Dorcol

Svetlana Velmar - Jankovic



        Ulica Dobracina

   Tutnje na strmini izmedju Jevremove i Jovanove i uvek izgaze
senku u kojoj lezi, na nekadasnjem izvoristu Cukur - cesme,
bronzani decak, nekako sledjen. Prica o decaku dosla je mnogo
posle price o Dobraci, ali je ipak Dobraca taj koji svakoga
dana obilazi decaka. Kao i nekada, Cukur - cesma je i sada
srediste ovog kraja na padini prema Dunavu. Istina, voda vise
ne istice, ni cesme vise nema, ali posetioci koje vise niko ne
moze da primeti dolaze gotovo svakodnevno. Obicno se mimoilaze,
jer svako stize u svoj cas. Ne mari. Na ugao Vasine Dobraca se,
niotkuda, spusta u samu zoru kad su ulice puste i jos zamrle od
noci i ceka onaj trenutak kad jutarnja izmaglica predje i preko
oblaka i preko asfalta pa sklizne ko zna gde. Tada, na mah,
prosvetle okna na zgradama punim teskobe a drvece ispred kuce sa
brojem 30 izgleda mlado.


       Ulica Filipa Visnjica

   Ali, dani su prolazili i Vuk nije pitao. S vremena na vreme
ucinilo bi mu se dsa slepi pevac zeli nesto da mu kaze i da,
mozda, ocekuje da ga on, Vuk, nesto pita. Nije znao o cemu bi
to trebalo da ga pita a nije imao ni vremena da misli o tome.
Tako se dogodilo da je Visnjic, sto je duze pevao Vuku, bivao
sve dalji od njega. Ipak je cekao. Poslednjeg dana koji je proveo
u Sisatovcu Vuk je zatrazio da cuje, po ko zna koji put, uvodne
stihove iz "Bune". Visnjic je zapevao, jutro se proziralo od
prolecnih svetlosti, Vuk je proveravao rec po rec: znao je da je
dobio cudo od pesme, radovao se i, u toj radosti, pogledao
guslara. Visnjic, koji je obicno pevao spustenih kapaka, sa
mrenom odsutnosti na licu, sad je, sav prisutan, gledao u Vuka
spaljenim zenicama. Gledao ga je u dubinu i istezao, jednolicno,
svoje stihove o nebeskom znamenju i prepadnutim dahijama. Najezen,
Vuk je shvatio da ga guslar vidi i zove. U prvi mah, potekao mu
je u susret: hteo je da prekine pesmu, ionako se sve zavrsavalo;
hteo je da ga pita kad ponovo da dodje, po nove pesme. U drugi mah,
podsmehnuo se sebi: sve je to bila besmislica. Taj covek pred njim
nije video nista i, verovatno, ni znao nista. Bio je, naprosto, onaj
biblijski plamteci grm, nesvestan svoga plama.

Lagum

Svetlana Velmar-Jankovic



   Paradoksalno je sto istina nije jednostavna, osobitno to nije
istorijska istina, ali ce pobednicima, ma ko oni da budu, s koje
strane da dodju, koje boje da zastupaju, izgledati jednostavna kao
sto im i pravda, oduvek i svim pobednicima u istoriji, izgleda
jedna.

   Istina je da ce mnogi od njih i nestati pre nego sto i dodju na
vlast a mnogi posle, posto dodju.

   Cim je gospodin Pavlovic krenuo na svoj brzi uspon ka vrhu
drustvenog uspeha, u moj zivot je usla rec koja je podrazumevala
moj sve veci napor, rec koja se vise osecala no sto se izgovarala
a u cije znacenje nisam verovala iako me je sve teze obavezivalo.
Rec je bila sasvim obicna, pridev u zenskom rodu: savrsena, i
trebalo je da stoji uz moju licnost. Ocekivalo se, dakle, da budem
ne samo savrsena majka i savrsena supruga nego i savrseno nevidljiva
saradnica i savrseno vidljiva pratilja, savrseno elegantva gosca
ekskluzivnih prijema i savrseno sophisticated domacica jednako
ekskluzivnih primanja, savrseno sarmantna sagovornica i savrseno
uzdrzana saputnica.

   Razlika izmedju nase dve kolaboracija je u tome sto si ti
saradjivao javno i to platio, a ja sam saradjivala tajno i to
su mi placali. Ti si saradjivao svestan sta cinis i zbog cega,
ja sasvim nesvesno, srecna kao svaka kokoska, rekao bi ti, sto
mogu da sacuvam svoju piladiju od gladi i zime, u tom suludom
krsu epohe u kojem si nas ostavio.

   Iz onoga sto je dodao kao objasnjenje trebalo je da razumem
da su, najzad, dosla vremena skromnosti a prosla vremena raskosi.
I luksuza. Zauvek. Nova vlast koja je vlast naroda, tumacio je,
nece trpeti nepravdu a svako je bogatstvo, kao sto se zna, izraslo
iz nepravde.

   Proterana i, najednom, cak i prokazena, zamenica Vi je za
nekoliko dana gotovo potpuno nestala iz novog jezika: bio je
preostao samo oblik ti i to onaj pisan malim pocetnim slovom.
Postajalo je sve jasnije da se u novom jeziku dozvoljava iskljucivo
upotreba ove zamenice i to u ime Ideje o jednakosti medju ljudima.

   Mozda i nisam zeleo zlo, ali sam ga cinio. Mnogo sam ga cinio.
I njoj. Sve u ime dobra. I istine. I pravde. Eto, sentimentalac.
Jesi zadovoljan? Najzad sam priznao.

   Sta Vas, u stvari, zanima? Da li Vas interesuje da znate u
cemu vi niste uspeli tako da smo mi ipak uspeli da prezivimo,
ili Vas interesuje sta smo sve morali da radimo da bismo uspeli
da prezivimo?