Moja najbolja prijateljica ima problem koji smo nas dve same pokušale da rešimo,ali ne uspeva.Priča je malo zapetljana,ali suština je otprilike ova:Devojka se leči kod psihijatra,ja sam joj predlagala da kaže sve svojoj doktorki,ali ona nikako ne ume da zatraži razgovor u četiri oka,već je njen otac uvek prisutan.Ona ima dečka,to je duga veza,međutim ta veza je sad u krizi,on se izgleda hladi,a ona bi (bar ja mislim) želela da ostanu zajedno,no sada je roditelji ucenjuju:ili će ostati s njima,ili,ako ode s njim,oni će je se odreći,neće više hteti da znaju za nju.Tu postoji i neka njena sumnja da  je dečko lovac na miraz(nije to neko bogatstvo,njoj se tako čini.).
Međutim,najvažnije je da u porodici postoji nasilje koje vrši otac,bilo pretnjom bilo fizički.I ona o majka ga se boje.Obraćanje policiji bilo je potpuno jalov trud.Ja ne znam koliko je to bilo često,ali po njenim rečima,ja bih rekla da ima i fizičkog i psihičkog pritiska(tj.pretnje i strah).
Ona ne sme ništa da kaže ako je otac samo pogleda,rekla mi je da oseća da je kontrolišu,naročito otac.Moj sud o njenim roditeljima je sledeći - majka joj je dobra i malo više brižna,a njen otac mi deluje zaista kao neka vrsta kontrolora.Čini mi se i da je čovek malo senilan,ali nisam sigurna jer nisam lekar.Ja kad odem kod nje,nema teorije da nas dve sedimo same u njenoj sobi i pričamo,već moram da se  "družim" i s njenim roditeljima.
Ja sam je nagovarala da,iako otac ide s njom kod lekarke,ona zatraži da priča s njom nasamo,ali ona izgleda ne može,ne ume to da uradi.
Znam da bi bilo najbolje kad bih je nagovorila da sve to kaže doktorki,koja je prati i zna celu priču,ali njen je strah izgleda veliki.Možda se ona plaši u smislu:šta će biti kad dođem kući"Nevolja je što je sad i njena veza u krizi,inače bi bilo dobro da ode s tim čovekom i da živi svoj život.
I sad -- kako ja njoj da pomognem ? Kako da je "nateram " da kaže sve to doktorki ? Šta bi u stvari bilo najbolje da se učini?

a zasto ide kod psihijatra, za pocetak (kako se ispoljava ta psihoza) 
 

pa mislim ako je devojka slobodno ide kod psihiateru. bar malo i oni će raditi bez naročitijeg sadizmu može se tako pokazati te lekar sebe kao da je kreativan, i nije bosanski partizan

inče u poslednji vreme i moj otac je postao neki kontrolor, mislim zbog tog emocionalnog šteta što naneju na sirotog umu u neku zajednicu(mislim da je vernički). ili ni ne znam gde. ja tako radim protiv toga da negiram njegovu psihotični ispoljavljanju.
Ili moguće je i to da je nešto u fazonu porodični terapiju, na Wazlawikov teoriji. Da ne sebe mrzim nego mog ocu Svakako je sranje i jadno.

Ne znam.

Glasovi?

Pa,ne znam tačno koja je vrsta psihoze.Uglavnom,izgleda je imala neke strahove,agresiju prema roditeljima,pričala mi je da je imala neke nasilne porive mimo svoje volje.Baš glasove i halucinacije nije imala,ili bar ja za to ne znam,ali mislim da mi ne bi krila .Mislim da je i emotivno preosetljiva.Pokušavam da je ubedim da to kaže lekarki,mislim na ovu konkretnu situaciju.Znate,nekako nisam 100% sigurna da li ona nešto ne preuveličava,mislim,koliko je kritična,mada je ona prilično razumna devojka,inteligentna je,a njeni roditelji su primer odnosa popustljiva majka - otac tiranin. Meni se čini da ona nema snage da se malo i sama bori za sebe.Stvarno bih volela da nađem načina da joj pomognem,uz pomoć vas ljudi sa foruma 
Ona stalno traži neke okolne ili čak volšebne načine rešavanja svega toga,izgleda da baš i ne veruje u moje nagovore u stilu - reci lekaru,pozovi sos telefon(mada kad već ide kod psihijatra...),porazgovaraj otvoreno s ocem itd. Mislim da se unapred predala,i pušta da joj roditelji podrivaju i to samopouzdanja  što ima.Dodatno i ljubavni jadi,koje ona čini mi se vidi kao gubitak svake nade,i da,rekla bih,čeka limun,što se kaže,tj.misli da će neko čudo rešiti stvar.

KOje je ona godiste?

Prešla tridesetu,da ne idemo sad na matični broj itd     :[115]:mislim da je to dovoljno.

pa ne znam, treba da presjece to roditeljsko tj. ocevo tutorstvo jer je odavno odrasla i svjesno treba da se nosi sa problemima. Znam da je tesko i roditelji su jedni ali oprostice kad vide da je ona sretna, ako su iole sabrani i normalni..

I taj decko da ne osjeca bilo sta prema njoj ne bi bio s njom tolike godine, toliko maminih i tatinih princeza ima a on, pretpostavljam,  zreo i mudar...prema tome... a i sta je sad miraz? Valjda dobra kola, velika kuca i kredit u banci????

Nek se trgne, napusti sve i ode za svojom srecom, muzem, djecom...sta ce kad ostari i onako je  u lijepim godinama (ruku na srce) ...

Kad dođe kod mene daću joj da pročita ovaj tvoj post,mazzuljice,mislim da će joj se dopasti!