Sveti Georgije ubiva azdahu

Dusan Kovacevic



   Ovde se ljudi uzimaju, ako nisi znala, zbog kuce, zemlje i stoke,
a ne zbog sebe. Mi taj gospodski, trgovacki luksuz, da se uzimamo
zbog sebe, jos nismo dostigli. Mozda cemo i to umeti, sto veli
ucitelj - "kada svi budemo jednaki".

   Ukleta zemlja. Kako se rodi, znas da ce negde poginuti za
slobodu. A mi, ili smo zivi bez slobode ili imamo slobodu, a
nas nema. Nikako da se pogodi - sloboda i zivot. To dvoje u
ovoj zemlji ne ide zajedno.

   Svuda, u celom svetu, polja, planine i reke poznate su po
lepotama, samo u Srbiji - po mrtvima. Jedna reka jedan deo
naroda, jedna planina, drugi deo. Ostali po sumama, poljima i
gudurama. Mozemo li se ikad procuti po zivima? Valjda nesto
valjamo i dok smo zivi.

   Ona te vucibatina sad voli, ne moze bez tebe, a ozenio se
drugom. Prostacka, mangupska posla. Uzeo je zenu za kucu, zenu
za avliju, zenu za njivu, zenu za radjanje, crncenje, cekanje
i plakanje, a voli drugu, bas onakvu kakvu bi ubio da je njegova.
Nije te uzeo iz svih razloga zbog kojih te voli... Da nemas te
vrline, koje su mane za zenu, ne bi te pogledao!

   Kad se na slovenska dusa nakalemi sfapska pamet, ima da se
rodi mecka, sa ovaki zubi i kamdzi!

   Srbija dobija ratove - a narod ih gubi! Ova zemlja, iz rata
u rat, izlazi sa sve manjim narodom i sve brojnijom vladom.
Porazeni neprijatelji se povlace, ali nam ostavljaju nase vlade,
da nas i dalje unistavaju, jer to niko od njih bolje ne ume.
Nase vlade znaju gde smo najosetljiviji, gde smo najboleciviji,
najslabiji i najgluplji, pa to koriste, sve u ime naseg dobra!
To je taktika svih nasih neprijatelja, koju mi oberucke prihvatamo,
jer nikada nismo posumnjali da je neprijatelj toliko pokvaren.

   Kad zagusti, svi smo "junaci, sinovi, braca" - nema boljeg
naroda, cim prodje opasnost, opet smo Miloseva "stoka seljacka"!

   (Mile mu poklanja sat, lancaras):
    - Kasni tacno dva sata. Kad se priviknes, radi bez greske.

   Lako je biti dobar kad mi nista drugo ne preostaje.

   Bolje da umrem nego da mi se nesto desi.

   Ukopali se mi na Vucjoj gori, ostali bez hrane mesec dana. Vojska
pala od gladi, a ja omrsavio sto grama. "Nesto jedes", kazu vojnici
i prijave me. Odvedu me kod nekog porucnika Rosica, visokog preko
dva metra i mrsavog ko pakost. Gleda me on odozgo, uperio mi pogled
u stomak:"Odakle ti to?" Koje, pitam ja. "To cudo. Ta pustinja.
Ta strahota." Od rodjena. "Uvek si bio takav?" Uvek. Bio sam i
deblji, sad sam se malo stesao. Kad mu to rekoh, on poteze pistolj:
"Sad cu ja tebe stesati, lopuzo| Ti nesto jedes dok ti drugovi
skapavaju od gladi|" Ja se tu oprostim od zivota pa podviknem:
Sram te bilo, gospodine porucnice| Malo mi je moje muke sto ceo
zivot na jednim nogama nosim tri coveka, nego me ti jos vredjas|
Ja sam bolestan covek, a ti me grdis sto sam bolestan| A odakle
tebi to?| On se zagleda, ne zna sta ga pitam. "Koje?" veli. Ta
visina?| Svakom vojniku fali bar po pedalj, a vidi koliki si ti|
I za razliku od mene, ti nisi takav od rodjenja, nego si to stekao
kasnije, dok tvoja vojska nije imala vremena da raste... Posle me
ponudio cigaretom i na rastanku rekao: "Gledaj nekako da se pritegnes...
a ja cu se pogrbiti."


