine dok sve zapadne business skole (ako se to uopste da uporediti) traju 3 godine, plus postdiplomske 2 godine. Znam da se jos 2003. godine radilo na reformi svih faksova (profesorka sa mog faksa je bila u komisiji za priblizavanje nasih skola standardima bolonjske konvencije) ali kad ce to da se privede kraju ne znam. Medjutim, kad se konacno uvede taj standard, nece vise biti potrebna nostrifikacija stranih diploma kod nas, i sto je jos bolje, nasih diploma u inostranstvu!

Sve je to divno... ali kad bih se sad vratila u vreme kad sam upisivala fakultet, a da imam informacije koje sada imam, nikad, ali nikad ne bih upisala domaci fakultet, bilo privatni, bilo drzavni...
Doduse, na mom fakultetu se nesto i pomera... napokon idemo u sudove... bilo je nesto u maju, a otvorena je i pravna klinika.. Ali opet, profesori koji su otisli i otvorili fakultet za poslovno pravo nisu neki kapitalci...

Pravni je prica za sebe, i po dobrom i po losem...

Po losem, pogotovu