Три деценије од смрти Андреја Тарковског: Филм као вера, љубав и молитва


Три деценије од смрти Андреја Тарковског, великог руског редитеља и једног од најутицајнијих аутора у историји кинематографије

У СВИМ својим филмовима желео сам да говорим о “слабом” човеку, човеку којег видим као победника у животу, и бранио сам слабост као једину истинску наду. Зато у мојим филмовима никада није било хероја, него само карактера чија је снага лежала у духовном убеђењу оних који су на себе преузели одговорност других. Ови ликови често личе на озбиљну децу својим иреалистичким ставом, који их штити да не падну у свеопшти цинизам живота. Својом жртвом они покушавају да поставе брану на пут који води човечанство у пропаст, јер ништа на свету није важније од пробуђене савести човека, савести која га спречава да све краде од живота...”

Овако је говорио Андреј Арсенијевич Тарковски, руски филмски, позоришни и оперски редитељ, писац, глумац, монтажер и теоретичар филма, и један од најутицајнијих аутора у светској кинематографији, који је преминуо 28. децембра 1986. у Паризу. Три деценије од смрти великана “покретних слика”, иза кога су остала култна остварења, ових дана обележава светска филмска јавност. Тарковски, син великог руског песника Арсенија Тарковског, рођен је 1932. у Заврежју. Прве филмове “Убице” (базиран на причи Ернеста Хемингвеја) и “Концентрат” снимио је 1958, још као студент. Пажњу критике скренуо је већ својим дипломским филмом “Парни ваљак и виолина”, за који је сценарио писао заједно са Андрејем Кончаловским. Две године после дипломирања, 1962, за “Иваново детињство” награђен је Златним лавом у Венецији за најбоље дебитантско остварење. Одмах затим снимио је своје магично остварење - “Андреј Рубљов”. Епски филм о животу најпознатијег иконописца свих времена Андреја Рубљова, најавио је Тарковског као мајстора новог филмског језика који ће утицати на светску историју филма. До 1979. у Русији је снимио још три дела, “Соларис”, научно-фантастични филм по роману пољског писца Станислава Лема, “Огледало”, аутобиографску причу о кључним сценама из свог живота, и “Сталкер”, за који је био инспирисан новелом “Пикник покрај пута” Бориса и Аркадија Стругатског.



Почетком 1980. Тарковски је напустио Совјетски Савез, његова нова каријера започела је у Италији, са документарцем “Путовање у времену”. После филма “Носталгија” из 1983, за који је сценарио написао славни италијански оскаровац Тонино Гверо, Тарковски је притиснут претњама цензуре и одмаздом совјетских филмских званичника одлучио да се не врати у домовину. Тада је започела и његова борба са совјетским властима да дозволе његовој породици, нарочито млађем сину, да му се придруже.

Иваново детињство



Последњи филм “Жртва”, својеврсни тестамент човечанству, донео му је 1986. награду у Кану. Тарковски је преминуо у 54. години у Паризу, и сахрањен је на гробљу руских емиграната “Сен Женевјев ди Буа” у Граду светлости.

Андреј Рубљов



“Уметност потврђује све оно што је најбоље у човеку - наду, веру, љубав, лепоту, молитву... Оно што човек сања и оно чему се нада”, записао је генијални редитељ у закључном поглављу своје исповедне књиге “Вајање у времену”.

Огледало



ИЗУМЕО НОВИ ЈЕЗИК

ПОСЛЕДЊИ филм “Жртва” Тарковски је снимио у Шведској, захваљујући великом Ингмару Бергману, али су награде које су му стизале за ово дело остале у сенци његове тешке болести. Бергман је био очаран самосвојношћу и визионарством Тарковског, говорио је о њему као о највећем редитељу светског филма, и искрено је жалио што је прерано отишао: “Руски геније је изумео нови језик, веран природи филма, кадар да ухвати живот као мисао и живот као сан”.

Preminuo Ivo Brešan


Ugledni hrvatski književnik Ivo Brešan, autor mnogih gledanih drama među kojima i "Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja" umro je u utorak u Zagrebu, priopćili su iz obitelji Brešan i Doma zaklade Lavoslava Schwarza iz Zagreba.

Brešan je rođen u Vodicama kod Šibenika 1936. godine. Gimnaziju je polazio u Šibeniku, a slavistiku i filozofiju diplomirao je na zagrebačkom Filozofskom fakultetu.