   Pevca jedem. Kome je zena poslala pevca? Nikome. Zene salju
bolesljivu pilad i gugutke. Meni majka poslala pevca... Zenama
ima ko da ih pojede.

   Djordje - Bili ste tesko ranjeni?
   Posilni - Bio je tesko mrtav.
   Porucnik Tasic - Podnarednice, jesi li ti ozenjen?
   Djordje - Jesam, gospodine porucnice.
   Porucnik Tasic - Imas li dece?
   Djordje - Nemam... Imacu. Dace Bog, imacu.
   Porucnik Tasic - Sumnjas li ti da ti neko uznemirava kucu i napada
   zenu?
   Djordje - Ne, gospodine porucnice. Kada ja nisam kod kuce, tamo je
   drugi covek. On mi cuva kucu i zenu. Da njega nema, brinuo bih se.
   Porucnik Tasic - Drugi covek? Sta bulaznis, bre?
   Djordje - Godpodine porucnice, voleo bih da sam umro dok sam
   dolazio ovamo.
   Porucnik Tasic - Stani, o kakvom coveku pricas?
   Djordje - O njenom.
   Porucnik Tasic - O coveku tvoje zene?
   Djordje - Da.
   Porucnik Tasic - Pa je l' ti to vencana zena?
   Djordje - Jeste...


   Za zemlju ste uvek imali razumevanja, za moju kucu - nikada.
A meni su moja kuca, moja zena i moja deca preci od cele zemlje.
Bez njih - sve su mi zemlje iste! Ja sam glup, slep, siroma'
covek. Ja moju zemlju, za koju ginem, nikad nisam video. Nikada
nisam imao mogucnosti da vidim. Stoka seljacka, gospodo! Verovao
sam vam na rec da postoji - da je ima. Ja sam video samo ono sto
sam mogao da dodirujem, a to su moji bliznji i duvari moje kuce.
Samo u to verujem...

Balkanski spijun

Dusan Kovacevic



Ilija:     Kako vasa bolest? Sonja nam je pricala...
Podstanar: Odlicno. Bolest je odlicno. Jedino me ona sluzi dobro,
           sve ostalo ide kako ne treba... Vase srce?
Ilija:     Kuca, da kucnem.

           ...
Danica:    Ona je rodjena u Beogradu, ovdje joj je mladic, ovde su
           joj roditelji, prijatelji. Neka tamo ide onaj ko je odande
           i dosao, neka popravlja zube ocu i majci. Moja cerka ce da
           popravlja meni ovde, a ti idi u Gornji Rakovac kod zubara.
           Milis da deca budzovana cekaju na zaposlenje. Njima prvo
           obezbede posao, pa ih tek onda prave.

           ...
Podstanar: Znate, u porodicama ima nesto sto vecito kruzi, sto se
           vraca na pocetak. Jedan moj prijatelj to naziva "bioloska"
           zadatost familija". Ja sam vam pricao da sam otisao
           pred diplomskim, na filoloskom fakultetu. Bio sam
           ubedjen da cu u Parizu postati svetski pesnik. Mislio
           sam, srusicu ceo svet, sa mnom pocinje novo doba u
           poeziji. Crkavao sam od gladi i pisao. Objavio sam i
           dve zbirke o svom trosku.
Sonja:     Nije islo?
Podstanar: Islo, ali unazad. Pisao sam samo ono sto volim da citam.
           Bilo je tu vrlo lepih plagijata... Jednog dana, vec na
           samrti, udjem kod brata u radnju, koga sam ranije prezirao,
           sednem za masinu i shvatim, ja sam genijalni krojac.

           ...
Ilija:     Samo da zavrsim: ja nemam dve zemlje, ko ti. Ja imam
           cerku jedinicu i zemlju jedinicu, a prema jedincima se,
           bar to ti je poznato, oseca mnogo vise. Vi - dvozemljasi,
           nemate taj osecaj.

Klaustrofobicna komedija

Dusan Kovacevic



   Kakva je situacija sa mesom, jescemo samo ono sto ne preleti
Jugoslaviju.

   Nije njih puno, nego je mene malo. Da me ima vise, bilo bi mi lakse.

    - Pre pola godine sam prestao da placam komunalno. Kada su
me tuzili, rekao sam sudiji: Necu da placam, jer ja nemam sta da
bacim... A malopre se nesto mislim da sam ipak pogresio. Morao
bi da placam, ali ne zato sto ne bacam, vec za ono sto uzimam...


