и, то је сва филозофија око тога... људи који размишљају о самоубиству се осећају као да нису прављени за овај свет, и да не могу више да иду главом кроз зид, а не желе да се прилагоде нечему што сматрају погрешним само да би били прихваћени...

Jump! Jump! Jump!


Mislim da smo mi, mladje generacije, suvise zasticene i razmazene, tako da neuklapanje karmina i laka za nokte moze da dovede do samoubistva...
Prf... 

 

U mojoj generaciji bilo je puno njih koji su u nekom adolescentskom trenutku razmišljali o samoubistvu. Te misli su uvek bile vezane za nemogučnost rešavanje situacija u svom životu i nestajale su sa sazrevanjem i jačanjem u egzistencijalnom smislu.

da u vreme ranoj adolescenciju kad još smanjuju sinapse u mozgu i tako učimo, a to ide sa niskoj serotoninski nivom. onda da imamo, i imali smo i u evolucijski vreme jače samoubilačke impulzije.
a narvno sve novi zrelostni nivo ima svoju razlog za samoubistvo. Dovoljno je samo Ericsona poznavati. Šta je pisao o kasnijem adolescenciju i o odraslima, kako moguće da ne budemo u sklapu sa svojom egzistencijom?! Al ako bolje pogledamo uvek se vodi samoubilački impulzije prema tome da porodicu, ili čoporu budemo za koristi. Dawkins jako jednostavo formulisao kada je izmislio sebični gen teoriju. A sad sa slučajima ja ne bi to dokazati.
A da kad lak za nokti nije povoljno i iz toge stiže čovek do samoubilački želje , onda tamo odmah se viri sexualizam. A znamo da Anea uvek je bila popularna. Nadam se da sad nije tako srećna kao je bila. Anea ti si dobra lica  (Anea nisam išao protiv tebe)

Nije nikakav tabu niti tajna da mladi razmišljaju o samoubistvu. Još po statistikama iz '80-ih, moglo se videti da suicid počinjavaju i osobe mlađe od 10, ali i starije od 90 godina. Naravno, velika je razlika u motivima.

Da Onodys, serotoninski nivo utiče na depresiju ali samoubilački porivi ne proističu iz prostog osećanja tuge nego iz osećanja bezizlaznosti.

Jedan od najvećih problema u analizi samoubilačkih težnji mladih je to što se i overdoziranje statistički vodi kao samoubistvo. Kao što znamo to obično nije planirano nego slučajno samoubistvo.

Baš ste "zakuvali"...

Problem samoubistva mladih osoba nije ni u serotoninu niti u adolescenciji, nego u lošem funkcionisanju porodice i relacije
roditelj-dete,u vidu nekomunikacije i lošeg stava ( ili da ga nazovemo nevaspitavanja) u učenju kako se savladavaju životni problemi...

Nema tu nikakve filozofije, niti neuroza...
Ne treba prezaštititi dete u odrastanju, jer neće kasnije uspeti da definiše problem niti da ga reši.

narkomani ubiju se i drugačije. ako dobro znam Simijon, ili na isti način kao i ostali.
kod narkomanima to je najveća opastnost da su menjali receptorski sve u mozgu...i to važi naravno i na serotoniski receprotima. odnosno ne možeš dati ih ssri ili mao inhibitor ili bilo šta jer ne reaguju receptori na izazvanog višak serotoninu. i zato su jako depresivni ako sasvim žele i bez strpljenja odvići.
a i da tamo je i crta ličnosti, kao što je depedencija i slično. Mislim baš dependeciju ju moguće koristiti protiv samoubistvo.

A šta ti je narkomanija ????-  ...bežanje od stvarnosti !
Kažu bolest.

I to ti je odraz nefunkcionisanja  porodice ili socijalne zajednice uže ili šire.

Treba više vremena posvetiti deci u porodici i porodici u zajednici ako hoćemo da imamo zdravu omladinu.