Bojite li se smrti? Zasto?
Ako se bojite, cega se tacno bojite? Smrti, umiranja, da necete uraiti sve sto ste planirali u zivotu....?
Sta biste radili kada bi znali da imate jos godinu dana zivota?
i na kraju: kako biste rekli nekom drugom da umire? (tj, kako bolesnicima reci istinu?

Mnogo sam razmisljala o tome... Neznam dali se bojim smrti,stvarno neznam...
Sta bi uradila kad bih imala jos 1 god zivota? Neznam ni to ... Mislim da bi tu godinu provela u okruzenju ljudi koje volim i koji me vole...
Reci nekome da umire...hmmm mnogo teska pitanja postavljas kumo! Neznam  

Ne bojim se smrti. Samo ponekad kada sam sretna i kada mi je zivot lep, pomislim da bi bilo steta kada bih sada umrla.
Kada bih imala jos godinu dana da zivim opljackala bih banku i otisla u Mexiko da zivim i punom parom prozivim ostatak zivota.
Mislim da nikome ne bih mogla da kazem da ce uskoro umreti. Zavisi sve od toga dali sam sa tom osobom bliska ili ne.

Au Arijana, o cemu ti razmisljas...

Da li se bojim, hm, ne bojim se smrti, bojim se samo prerano da umrem, iznenada, to se bojim, da ne stignem da uradim sve sto sam htela i zelela (da znam da nikada necu sve stici ali ajd, ne bih volela da mi se desi pre 50 da odem na 'onaj svet)

Kad bih znala da imam jos godinu.... trudila bih se da uradim sve ono sto sam donekle planirala a nikada nisam imala vremena, verovatno bi spakovala jedan ranac i krenula na put oko sveta, ili makar do Italije, Spanije i Francuske.

kako reci nekom da umires....uf... verovatno bih cekala do poslednjeg trenutka da kazem, ne bih volela da osetim sazaljenje. A kako reci bolesnom da umire... e tu nema lakog nacina... jednostavno skupis petlju i kazes

Ne bas... za smrt mi je svejedno, bojim se bolesti i onoga sto uz to ide...

Sigurno nije najugodnija tema, ali to ipak ne znaci da smrt nije oko nas, i da nas ne ceka sve  jednog dana...

Iskreno sam pre nekoliko dana razmisljo o tome. Razlog razmisljanja je bio bol u kolenu i luda sala kolege koji me iz zezanja pitao: "Sta bih radio da ti kazu da ces uskoro da umres?"
Pa sam ozbiljno i razmisljao. Vise sam se uplasio bolesti, nepokretnosti i nepokretnosti do kraja zivota. Svasta coveku pada na pamet. Ali se smrti nebojim. Ozbiljno kazem. Nvidim tu nista strasno. Samo je strasan nacin na koji covek umre. Nesreca, prirodna smrt, mucenje, ko zna sta jos ...
Tako da mi je tad i bilo u glavi kako provesti kraj zivota. Najbolja ideja koja mi je bila u glavi je maximalno iskoriscavanje na odmor obilazak jos jednom dragih ljudi i sta ja znam video bih vec.
A kako nekome reci da umire. Neko mora i to da kaze.

Da bojim se!

Zato sto volim ovaj svet i uzivanje u njemu i previse volim svog sina pa da pomislim da treba da ga "napustim"!
Bojim se te "ne" svesti kada nista ne znas ne osecas i kada prosto napustas svoje materijalno telo i ma koliko oni pricali da je lepo na onom svetu meni je lepo i na ovom svetu, volim njegove lepote i uzivanje u njima.

Kada bih znala da imam samo jos godinu dana (Has ve Halila) zivota mislim da bih tu godinu provela najbolje sto bih mogla i umela sa svojim voljenima.

Bolesnima nikada ne bih mogla reci da umiru i ne bih volela da i sama budem u takvoj situaciji, jer smatram da ne moze svaki covek da se izbori sa tim saznanjem, ima ih koji mogu ima i koji ne mogu ali mislim da mi ne mozemo znati ko moze, a ko ne i mislim da ne treba reci.. ma ne znam ne daj BOZE nikome!!!

i mislim da ne treba reci se odnosilo na to da ne treba reci onome ko to ne bi mogao da podnese ili na sta?!

I sama si rekla da bi to svi drugacije podneli. Ali zar ne mislis da je malo surovo da kad neko umire a ti da mu ne kazes?! Zar ne bi voleo da zna koliko mu je jos ostalo od zivota i da ako moze ucini da prezdravi?! Zamisli sebe u toj situaciji, da ti neko tako nesto ne kaze?!!??!?!?!

Probala sam da zamislim sebe u obe situacije i da mi ne kazu i da mi kazu i iskreno vise mi se svidelo da ne znam jer ja sam jedna od onih koja bi verovatno te poslednje dane zavrsila i pre srmti od bolesti pre bih umrla od straha, nervoze placa i slicnih stresova koje covek sa tim saznanjem dobija.

Mozda i treba reci ali opet mislim da sve mnogo vise zavisi od osobe same.