u jevanđelju po jovanu 7.gl. Isusova braća zovu Gospoda na poznati crkveni praznik sjenica.praznik je bio simbol na vreme ispred kada je trebao sa neba doći navešćeni Sveti duh.toga dana ljudi su pravili od  grana sjenice-kolibe i unutar sedam dana pili sokove od uzrelog voća.Isus je rekao braći tada velike reči koje nisu razumeli,kao ni današnji crkvari.kazao je da neće izaći na praznik,iako su rekli da se ukažeš svetu,ako već oćeš biti priznat njima,.Isus je rekao da svet mrzi na njega,a na njih ne mrzi,na njega mrzi jer on govori na greh sveta.to je prvi stav,prva pouka.današnjim crkvarima i crkvama fali upravo taj duh Gospoda Isusa da govori na greh.otuda svet voli crkveno članstvo,jer tu spira svoju savest nečistu,umesto da im se dogodi kao u vreme prve crkve kada ljudi najpre nisu smeli prići apostolima dok su se molili u hramu solomunovom u tremu hrama.
druga pouka da Isus odbija izlazak da bi u kraju praznika ipak izašao i vikao,dođite koji ste žedni da primite vodu života da nikad ne zažeđate.mislio je na primanje krštenja Svetim duhom kojega trebaše primiti posle svi koji uzveruju u Njegovo Ime.no,današnji crkvari ne krštavaju u to jedino ime spašenja Isus već u antihristovo trojstvo iz nikeje 325.god.zatim Isus odbija ići jer im sugeriše na vremena.luka jevanđelista opisujuć ulazak Isusa u svet utelovljenjem,kaže kad se navrši vreme-proročko vreme.ne pre niti posle.današnji crkvari prevareni đavlom upravo prave zamku za svoje  članove jer postavljaju vremena crkvena ne čekajuć na Isusovo vreme reči.početak prevare kreće u otpaloj katoličkoj crkvi skupa sa tad pripadajućom pravoslavnom i sveukupno protestantskim grupama danas,pričom da je hiljadugodišnje carstvo Isusovo na zemlji već započelo,vladavinom crkve-države od početka drugog milenijuma.jehovini svedoci to stavljaju recimo u 1914.god.iako Isus jasno  uči da kad dođe Carstvo hiljadugodišnje raonici će biti mesto raskovanih mačeva,niko neće uditi nikome,ljudi će doživeti napokon 1000 god.života,lav i jagnje pašće skupa travu,dete će se igrati sa zmijom otrovnicom bez uđenja.ako je po crkvarima Carstvo počelo gde su znaci njegovi.suština ove prevare đavla jeste upravo da sakrije od ljuidi istinu o krštenju svetim duhom što je Isus i nudio u ovoj reči jevanđelja na praznik sjenica.njegovo vreme je da ljudi danas trerbaju primiti krštenje svetim duhom dok crkvari tvrde huleć na tog istog Svetog duha da je svako krštenje duhom danas sa govorenjem u jezicima ,prorokovanjem i drugim znacima od zloga.
mir Božji čitaocima i oprez,pažnja na Reč Isusovu!

Шта је Христос проповедао- коју од више од 20.000 верзија "хришћанства" које данас постоје?

Христос је оставио једно учење. Сам је рекао да су ауторитет за то учење Апостоли, које је сам изабрао. Списи дванаесторице Апостола се налазе у Светом Писму Новог Завета. поред тога, постоји још списа 12орице Апостола који нису део Светог Писма, као што су Дидахи, први катихизис ("уџбеник веронауке"), Литургија светог Апостола Јакова, Правила Апостолског Сабора. поред 12 великих Апостола, Господ је изабрао и 70 "малих" Апостола (Лк.10,1), од којих су такође сачувана дела, као на пример посланица светог Варнаве (помиње се у Дела 9,27), или списи светог Дионисија (помиње се у Дела 17, 34)

Православље је једина вера која ове њихове списе чува и примењује.

могу да ставим линкове за превод на српски за све ове списе које сам сада поменуо.

Након страдања апостола управљање Црквом преузимају епископи (грч. надзорник) постављени од самих апостола. Неки од њих познати су нам из Јеванђеља, као на пример, Закхеј (Лк. 19, 2) који је након обраћења следовао апостолу Петру, а овај га поставио за епископа у Кесарији; Лазар, којег је Господ васкрсао након четвородневне смрти (Јн.11,44), био је епископ на Кипру; а неки из посланица, као Тимотиј, по Павловој смрти, одлази у Ефес код апостола Јована и, по његовом заточењу на Патмос, постаје епископ Ефешки (убијен је од стране незнабожаца, око 93. године); Тит је био Крићанин, васпитан у грчком духу, али чувши за Христа одлази у Јерусалим, где је лично видео Спаситеља. Касније постаје ученик апостола Павла, кога је и сахранио након страдања. Вратио се из Рима на Крит где је управљао црквом до краја живота... Ово је само неколицина, махом они који су иза себе оставили писана дела, па су познатији, као нпр свети Ермија (помиње се у Рим.16,14) који је написао дело "Пастир" које се и данас чита међу Православнима.