Brešan je pripovijetke počeo objavljivati 1955. u Šibenskoj reviji, a usporedo je bio glumac amater u dramskoj družini »Kolo« i profesionalnomu šibenskom kazalištu. Od 1960. bio je profesor u šibenskoj gimnaziji, a od 1983., bio je umjetnički voditelj u Centru za kulturu i Međunarodnom festivalu djeteta u Šibeniku.

Njegova najpoznatija djela su "Ptice nebeske", "Spletke", "Utvare", "Anera", "Svečana večera u pogrebnom poduzeću", "Hidrocentrala u Suhom dolu" i druge.

Najpoznatija drama "Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja", najprije je izvedena 1971. u zagrebačkom kazalištu Teatar ITD, a potom je uprizorena u desetak poljskih kazališta a izvodila se i u SSSR-u, Mađarskoj, Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Austriji, Njemačkoj, Danskoj, Švedskoj i drugim zemljama.

Ivo Brešan je pisao i filmske scenarije, najprije s filmskim redateljima Krstom Papićem i Veljkom Bulajićem, a potom sa svojim sinom Vinkom Brešanom.

Za "Predstavu Hamleta u selu Mrduša Donja" nagrađen je 1972. godine Sterijinom i Gavellinom nagradom, a za "Svečanu večeru u pogrebnom poduzeću" dobio je Gavellinu nagradu 1979. godine. Za roman "Katedrala" godine 2008. dobio je nagradu Ksaver Šandor Gjalski.

Sada su slavni, a nekada su bili dileri droge




Slavne ličnosti sada uglavnom vode računa o reputaciji, ali neki su iza sebe ostavili prilično buran život.

Veliki broj njih je odrastao u nemaštini i okrenuo se dilovanju droge kao načinu preživljavanja. Predstavljamo vam nekoliko takvih.

Idris Elba danas je poznati glumac i muzičar, ali se nekada bavio raznim poslovima. U mladim danima radio je kao domar, neko vreme je bio DJ, a priznao je i da je dilovao drogu. U jednom je intervjuu je rekao da je prodavao narkotike širom Njujorka, ali je mračnu prošlost ostavio iza sebe čim je ušao u glumačke vode.

Poznati američki reper 50 Cent počeo je da se bavi dilovanjem droge još u 12. godini. U to vreme je živeo sa bakom, jer mu je majka, takođe diler droge, umrla kada je imao samo osam godina.

“Kada odrastaš bez novca, onda ga moraš nabaviti jer je on spas, a zaradio sam tako što sam prodavao drogu”, priznao je reper. Policija ga je nekoliko puta privodila zbog posedovanja marihuane, sve dok nije završio i u zatvoru. Pretilo mu je devet godina. Njih nikada nije odslužio jer je provodio vreme u jednom kampu baveći se dobrotvornim radom.

Jay Z je takođe dilovao drogu i to u tinejdžerskim danima u Bruklinu. Nakon što su mu ujaka ubili takođe zbog dilovanja, otac je ostavio njega i majku. Majka je znala za njegov “posao”, a opravdavala ga je činjenicom da im je potreban novac. U javnosti je poznata svađa Jay Z-ja i Krisa Brauna koji je repera optužio da je ubio čoveka, što nikad nije potvrđeno.

Mark Volberg nije uvek bio dobrica kakvim se prikazuje u filmovima. U tinejdžerskim godinama je često upadao u nevolje, ulične tuče i bavio se dilovanjem droge. Prvi put je završio u zatvoru u 16. godini i tada je shvatio da tako više ne može. U okretanju novog lista u životu mu je pomogao brat Doni.

Snoop Dogg je nekada bio problematičniji nego što je sad. Još kao srednjoškolac u Kaliforniji prodavao je drogu svojim vršnjacima i to ne bilo kojim. Kameron Dijaz koja je išla u istu školu kao i Snoop Dogg, priznala je da je od repera kupila marihuanu. To je kasnije i sam reper priznao.


izvor prolog

Ovo je prva jugoslovenska reklama


Prva jugoslavenska reklama, ona za zubnu pastu marke "Kaladont", napravljena je daleke 1926. godine i bila je jedan od najvećih hitova Noći reklamoždera u Beogradu koja je održana u Beogradu.

 Reklama traje skoro osam minuta i donosi priču o dve Beograđanke, Nataliji i Milici. Natalija je lokalna lepotica, mis plaže, uvek okružena udvaračima, dok je Milica uvek usamljena i tužna. Natalijino rešenje za Miličin problem upravo je - Kaladont, od kojeg će joj zubi biti beli kao sneg.
 