   - Moj jedan komsija, inace bas gospodin covek, krenuo uoci Nove
godine da baci djubre. Lift se zaglavio, a ovi sto ga odglavljuju
otisli na docek. Kad su ga oslobodili, posle dva dana, covek pojeo
sve sto je poneo da baci.
   - Djubre?
   - Bilo djubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavljivanju,
poceo da prebire po kesama: ovo jos moze da se jede, ovo nije
djubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo.
Nasli ga sa praznim kesama. Jos se izvikali na njega: "Sto si
posao da bacas, kad nije bilo za bacanje! Vozas se iz luksuza!"
Morao covek da se izvinjava sto je dva dana proveo u liftu i
jeo djubre.


   Covek obicno ne zna kada nesto ili nekoga zavoli za ceo zivot.
Sazna to tek mnogo kasnije, kad necega ili nekoga nema.

   Posle velike ljubavi bez pitanja, dolaze velika pitanja sa
jos vecim cudjenjem.

   Ostavite ruke, sme li neko sa mnom da obara misli?

   Blago svakom onom ko ne mora svoj rodni kraj da sanja...

   Postovani drugovi Supovci, Obracam vam se prijateljskom molbom
da mene i moju zenu Kosu uhapsite s pocetka novembra i u zatvoru
zadrzite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna.
Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kicme, pluca, srca,
vena, bubrega i ociju, pa mi je penzija tek tolika a ako je ima.
Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite
zbog prevara ili kradja, jer smo oduvek posteno ziveli sto nas je
u ovaj polozaj i dovelo. Razmisljali smo sta nosi sest meseci
zimskog zatvora ali da bude ljudski i cestito. Ja sam se pitao
sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom
mestu izvredjam nase najvece i najistoriskije ljude koji su nam
i omogucili da imamo sve ovo sto nemamo..
   Ovo vam pisem zato sto me je uplasio slucaj mog prijatelja
Steve Cardaka, penzionisanog odzacara, koji je kupio cetiri
pogrebna sanduka za sebe, zenu, oca i majku, jer je cuo da ce
sanduci poskupeti 280 posto vec sledeceg meseca. Steva te pare
nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, sto bi pravilo
ozbiljne probleme porodici i drustvu, a on ne bi bio u mogucnosti
da pomogne. Postovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvrno poskupe
280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja zivota za mene
i zenu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego sto
nam je vec sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da
dodjemo na hapsenje da ne bi slali kola i ljude vec mozemo pesice
i znamo gde ste. Za uzvrat ja bih vam cistio furune, peci, kotlarnice
i odzake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava vec ko
cestiti i posteni ljudi. Velja Popic


   Vi primenjujete staru stocarsku lukavost. Kad u mali, tesan prostor,
treba spakovati 15 ovaca za transport, onda stocari na silu uguraju
20, pa posle izvesnog vremena, kad ovce pocnu da se guse, izvade 3,
tako da 17 ostane - osecaju se dobro, mada pre toga nije bilo mesta
ni za 15.

Maratonci trce pocasni krug

Dusan Kovacevic



Laki:    Sto on nije ubio u krevetu, to se posle samo poubijalo od
         zalosti za njim.

         ...
Milutin: Divan dan. Bas ljucki lep... Vidi kako se dim slego nad
         gradom. Nije ni cudo sto kroz Beograd godisnje protrce
         dva stranca: jedan sa gas maskom i drugi polumrtav.
         (Gleda sina i unuka.) Sta je bilo? Opet ste se svadjali?
         Je li sine? A sta sam ja rekao: necu vise da cujem svadju.
         (Dere se.) Necu vise da cujem galamu! Necu! Necu da zivim
         medju zivotinjama! Hocu da se jednom u ovu kucu uvede mir!
         Hocu da starost provedem kao covek a ne... (Zagleda se
         kroz prozor. Osluskuje cvrkut vrabaca.) Sve se to
         izbezobrazilo... Vidi sta rade vrapci u pet i pet. Sramota.
         Znaci, jos se seve vrapci i vrapcaju seve...

         ...
Laki:    Izbacio sam Mirka iz kuce.
Milutin: Opet? Nemoj tako cesto.

