Dugacka pseca pesma

Vlada Stojiljkovic

Da se razumemo:
ja sam koliko juce
bio kuce.
Govorili su za mene
da sam, ah, slatko stene.

Da se razumemo:
danas je proslo sve to;
leto pa zima pa leto
i eto
postadoh odraslo pseto.

Da se razumemo:
mama, nemoj me vise maziti
tata, nemoj me vise paziti
nemojte pasti u fras:
stene je posalo pas.

Da se razumemo:
sam cu goniti i sam bezati
sam cu lezati
i rezati
sam se kroz zivot probijati
i sam na mesec zavijati.

Da se razumemo:
negde cu, pored nekog plota,
sresti kerusu svog zivota.

Iz naseg braka na svet ce stici
prekrasni psici.

Da se razumemo:
njihov ce zivot pseci
teci u sreci
a onda ce mi neko od njih reci:

"Da se razumemo:
ja sam koliko juce
bio kuce..."

Sa mnom ima neka greska

Vlada Stojiljkovic


Sa mnom ima neka greska
lice mi se stalno smeska
       he-he

Bez razloga i bez veze
usta mi se samo keze
       ho-ho

I kad necem i kad hocem
moram da se zakikocem
       hi-hi

Nestrpljiv sam, jedva cekam
da se malo zacerekam
       hu-hu

Postalo je zbilja strasno
smejem se ko lud na brasno
       ha-ha

Svakog jutra dok se tusiram

Vlada Stojiljkovic

Svakog jutra, dok se tusiram,
ja pomalo i fantaziram,
svoj pravi zivot eskiviram
pa neki mnogo lepsi biram:
zivot u kome lepo sviram
ili raketom pilotiram
ili u poslu profitiram
ili pametno meditiram
ili se stasno luksuziram
ili s desetkom diplomiram
ili armijom komandiram
ili filmove vesto reziram
ili tigrove hladno dresiram
ili boksere nokautiram
ili prvake u sahu matiram
ili po svetu svuda spaciram
ili sve cure zustro sarmiram...
   I tako stalno sebe foliram
   svakoga jutra, dok se tusiram.