Ova reklama zapravo je pravi kratki crno-beli nemi film (naći ćete ga i pod naslovom "Sve radi osmeha") koji je režirao Josip Novak za Saponiju. Milicu je glumila Ljubica – Buba Veljković (poznata i pod umetničkim imenom Anita Mir), a Nataliju Nevenka Urbanova, tada poznata glumica beogradskog pozorišta. Reklama je nastala u produkciji Pobeda filma i prikazivala se u bioskopima širom bivše zemlje.



https://www.youtube.com/watch?v=O3RVExRoVyM

Kaskader na snimanju filma “Assassin’s Creed” postavio svetski rekord u slobodnom padu


U pitanju je skok, u igrici poznat kao, “Skok vere”, gde glavni junak, kako bi pobegao od progonitelja skače sa visokih građevina. To mogu biti tornjevi, crkve, tvrđave i ostale visoke građevine, zavisi od mesta u kojem se junak nalazi, a ljubitelji video igrice “Assassin’s Creed” najbolje znaju o čemu govorimo.
Majkl Fasbender ipak nije odlučio da bude Tom Kruz, pa da sam izvodi svoje vratolomije, inače bi on danas bio nosilac ovog neverovatnog rekorda.
Čovek koji ulazi u istoriju zove se Demijen Volters i za njega kažu da je najbolji u onome što radi.
Skok je urađen sa visine od 38 metara, direktno na veliko naduvano zaštitno platno.
Reditelj Džastin Kurcel, producent Frenk Maršal, Majkl Fasbender i celokupna filmska ekipa bili su oduševljeni ovim poduhvatom. Kako su izgledale pripreme i sam skok, možete videti u snimku koji objavljujemo sa YouTube kanala Synthesis is What Matters.



https://www.youtube.com/watch?v=tERvDqUwBbs

izvor prolog

Мики Рорк се враћа боксу мечом на Уралу!


Познати холивудски глумац Мики Рорк (63) размишља да се врати боксу у фебруару или марту 2017. године у мечу који би требало да се одржи на Уралу у Русији, изјавио је његов агент Вадим Корнилов, преноси „Тас“.

Према његовим речима, увелико се ради на организацији меча.

„Мики тренира сваки дан, веома се радује мечу и стално се распитује када ће меч бити одржан у Русији“, рекао је Корнилов.

Рорк, који се сматра и пензионисаним боксером, забележио је осам мечева у каријери током којих је шест пута победио и два пута изгубио.

Тренутно вежба сваки дан у једном клубу у Лос Анђелесу, како би се вратио у ринг.

У новембру 2014. године Рорк је победио Елиота Сејмура (29) у егзибиционом бокс-мечу у московској концертној хали.

ГДЕ СИ, БРЕ, ХРВАТ: Ево шта је Зоки Радмиловић рекао када је сазнао да је Раде Шербеџија Србин


Раде Шербеџија синоћ је одржао концерт у "Сава центру", па је можда добра прилика да се присетимо једне чувене анегдоте у којој су учествовале истинске легенде - глумци Драган Николић, Зоран Радмиловић и Раде Шербеџија. Легендарни Зоки је Радета увек звао Хрват - како си мој Хрват, где си Хрват...

- А што ти Радета зовеш Хрват, кад је он Србин? - питао га је Гага Николић.

- Не лупетај глупости, коњино једна - узвратио је Радмиловић Драгану и почео да га чашћава разним именима - Откуд Раде да буде Србин?

- Ајде Рашо - обрати се Гага Радету - кажу ми шта си, леба ти.

- Отац и мајка су ми били Срби.

Зоран је затворио очи, како је он то знао чинити када је желео нешто важно да каже. Подигао је чашу до усана...окренуо се ка Радету и готово га пољубио носем у нос. Гледао га је смешним, продорним погледом и драмски, кроз зубе просиктао:

- Отац и мајка су ти Срби?

- Да - рекао еј Раде.

- Мајка и отац су ти Срби? -поново је упитао.

- Да.

- Лажеш.

- Не лажем.

- Лажеш.

- Не лажем.

Драган је почео победоносно да се смеје.

- Ћути барабо, тебе ништа нисам питао - рекао је Радмиловић и наставио - Закуни се у Миру Бањац.

- Кунем се у Миру Бањац- рекао је Раде.