         ...
Milutin: Kakve grudi ima!... C, c, c... Al su sisate ove danasnje
         devojke, svaka im cast... Sta radi ovaj kamerman? Budalo,
         zum na grudi! Slepac, svenkuje po opancima i sajkacama.
         Sigurno je neki nacionalista i sovinista... Mirko,
         nateraj Kristinu da pusti kosu, grudi je vec pustila.

         ...
Laki:    Jel ono u redu?
Milutin: Koje ono?
Laki:    U vezi sa onim?
Milutin: Jeste, samo da pristane i onaj.
Laki:    Koji onaj?
Milutin: Pa onaj!
Laki:    A onaj! Pa on mora da pristane zbog onog.
Milutin: Koga sad onog?
Laki:    U vezi sa onim.
Milutin: A, ti na onoga mislis?
Laki:    Da, na koga si ti mislio?
Milutin: Ja sam mislio na ovog.
Laki:    Ma, taj je pristao!
Milutin: Kad? Kad je pristao?
Laki:    Pa, onda. Posle razgovora s onim.
Milutin: Nisi mi nista govorio.
Laki:    Kako nisam, reko sam ti onda.
Milutin: A, ti si mi za njega govorio?
Laki:    Za njega, pobogu! Ne mogu preskociti coveka, kad se o njegovoj
         kozi radi.
Milutin: Izvini, nisam znao da ste razgovarali. I hoce?
Laki:    Naravno, oberucke.
Milutin  A sta nudi?
Laki:    Pa, za pocetak, ako ono dobro krene...

         ...
Olja:    Gospodine, njemu nije dobro...
Milutin: Panteliji?
Olja:    Da.
Milutin: Sta mu je?
Olja:    Mislim da je umro.

         ...
Djenka:  Dobra kobasica. Uzmi... Ko govno... Nego, nesto sam razmisljao,
         ti si debelo glup covek. Bas onako, propisno! Inatis se s
         ljudima, umesto da se prihvatis posla. Ko danas ima lovu
         ako nista ne muti i valja. Ej, bre, jel ti vidis gde zivis?
         Otkud ljudima kuce, kola, vikendice, stanovi, a svi zive
         od plate koja im odolazi na kredite. Dok sam upadao u
         stanove pronalazio sam gomile zlata i deviza. Odakle to?
         Mislis, od sljake na poslu?

         ...
Djenka:  Zdravo ribo!... Molim duso? Gde smo se dogovorili? Ma nije
         moguce?... Znaci, opet sam ja pogresio... Lepo sam ti rekao
         da dodjes ovde u tri, pa odavde idemo na Adu... Ko je sinoc
         bio pijan: ja ili ti?... Slusaj. sunce, nemoj da kenjas,
         kad sam ti u taksiju pet puta rekao da ce te ovde cekati...
         Molim? Muz te tukao?... Ma nije moguce... A zasto?... Sto
         si jutros dosla u pola cetiri? Boze, koji je on primitivac.
         Tuko te po glavi i guzi... C, c, c... Znas, da si moja
         zena, ja bih te obesio... Ej, pazi sta govoris... I ja
         tebi! More, nosi se! (Ljutito spusti slusalicu.) Tako mi
         i treba kad se vucaram sa udatim zenama. Mozes misliti,
         nasla meni da place sto je muz tuko? (Ponovo zazvoni
         telefon. Djenka brzo podize slusalicu.) Halo! Slusaj:
         nosi se u p. m.! Tvoje probleme resavaj u tvojoj kuci!...
         (Zastade. Zbunjen je.) Da?... Jao, molim vas, izvinite
         cika Laki... Mislio sam da je jedna moja...

         ...
Djenka:  Taj bi covek za tebe poginuo, a ti ga kecas kad god stignes.
         Znas, burazeru, da je mene neko u zivotu samo ovoliko
         voleo, ja bi danas bio... predsednik opstine. Bio bi
         gospodin covek. Ej, bre, ja sam ko dete zapaljenje
         pluca prestajao ispred kapije, na ulici, cekajuci da
         mi cale dodje iz zatvora. Sa devet godina sam poceo da
         kradem na Kalenicevoj pijaci. Kome se krade sa devet
         godina... Da je Laki moj otac, srusili bi ceo svet.
         Ovako - cak!
Mirko:   Mislis? Ne znas ti Lakija.
Djenka:  Ne znam, ali, jebes ti zivot kad sam sebe pocnes da
         prepovijas i dojis, kad sam sebe vodis u setnju, kad
         sam sebe uspavljujes i budis, kad sam sebe volis, kad
         sam sebe upises u skolu i sam sebi ides na roditeljske...
         Malo sam ja sranja napravio koliko je ovo drustvo
         zasluzilo.

