Šta bih sve sa tobom

Teško pitanje... U stvari, više neugodno nego teško. U smislu da je manji problem pronaći odgovor, negoli ga izgovoriti, ili napisati, šta već.

Da nas kojim slučajem ne bije zao glas da smo ozbiljna novina, te da u skladu s tim Severina dobija prostor na dnu strane, negde između ukrštenice i horoskopa, lako bih se snašao. Nikakav problem prepričati neku scenu iz nemačkih pornića. Međutim, pouzdano znam da je bilo onih koji su pokušali nešto slično, pa se nisu dobro proveli. U tim slučajevima, radilo se o čistoj opstrukciji svega onoga na čemu se ova novina zasniva. Svojim "lovačkim pričama" ulepšavali su stvarnost!

E, sad, veliko je pitanje da li bih i ja učinio isto kada bih se sada okrenuo drugoj ponuđenoj soluciji: recimo, opisivanju toga kako sa tobom, na belom konju bežim od tvog nerazumnog oca, negde ka nepoznatoj, ali obavezno morem i plažama okruženoj destinaciji, gde bih ostatak života proveo trudeći se da ulepšam tvoj.

Da se ne lažemo, mislim da bi se ta priča neslavno završila; verovatno odmah u startu, kada bih uvideo da je nemoguće uskladiti nivo alkohola u krvi koji bi me istovremeno naveo na pokušaj da sa Beogradskog hipodroma kradem grla, a da se pritom ne probudim u štali.
Zapravo, ono što je najbliže istini, nije nešto čime bih se mogao ponositi: Jer ja, srećo, u stvari nemam blagu predstavu šta bih s tobom! Ali zato vrlo dobro znam šta ne bih. Ne bih scene iz nemačkih pornića (možda samo malo), i nikako ne bih da sa tobom (i konjem) završim na pustom ostrvu, ma koliko to svima privlačno zvučalo. Hoću da to bude nešto novo, nešto što ni sa jednom pre tebe nije bilo, i nešto što ni sa jednim pre mene nije bilo. Nešto dosad neviđeno, neotkriveno. Novinarskim rečnikom, hoću ekskluzivu.
Aleksa Jovanović

Šta bih sve sa tobom

Iako smo se znali samo dva dana, razmenili smo nebrojeno mnogo reči i toliko izrabili špansko-francuski rečnik da se raskupusao i počeo da gubi stranice. Ja sam otada naučila tvoj jezik, ali sumnjam da bih ti sad išta veštije rekla.

I dok smo sisali dagnje, a ja duboko uživljena pričala o ko zna već čemu, teorijama života, sreće i zdravlja, onako da neko ko vas vidi na samo dva dana mora da vas zapamti za čitav vek, gledao si me mekano u oči i rekao:

- A ljubav, markizo? Zanima me Vaša teorija ljubavi.
Pogledala sam te. Znala sam te taman toliko da znam šta ti prija, ali ne i dokle mogu da idem, samo dotle da se ni u jednom trenutku nisam razočarala. Sasvim dovoljno.

Šta bih ja sve radila sa tobom? Jela dagnje natopljene limunovim sokom do preksutra, uživala u njihovom mirisu na tvojim prstima, pobegla iz restorana, a da ne platim da ostanemo na letovanju jedan dan duže, vozila se celu noć ćutke, stala u nedođiji samo da viknem "srećna sam što postojiš", ljubila te na plaži sve dok ne dođe čuvar, a onda ga psovala na srpskom, odjurila na noćno kupanje, slušala te kako recituješ španske ciganske pesme, on je siromašan, a ona lepa, i on ništa drugo nema osim svog srca, dala bih sve svoje knjige da pronađem te stihove, šarala bih ti po leđima francusko volim te sa sve apostrofom, naučila bih tebe drvenog da đuskaš, opušteno i lako, napunila bih ti usta gumenim bombonama, baš da vidim kako bi tad bio brbljiv, mumlala bih sa tobom celu noć, oprala bih ti tu lepu kosu, hranila te hladnim trešnjama, uvukla se u tvoju majicu s bikom, zajedno s tobom, gurala bih se sa tobom, napijala se slatkog malaškog vina sve dok se ne budemo samo smejali, s tobom bih držala kafanu koja se nikad ne bi zatvarala, pastom za zube ti nacrtala smajlija na stomaku, pratila te u vojsku sva u suzama i posle slušala glupe priče kroz dim cigarete, i to bez skretanja na drugu temu, ofarbala kosu u tvoju prirodnu boju samo na jedan dan, eto tako da budemo isti, slikala te dok jedeš, dok spavaš na autobuskom sedištu, upala ti u kupatilo bez ikakve najave čisto iz potrebe da budemo jedno, pisala ti anonimna pisma godinama...
- Markizo?
- Ma, kakva ljubav - rekoh i odmakoh tanjir.
Milica Bjelovuk