свети Игњатије Богоносац, који је пострадао у време цара Трајана (98-117), епископ антиохијски, био је ученик апостола Јована, а на антиохијском епископском месту заменио је апостола Петра. до данас су сачуване његове посланице Римљанима, Ефесцима, Магнежанима, Тралијанцима, Филаделфијцима, Смирњанима и Поликарпу епископу смирском. тај Поликарп Смирнски је такође ученик апостола Јована, и данас се чува његова посланица Филибљанима. ученик светог Поликарпа је био свети Иринеј Лионски (+202), који се сматра једним од највећих богослова Цркве, и од њега су сачувана дела О расколу, О осморици, О знању, О јересима (или Против јереси) и Излагање апостолског учења.

дела СВИХ ових Апостола и Апостолских ученика се чувају и примењују једино у Православној Цркви. за ова прва дела рекох да могу да вас упутим где се налазе на интернету, а за дела ових осталих светитеља бисте морали да набавите κњиге Дела Апостолских ученика, и На путевима Отаца, где су Апостолски списи преведени на српски.

оно што у тим списима пише је исто што и Православна Црква проповеда непромењено вековима до данас, и то може свако ко хоће и да провери.

Учење које је Христос оставио, и које су проповедали Апостоли се данас зове Православље.

Да ли си постао видовит или прозорљив, па знаш да сви свештеници не живе по речи Господњој?

 Мислим да је погрешно толике људе оптуживати за лицемерство (да другима говоре оно што сами прво не живе;

познате су Христове речи (Матеј 23,4 и Лука 11,46) о бременима која се другима товаре, а сама не носе...

А људе у Цркву не привлачи догма, већ сам Бог, јер никада они не би у Цркву Његову дошли да их Он не призове...

Bog ljude nikada ne bi zvao preko dogmi, običaja,kipova i slika, već bi ih zvao preko srca,
i vernici u srcu bi se Bogu obratili, kao što Isus činio zadnji noć na zemlji, a ne preko slika i kipova.

Koliko smo mogli videti većina vernika ode u crkvu samo kada je neki praznik, i odande žuri kući da se dobro najede i napije.

A rezultate na vestima RTS1 lepo videli. Neki su zbog preterane hrane i pića posle takvog događaja, stigli u bolnicu.

A drugi vernici su izgubili Boga pa ga ne mogu nikako da nađu.

Idu u crkvu jer nisu prepoznali Boga u svojim srcima, pa traže Boga u nekakva spoljna čuda ili slika.

Inače mnogi od vernika izjavili da idu u crkvu zbog liturgije. A šta je liturgija ako nije dogma, ceremonija i običaji?

AJd da malo razradimo koncept na osnovu naslova teme (sobzirom da iz pisanije ove dvojce nema neke velike vajde) - crkvena dogma je nastala iz potreba crkve kao politicke organizacije.

Ako ja ne živim dogmu,klanjanje i običaje crkve, jer ih smatram pogrešnim,zašto je pogrešno ako ja izjavljujem da je to pogrešno?

Sobzirom da to da je Bog iz ljubavi prema čoveku dozvolio i da Mu telo ubiju - ne čudi me
što iz ljubavi Neograničeni Bog poziva čoveka i u srcu njegovom, i u oku njegovom, i u uhu njegovom...

Postoje neki ljudi koji žeel da Božiju volju ograniče na svoja očekivanja i koji poziv očekuju
samo u srcu (i mislima) i nipodaštavaju one koji su drugačiji.

Moguće je da većina jeste takva. Ne znam, nisam brojao.
Moguće je da i njih takve Blagi Bog voli, a i tebe koji ne uradiš ni koliko oni.

TV neće pokazati one koji se dugo i prilježno Bogu mole, jer... To ne diže 'rejting' gledanosti

Ima Boga - pomoći će im. Ali to će njima biti očigledno, tebi i meni koji gledamo TV - neće.

Ili su i u Boga poverovali i shvatili čemu služi čulo vida i sluha, i tim i ostalim čulima žele da vide
sve što na Boga i Božije - podseća.
Ima raznih ljudi.

možda je i kupanje u moru - spiranje prljavštine sa tela, ali ja sve nekako ne verujem da
se zato ljudi u moru kupaju.