A zasto se sve to onda ne bi kristilo za boljitak ??

to tako se zovu emancipacija sa drugim rečima, što sam tu napisao. i da sa Racingerom vodjeno diskurzu Habermas baš o tome priča da u hrišćanskim crkvima postoji sklonost za dialogu. danas u vreme ekomenizmu već ništa novo nema u tome. al ipak postoje politički nužnosti, gde crkve su u takvom situaciju da moraju otudjivati svoje ljude od njihove svojstvo, i koriste te ljude. i sklonost prema verski evidencije puno olakšava njihova rada u otudjivanju.

Ne zameri, pogresno sam protumacio, mali problem sa citanjem tvojih postova. 

Onodys,

iz knjiga koje citas i recnika koji koristis sticem utisak da si obrazovana osoba. Nemoj mi zameriti na sledecim recima, ali ti nisi uopste shvatio sta je to Crkva...
Svoju sliku o njoj ti si uskladio sa onim sto si procitao, pa sada vadis logicne konsekvence takvog stava.
Po meni problem je u pogresnoj premisi, a kakda bi zamenio premisu i konkluzija bi bila drugacija.
Ergo, osvrnucu se na ovo poslednje o otudjenosti...
U Crkvi je otudjenost upravo jedan od problema (ili stavova) koji su neprihvatljivi. Biti clan Crkve, to znaci biti deo jednog Tela Hristovog, to znaci biti u slobodnoj ljubavnoj zajednici sa Bogom i bliznjima.
A biti otudjen to znaci postojati kao individua, odeljena od drugih (u zelji da sacuva sebe, u strahu da ne izgubi sebe...). U Crkvi ljudi postoje kao licnosti, postoje samo kroz onog drugog, upravo slobodna ljubavna zajednica te okrece ka onom drugom...A slobodno i ljubavno okretanje ka drugom cini da spadnu maske, da otpadnu velovi, da oni lazni nanosi tastine, sujete, lazi... iscile kao meduze na suncu...
U otudjenosti se covek izoluje, zatvara za druge, a u Crkvi se insistira na licnosnom postojanju, a tu nema mesta zatvaranju, nama mesta za maske (ili raznorazne mentalne igre kojima smo skloni...).
Moze neko i u Crkvi da pokusa da egzistira individualno, ali taj jednostavno sebe iskljucuje iz zajednice, ne shvata da hriscanstvo postoji samo kao slobodna zajednica ljubavi...I bice u Crkvi, ali na njenom obodu, na medji, na granici, u strahu da ucini taj kljucni korak i da pocne nov nacin postojanja
Ljubav znaci uciniti iskorak, iskorak moga ja ka tvome ti, znaci zeleti da prestanemo da postojimo kao individue, vec da pocnemo da postojima na nacin Boziji, na nacin licnosti...
Biti otudjen znaci zatvoriti sebe (svesno ili sto je jos cesce nesvesno za druge, za zajednicu, za ljubav...) za Boga, znaci cuvati grcevito ono svoje ja, nemati hrabrosti za susret sa Bogom i bliznjima...
A kako je divno biti pred licem Boga Zivog, kako je dobro biti okruzen bracom i sestrama, kako je dobro ne biti sam...

Crkva ne samo da ne otudjuje ljude, naprotiv, ona pomaze da oni onacno postanu ono sto zaista jesu, deca Bozija, da istinski nadju sebe i da zaista postoje...

A termin koristiti ljude je uvredljiv za svakoga...jer prejudicira da onaj koji to cini prosto boluje od gordosti i zla, a onaj koji je koriscen da je neslobodan, unizen, da je stvar (jer stvari mogu da se koriste, a ne ljudi)
Osvrnucu se na Imanuela Kanta koji je rekao da covek moze samo da bude cilj, a nikako sredstvo.
Pa zar zaista mislis da u Crkvi koriste (a to bi znacilo zloupotrebljavaju ljude, tretiraju ih kao robote, stvari...) bliznje za ostvarivanje nekog cilja? To bi znacilo da se vrsi uzasna manipulacija ljudima, da im se negira sloboda, da im se potpuno narusava dostojanstvo ikone Bozije...Pa to bi bio pravi contadictio in adjecto (doduse slaze se sa tvojom slikom Crkve kao institucije za porobljavanje i iskoristavanje...ako sam dobro razumeo tvoje reci), ali to je potpuno pogresan sadrzaj pojma Crkve.
Mislim da si ti pojam Crkve napunio sadrzajem koji odgovara tvom vidjenju, ali da on nije tacan.

Zbogom ostaj!

Ништа, чак штавише живот чини много занимљивијим.

Hvala lepo Silvanus!

Da znam da to tako misliš i sigurno i tako doživiš.
Ja sam tu o tome pisao da kako je moguće koristiti crkvu od ljudima.
Tako smatram da crkva je ljudska zajednica, koja ima funkciju, al naravno i teren komunikaciju.
A sad da li je lepo biti u takvu zajednicu gde silno teraju ljude, a ni nisu rešavali sa materialne izazove, osim su naučili jednu naraciu koju su internazirali  već i taj dinamika je kroz hiearhičan način uradjeno, o tome da kako može čovek dok živi mrzeti sebe zbog toga da svima bude gore. Mislim tome ne vidim smisao sigurno ni ti Silvanus. Da sve što tu sam napisao ne stigne do tvog svesti, moraš verovati u nešto koji je jače od tebe i dobro je.