         ...
Djenka:  Sa Natasom sam danas raskinuo. Gotovo. Moram, pod hitno,
         da izvrsim transfuziju seksa. Ona se izgubi, a ja radim,
         boze oprosti, ko nadnicar. Pocecu ozbiljno da se druzim
         sa Oljom... Jeli, da nju Laki nesto ne... A? Stari ti je
         opasna zverka... Gde se spremas?
Mirko:   Idem na groblje. Od sto pedeset godina, morao je da odapne
         bas po ovakvom vremenu. Koliko je bilo, za vek ipo, divnih
         dana za sahranu. Treba grom da me ubije zbog metuzalema.

         ...
Milutin: "Bogu hvala, vek i po preziveh, u zdravlju i radu. Slutim
         da mi je vreme umirati, te ove reci u pero govorim advokatu
         Nikoli Novakovicu, jer u vas, deco moja, sve zajedno,
         nemam ni malo poverenja..." Dalje: " Zao mi je sto ste moji
         a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas upoznao, ne
         mora se bojati pakla; sa djavolima ce mu biti lepse i
         prijatnije. Sto se tice moje imovine, a to vas jedino zanima,
         mogu vam saopstiti sledece: sve sto imam OSTAVLJAM SAMOM
         SEBI, jer verujem u drugi zivot. Znaci, neka sve ostane
         kako je bilo za moga zivota, dok se ne vratim. Vas otac -
         Pantelija Topalovic.

         ...
Laki:    Za sve je kriva medicina. Kad cujem da je neko dobio
         Nobelovu nagradu iz medicine, samo mi se smuci. Kako su
         krenuli, naci ce lek i protiv prirodne smrti.

Profesionalac

Dusan Kovacevic



   Do sada sam objavio dve knjige. Knjigu pesama i knjigu pripovedaka.
Depresivno malo! A izgledam kao da sam napisao 20 romana. Velicanstveno
lose.

   Covek moze u ovom gradu da pozivi stotinu godina i uvek ce se naci
neko ko ce mu pomenuti zavicaj. Sve sto valja ovde si stekao, sve sto
ne valja - doneo si...

   Mi, ocevi, uvek kazemo na vreme sve sto ne treba; ono sto treba
kazemo kasno... Ili nikada.


   - Zasto je otisao? (U Australiju)
   - Pa bio je bez posla, a nije vise mogao da gleda komuniste...
Medjutim, na kraju je ispalo da je otisao najvise zato da bi meni
bilo tesko... Briga komuniste sto mog sina nema.

   Ja nisam komunista, ja ne smem da lazem.

   Rekao mi je da si sada dobro, da ti je krenulo, i da nema dana
da nesto ne pojedes.

   Dragi sine, ja u poslednje vreme slabije vidim, pa ako mi budes
pisao, pismo sam donesi da mi ga procitas.

   Iz upotrebe izbaciti sve pozdrave u kojima se spominje dan.
Koristiti, i u po bela dana, samo pozdrave za noc. Ovo zadrzati
dok vam ne svane.

   Govori tise, da te cujem.

Radovan Treci

Dusan Kovacevic



Lica:

Radovan Treci, covek iz Zavicaja, sticajem raznih sticaja penzionisan u
               pedesetoj godini svoga zivota. Veoma malo radio, ali
               izuzetno mnogo upropastio.
Rumenka,       Radovanova zena. Radovanova zivotna kreatorka,
               saputnik i izdajnik.
Georgina,      Radovanova starija kci. Radovanov dugogodisnji bol.
Katica,        Radovanova mladja kci. Radovan hteo musko, a ono -
               zensko: vozac interkontinentalne hladnjace.
Kelner,        Radovanov neprijatelj bio, pa zet bio, pa na kraju
               nije nista - bio.
...