Гледао га је и даље ошто и напето као да се ради о животу и смрти. Затим испио на екс свој виски и уздахнуо.

- У мајку му, где сада да нађем свог Хрвата?

Сто српских филмова проглашено културним добром од великог значаја


Југословенска кинотека је први пут од свог настанка, у складу са овлашћењима и по Закону о културним добрима, прогласила сто српских филмова 20. века за културно добро од великог значаја. Први на листи је филм „Ко то тамо пева“.

Симболично, на дан када је одржана прва филмска пројекција на свету у париском „Гран кафеу“, Југословенска кинотека је као национални филмски архив, испуњавајући своју законску обавезу, саопштила резултате иницијативе за избор најбољих српских дугометражних играних филмова 20. века.

Листа филмова сачињена је на основу гласова истакнутих теоретичара, професора и критичара. Критеријуми су били уметнички и естетски, а у обзир су дошла остварења снимљена од настанка играног филма код нас од 1911. до 1999. године.

„До сада је Југословенска кинотека у два наврата, 1980. и 1991. године, предложила Министарству за културу да одређени фонд наших филмова који се чувају у архиву буду проглашени за културно добро од изузетног значаја. Међутим, ово је први пут да филмови снимљени након 1945. године бивају проглашени за културно добро од великог значаја“, истакао је Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке.

Први на листи најбољих је Ко то тамо пева. Следе Скупљачи перја, Три, Кад будем мртав и бео, Мистерије организма, Буђење пацова, Маратонци трче почасни круг, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ-а, Марш на Дрину, Подземље.

„Ту преовлађују познати аутори. Пре свега, аутори оног блиставог доба српске и југословенске филмске школе шездесетих година, такозваног 'црног таласа'. А затим и они из 70-их година, аутори Прашке филмске школе“, објашњава Алексадар Ердељановић, управник архива Кинотеке.

Од посебне важности је што је првенац српске и балканске кинематографије, Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа Чича Илије Станојевића, пронађен тек 2003. године, први пут проглашен културним добром од великог значаја.

Бранимиру Брстини награда "Зоран Радмиловић"


Награда "Зоран Радмиловић" за најбољег глумца 25. Дана "Зорана Радмиловића", који се вечерас завршавају у Зајечару, припала је Бранимиру Брстини за улогу Данкана у представи "Макбет" Ежена Јонеска, у режији Анђелке Николић и извођењу ансамбла Атељеа 212.

Једногласну одлуку донео је жири који је радио у саставу глумац Милија Вуковић (председник), књижевник и директор Битеф театра Милош Латиновић и драмски писац Жељко Хубач.

У образложењу је наведено да је Брстина снагом свог дара и огромном енергијом, бравурозно предводећи глумачки ансамбл, остварио улогу достојну великог Зорана Рамиловића.

"Подједнако уверљив као уплашени властодржац, осиони владар, сурови егзекутор и изманипулисани мушкарац, Брстина је паметно одабраним глумачким средствима демонстрирао сву слојевитост и моћ свог глумачког израза. Његов Данкан је, с једне стране био убедљива Јонескова реплика на Шекспира, а са друге слика и прилика ововремених владара", оценио је жири.

Најбоља представа зајечарског фестивала, према оцени публике, јесте "39 степеника" у режији Владимира Алексића и извођењу ансамбла Позоришта "Бошко Буха".

Награда "Крстомир Миловановић" за визуелни идентитет припала је Позоришту "Бошко Буха" за исту представу.

Програм 25. Дана "Зорана Радмиловића" обухватио је седам представа, а у част награђених вечерас ће бити изведен комад "Френки и Џони" Народног позоришта из Београда.

Koja je povezanost Montipajtonovaca i spam poruka?


Spam je opšte ime za neželjenu komercijalnu poštu, elektronski ekvivalent reklamnih poruka koje ljudi često zatiču u svojim poštanskim sandučićima.

 U današnje vreme, kažu da je čak preko 90% od ukupnog broja poruka spam, odnosno neželjena pošta.
 
Dok jedni tvrde da se naziv Spam koristi zbog jednog mesnog proizvoda pod tim imenom koji zapravo nije bio od pravog već od lažnog mesa, dokumenta zapravo pokazuju nešto drugo.
 
Poreklo izraza spam dolazi nam iz 1970. godine i čuvenog Letećeg cirkusa Montipajtona.
 


https://www.youtube.com/watch?v=anwy2MPT5RE