Utisci i slike sa zvanicnog letnjeg okupljanja u Beogradu

Bio sam u Titovoj vojsci, poslednja generacija, u ustaskom leglu Sinju, doziveo sam izbijanje rata 1991. godine u Hrvatskoj... ne ponovilo se. Priznajem da sam uvek imao averzije prema vojsci, oruzju i ratovima i ubijanju. Razumem Simu i svakako da mu se necu podsmevati ili zbijati neslane sale na racun njegovog vojnog roka. Tacno je i to da vojska (ova, ili bilo kakva) nije za svakog, a sto se tice nasih clanova koji rade u vojsci siguran sam da casno obavljaju svoju duznost i nemaju veze sa izivljavanjima koja zaista postoje i koja smo neki od nas na kozi iskusili. S druge strane, mi smo narod u kojem ljudi vole da izmisljaju lovacke, pecaroske, svalerske i druge price, pa treba verovati svom iskustvu pre nego pricama.

Hteo bih da vam skrenem paznju i na to da nekada imam utisak da nemamo meru i umemo da ozbiljne stvari okrenemo na sale i sprdanje (ne samo mi, nego to primecujem u celom drustvu), a ima stvari koje nisu za zbijanje sale posto te sale spontano prerastu u podsmeh i degradaciju licnost. To se dogadja kako u slucaju Siminog vojnog roka, tako i po drugim pitanjima.

Sto se tice tetka Dobrile, bilo je i gorih ideja, koje sam zamolio da se ne sprovode u delo kako bi se ocuvalo ljudsko dostojanstvo. Hvala vam sto se niste oglusili o tu (verujem) ljudsku molbu.

Nase okupljanje bilo je primereno, veselo i ispunjeno lepim druzenjem. Voleo bih da se taj pozitivan naboj odrzi i na forumu i van njega i da nas odrzava do narednog vidjenja.