Radovan III:  Ej, Radovane, Radovane, sam si sebi najveci neprijatelj.
              Veceg neprijatelja od samog sebe nisi imao. Ceo zivot
              si radio sebi o glavi. Niko te nije mogao bolje upro-
              pastiti, nego sto si sam sebe... Sta ti je, Radovane,
              falilo u Zavicaju? Sta te je i ko te je i kad te je
              natero da dodjes ovamo i da godine ostavljas kao
              poslednji bednik. A bio si covek... Sad si jadan, cemeran
              i upadljivo glup.
Rumenka:      Jesi.
Radovan III:  I nikad vece budale svet nije video...
Rumenka:      Da.
Radovan III:  ... i nece videti.
Rumenka:      Nece.
Radovan III:  I najbolje bi bilo da si oduvek lajao, jer nisi i nema
              izgleda da budes covek. Psi ulicari su vise postovani
              nego ti.
Rumenka:      Kudikamo!
Radovan III:  I lepse je cuti za kugu, nego za tebe.
Rumenka:      Vala jeste!
Radovan III:  (Tresne zeni samar.) Samo te slusam kako me vredjas! Samo
              te slusam i pitam se: "Dokle ce, sunce joj njeno?!" Ne
              bi ti stala, da sam ja nastavio jos deset godina!

              ...
Radovan III:  Spakovace stvari Radovan i vratice se u Zavicaj. Sad tamo
              reka mirise, a ovde... nigde vazduha, samo cadj, dim, gar.
              Tamo slavuj budi narod, a ovde budilnik... Pticu nisam
              video dvadeset godina... Kad bi Bog pozeleo da skuci
              kucicu na zemlji, on bi je podigao u mom Zavicaju.
              Eh, tamo sad...
Rumenka:      Tamo sad zaudaraju svinjci, blato je do kolena i
              seljaci se bodu nozevima.
Radovan III:  Slusaj Rumenka: mene vredjaj, ali - Zavicaj mi ne
              diraj! Za Zavicaj sam u stanju da ubijem bez
              razmisljanja... Da sam ja vlast, kao sto sam nekad
              bio, ja bih ljudima koji zive u ovakvim gradovima,
              priznavao duple godine zivota.
Rumenka:      I opet bi te ljudi penzionisali. Nesposobnjakovicu. I
              poslednja budala je napravila karijeru, samo si ti
              ostao bednik...
Radovan III:  Znas, kad ti ja udarim trideset samara po ocima i
              ustima i usima i... Rumenka, nemoj da me teras na
              dugogodisnju robiju. Nemoj da mi se ime vuce po
              novinama.
Rumenka:      Udari me ako smes. Probaj? Znas li sta mi je rekla
              Katica pred put u Bec: "Mama, ako te pipne, neka
              odmah emigrira!"

              ...
Radovan III:  Kad sam govorio: Rumenka, nemoj im dozvoliti ni
              minut slobodnog vremena, odmah ce pod nekog leci,
              ti si se smejala. I umesto da su svirale klavir i
              ucile priznate jezike, pa se udale za inostrance, da
              i mi imamo neke vajde od belog sveta - jedna vozi
              interkontinentalnu hladnjacu, a druga stomak. Eto ti!
Rumenka:      A kad sam ja govorila: nemoj s ledja, bice zensko,
              ti si se kikotao...

              ...

             Nocima sanjam pogled sa brda
             Sve stare kuce rodnoga kraja
             Nocima sanjam zelena polja
             I plavo nebo mog Zavicaja.

             Nocima sanjam Tresnju u cvetu
             Sva je u belom kao nevesta
             Nocima sanjam da se udaje
             Ta moja Tresnja za princa Bresta.

             Nocima sanjam vasar u selu
             Veliki vasar jesenjih boja
             Nocima sanjam ja kolo vodim
             Do mene igra Milica moja.

             Nocima sanjam mlad sam ko nekad
             Kraj stare kuce nasmejan stojim
             Nocima sanjam kako se budim
             I budjenja se jedino bojim.

Sabirni centar

Dusko Kovacevic



Marko Pekar: On mi je uzeo pekaru.
Kesar:       Nije on vec drustvo.
Marko Pekar: Koje, bre, drustvo?! On hteo, on izdo resenje, on ga doneo
             i rekao: "Dosta si nas ranio, idi kuci, peci sebi i
             svojima"! On se proglasio za drustvo! "Drustvo dolazilo
             sutradan da kupi hleb, nije imalo pojma da je radnja
             zatvorena.

