Silent Hill: Homecoming :: Kutak za gamere ~ Kritike & Novosti

Silent Hill: Homecoming

Bez obzira na to da li ste profesionalni ili povremeni igrač ili uopšte ne igrate igre, sigurno ste bar jednom u životu čuli za ove dve reči - Silent Hill. Verovatno ste ih protumačili na različite načine, zavisno od toga kojoj od prethodno navedenih kategorija pripadate. Ipak, jedno je sigurno, shvatili ste šta te reči znače, a sam prevod asocira na reč "horor". Da, radi se o jednom od najboljih horor serijala svih vremena. Kao prvo, ukoliko niste upućeni ili brzo zaboravljate, Silent Hill je ime gradića u kojem vladaju sile zla iz prethodnih nastavaka. Za razliku od njih, u aktuelnom nastavku, Homecoming, reč je o drugom gradu, ili bolje reći manjem mestu. Navedeno mesto u kojem sigurno ne biste hteli da se nađete zove se Shepherd's Glen, a to je ujedno i rodno mesto glavnog lika, Aleksa Šeferda (Alex Shepherd). Aleks dolazi u Shepherd's Glen da bi razjasnio nestanak svoje porodice. Ali, Shepherd's Glen je sve samo ne normalno mesto, obavijeno maglom, puno napuštenih kuća i plakata s likovima nestalih građana, praznih automobila koji još rade i razrušenih ulica.

Gradom vlada tajanstvena tišina, tek poneki lik koji ćete ugledati na trenutak nestaće brzo u magli. Otkud opet magla i zašto, pitate se. Zato što je u blizini jezero, a preko puta jezera je drugi grad. Aleks ima samo jedan cilj - da pronađe porodicu. Sledeći taj cilj, otkriće mračne tajne povezane s događajima koji su se dogodili u njegovom rodnom mestu. Ipak, najvažniji deo njegove avanture je pronalazak mlađeg brata, Džošue, za kojeg ga vežu uspomene iz mladosti. Prethodno pomenute prazne ulice obavijene maglom nisu zaista puste, ali na njima nema ljudi. Njima teturaju bolesno kreirana stvorenja koja nisu prijateljski raspoložena. Zaštitni deo serijala, deformisane medicinske sestre, nisu previše očarale dizajnom u ovom nastavku. Ukoliko naiđete na natpis "Beware of dog" i pronađete praznu pasju kućicu, nemojte verovati da je pas najbolji čovekov prijatelj. Sigurno se pitate kako preživeti kraj svih tih silnih neljudskih stvorenja koja vrebaju u magli. Odgovor daje vojnik Aleks, koji ima dosad najbolje borbene sposobnosti u celom serijalu. Naime, postoji Quick i Heavy napad, procenite sami koji je jači. Ali, postoji glavna caka zašto je Aleks tako jak, tzv. Dodge, kojim ćete uzmaknuti neprijatelju i brzim napadom ga onesposobiti, a zatim ga dokrajčiti heavy udarcem. Naravno, radi se o oružjima tipa noža, metalne palice ili sekire. Naravno da su u igri dostupna i vatrena oružja, ali ih ne treba previše koristiti. Ukoliko ovladate moćnom dodge-melee kombinacijom, ni iznenadni napad većeg broja neprijatelja neće biti problem.

Druga strana igranja u Silent Hill-u oduvek su bile zagonetke, pa ih tako ima i u Homecoming-u. Nisu preteške i odnose se na ponekad iritantno nošenje nekog predmeta s jednog kraja grada na drugi. Drugi deo su slagalice koje se obično sastoje od delova papira koje treba da pronađete i spojite kako biste došli do određenih podataka. S grafičke strane igra izgleda sasvim pristojno, čak i vrlo dobro. Efekti magle dovedeni su do savršenstva, pa ćete je takoreći osetiti dok dišete. Čudovišta takođe veoma dobro izgledaju, jedino im je kretanje malo čudno. Enterijeri su prilično detaljno izrađeni i dozvoljavaju vam uočavanje velike gomile detalja. Spoljni deo, to jest sam grad, mogao je biti urađen i malo bolje, ali se može reći da izgleda solidno. Grafička poboljšanja su očigledna, ali ne očekujte kvalitet Crysis-a. Ipak, glavni elementi igre, magla i enterijeri izgledaju vrlo dobro. Osnovna zamerka igri je to što nije originalno rađena za PC. Zbog toga je neoptimizovana za PC, što u krajnjem slučaju dovodi do nešto lošijih performansi nego što biste očekivali. Ipak, nije ništa strašno i s jednim prosečnim današnjim PC-jem moći ćete da igrate igru s mnogim detaljima i zadovoljavajućim brojem sličica u sekundi.

Ono glavno, jače od grafike, ono što vam stvara neprijatnost i strah, jeste konstantno genijalna muzička podloga. Odgovorni genijalac za poveće količine muzički izazvanih stresova je Akira Jamaoka. Svaki zvuk, melodija ili pesma dolazi u savršenom trenutku u igri, kako bi atmosfera težila perfekciji Silent Hill-a. Kada se najmanje nadate, obliće vas znoj izazvan nekim zvukom koji nije vaš radio za detekciju neprijatelja. Iako je Homecoming port preuzet s konzole, lakše će vam biti da ga igrate kombinacijom miša i tastature nego gamepad-om. Sve u svemu, Homecoming je vrlo dobar nastavak igre Silent Hill koji svakako treba odigrati, jer sigurno nećete zažaliti.

Izvor: Krstarica