             ...
Harmonikas:  Nije to nista, burazere, mene osudio na Drini na streljanje
             smrcu. On viko juris kod Loznice, a ja vidim Nemci nas
             preko reke cekaju s uperenim oruzjem. Oce da ubiju, na
             sve spremni, to jedno, a drugo - ne znam da plivam. Ako
             me ne ubiju, udavicu se sigurno. I sta mi je drugo ostalo
             nego da sam sebi izdam naredjenje - povlacenje; ja se
             lepo povukao, a on me osudio na smrt. Posle me svuda
             trazio, nisam smeo bas da pritisnem. Ceo rat sam pevao
             samo kroz nos.
Keser:       Secam se tebe i jos nekih. Sve vas je trebalo pobiti!
Harmonikas:  Stani, bre, malo! Je l ima covek po zakonu pravo da se
             plasi? Ima! Da sam bio htabar, komadnovao bih ja tebi
             a ne ti meni.
Marko Pekar: A znas li ti, Stevane, zasto je tvoj Ilija Rajkovic
             licno dosao sa resenjem?
Keser:        Znam, i imao je pravo. Dok ti je bio segrt u pekari,
              tukao si ga ko vola.
Marko Pekar:  A on je bio krava. Tu sam pogresio!

              ...
Kesar:        Da vas pitam nesto, profesore.
Profesor:     Izvoli.
Kesar:        Sta je sa Nemcima? Cujem sve gore vesti o njima... da
              im je bolje? Sta sada rade?
Profesor:     Nista... Drugi rade za njih.

              ...
Profesor:     Uvek me je to cudilo, rastu dva deteta, isto ih vaspitavas
              istu hranu jedu, isto ih volis, a na kraju jedno kao
              da nije tvoje, odmetne se, otudji se i radi bas ono sto
              ne volis...

              ...
Doktor:       I natezi slucajevi mogu se izleciti samo dodirom i
              recima jer dodir i reci su osnovni uzroci vecine
              oboljenja. Kompjuteri nek lece kompjutere, a ljudi -
              ljude.

Urnebesna tragedija

Dusan Kovacevic



   Mene si nasla da lazes da ti je ona dzukela prijatelj iz skole?!
Mene si nasla da lazes?! Imas dva razreda skole, a prijatelja ko da
si zavrsila pet fakulteta!

   Dobar paprikas je u svim rezimima dobar paprikas. Rezimi se
menjaju - paprikas ostaje!

   Ne svidja ti se uloga? Ne mozes vise da je igras... Da... Znas
sta, meni se ne svidja ceo moj zivot pa ga i dalje "igram"...

   Ako se budemo postovali - ne mora se voleti, zivecemo kao ljudi...

   Istina boli jedan dan, a laz ceo zivot!

Duško Kovačević - Balkanski špijun 

Lica i ličnosti:

ILIJA ČVOROVIĆ, gazda kuće, okućnice, žene i ideje o slobodnom čoveku i slobodnoj zemlji.

DANICA ČVOROVIĆ, Ilijina žena.

SONJA ČVOROVIĆ, Ilijina kćerka.

ĐURA ČVOROVIĆ, Ilijin brat blizanac.

PODSTANAR, Petar Markov Jakovljević. Pariski krojač.

PRVI ČIN

1. PODSTANAR

(Danica Čvorović, pedesetogodišnja domaćica, sedi za kuhinjskim stolom, ljušti krompir i usput sluša radio. Večito zamišljena i zabrinuta, večito rasejana zbog silnih briga i problema, davno ostarela, pre vremena, zagledana je u nešto, izvan male, teskobne kuhinje.)

RADIO-SPIKER: ... Prelomna faza razvoja, koja zahteva maksimalne napore i odricanja, u skladu sa već donetim i opšte prihvaćenim zaključcima. U tom kontekstu, kao što smo vas već obavestili, osvrnuli su se mnogi delegati na jučerašnjoj sednici, tražeći da se svi zacrtani planovi realizuju u granicama i okvirima dogovorenih rokova. Naglašeno je i otvoreno rečeno: izuzetaka neće biti! Uzevši reč, zemljoradnik Milivoje Krstić, zaključio je svoje spontano izlaganje rečima: »Selo će da pomogne grad, ako grad samo malo obrati pažnje na selo, jer 800.000 nezaposlenih hranimo mi, a ne gradska administracija«. U daljim referatima posebna pažnja bila je posvećena »polaznim osnovama dugoročnog programa ekonomske stabilizacije«. Na kraju duge i iscrpljujuće sednice, svi su se složili, da se rešenje postojećih problema mora tražiti u radu, a ne u pričama i sastančenjima. Samo tako možemo ostvariti plan donet na nivou ranijih zaključaka. Dragi slušaoci, u nastavku programa, slušaćemo muziku za igru, u emisiji: "Muzika naše mladosti.«

(Sa prvim taktovima argentinskog tanga, na ulaznim vratima odjeknu zvono. Danica ostavlja krompir, izlazi u hodnik... Vraća se prateći muža — Iliju Čvorovića, čoveka u godinama, krupnog, snažnog, plećatog... Čovek je zadihan, kao da je danima trčao; oslanja se na jedinu fotelju u uglu prostorije, pokraj čiviluka, briše sakom oznojeno čelo, nogama skida cipele ... Prislanja desnu ruku na grudi, kao da pridržava srce. Nervira ga »muzika za igru"; odlazi i isključuje radio. Vadi kutiju cigareta i šibice. Nervozno, uznemireno pripaljuje duvan. Konačno, žena se usudi da ga upita.)

DANICA: Zašto su te zvali?

(Ilija ćuti. Otresa pepeo, nervozno, visoko iznad pepeljare, podvlači prstima brkove).

DANICA: Jesu te zvali zbog ...

ILIJA: Zbog čega?

DANICA: Pa, reko si, možda proveravaju ...

(Ilija je gleda, vrti glavom.)

ILIJA: U grob ćeš me oterati... Je l' onaj kod kuće?

DANICA: Ko?

ILIJA: Moj pokojni ćaća! ... Podstanar?

DANICA: Nije.

ILIJA: 'De je?

DANICA: Ne znam. Otišo je jutros, nije se vraćo... Šta je bilo?

ILIJA: Ništa ... Tek će biti.

(Žena se nekako smanji, skupi i sede, gledajući zabrinutog muža.)

DANICA: Zašto su te zvali?

ILIJA: Zbog njega.

DANICA: Zbog njega?

(Danica se pomera na stolici, ne zna šta bi i kako bi dalje razgovarala.)

ILIJA: Ma, ja sam budala ... Velika budala ... Jesam ti govorio da nam nije potreban podstanar? Jesam li?! Čuješ li šta te pitam?

DANICA: Jesi.

ILIJA: Jesam, jesam, sto puta sam ti rekao, al' si ti navaljivala ko da smo gladni, bosi i goli. Ko da nam život zavisi od pišljivi' devesto 'iljada: »Da izdamo sobu, da izdamo sobu...« I izdala si, ali ne sobu — već mene. Mene si izdala!

(Žena uplašeno, zaprepašćeno gleda izbezumljenog čoveka. Posmatra ga, kao da ga prvi put vidi. Dok govori, Ilija »podvlači" važne reči udarcima šake po stolu. Tako i sad čini.)

ILIJA: Neće mene niko da sluša! Ja se u ovoj kući poslednji pitam. Sve mora da mi se olupa o glavu. Ceo život sam ti govorio šta treba, a šta ne treba da se radi!

DANICA: Pobogu, Ilija ...

ILIJA: Nećeš da me slušaš, pa to ti je ... Znaš 1i ti šta je taj čovek?

DANICA: Po zanimanju?

ILIJA: Po svemu.

DANICA: Kako ... Po svemu?

ILIJA: Lepo — po svemu. Ko je taj čovek?

DANICA: Pa, reko je, da je studiro neki fakultet i da je pre dvadeset godina otišo u Francusku, tamo je radio ko krojač, brat mu vodi neki šnajderski salon. To sam čula od Sonje. Sad se, veli, vratio privremeno, ako može za stalno. 'Oće da otvori radnju ...

ILIJA: Da. I?

DANICA: Šta — i?

ILIJA: Pa, ko je? Šta sad radi, čime se bavi, od čega živi?

DANICA: Otkud ja znam? On ne priča, ja ga ne pitam. Viđam ga jednom nedeljno. Pošteno plaća ...

ILIJA: Pošteno plaća? Je li, bogati?! Pošteno plaća?

DANICA: Jeste.

ILIJA: A odakle mu pare? Odakle nam to »pošteno plaća«? Nije ti bilo sumnjivo što ne radi, već osam meseci, a razbacuje se parama i živi kao ostali svet, koji crnči i dirinči. Nisi se nikad zapitala: ko ga to plaća da živi?

DANICA: Ilija, molim te, reci o čemu se radi?