Pasta alla carbonara italijansko je jelo od testenine i smatra se gotovo nezaobilaznim u rimskoj kuhinji. Priprema se na jednostavan način, veoma je hranljivo i prilično jakog ukusa. Dakle, lako ga je napraviti, ali teško svariti.

Budući da je kalorijski sadržaj karbonare veliki (testenina, pržena slanina, sir i jaja), obično se služi samo kao glavno jelo uz neku laganu salatu, piše "Zabavnik".

Za pripremu karbonare koriste se dugi rezanci – spaghetti ili tagliatelle, odnosno fetuccini. Zanimljivo je da Rimljani ovo jelo prave s kratkim rezancima, kao što su na primer rigatoni.

Pojedini istoričari kulinarstva karbonaru smatraju rimskim izumom, dok je drugi vezuju za oblast Umbriju, odnosno kažu da je to bilo omiljeno jelo umbrijskih ugljara (carbonaio – ugljar).

Treći su pak uvereni da je recept osmislio Ipolito Kavalkanti, vojvoda od Buonvičina (1787-1859), kuvar i pisac plave krvi. Ipolito je poticaoiz plemenite porodice čiji je pripadnik bio i slavni pesnik Gvido Kavalkanti. Početkom 14. veka porodica Kavalkanti napustila je Toskanu i preselila se u Kalabriju, a krajem 18. veka dobili su titulu vojvoda od Buonvičina.

Knjigu "Teorijsko i praktično kulinarstvo" Kavalkanti je prvi put objavio u Napulju 1837. godine, a dve godine kasnije i dopunjeno izdanje. Ova bogata zbirka kulinarskih recepata sadrži objašnjenja za pripremanje mnogih jela čuvenih u 19. veku, među kojima se ističe napolitanski ragu.

U Kavalkantijevoj zbirci nalazi se i recept vrlo sličan onome po kojem se sprema karbonara, mada ne postoji zvanična potvrda da je on i izumitelj tog jela.

Nedaleko od Kaljarija nalazi se mesto Karbonija, pa zbog toga neki veruju da karbonara zapravo potiče otuda, te da je nepoznati kuvar preneo svoj izum u Rim, nadenuvši mu ime po rodnom mestu, umesto da ga nazove svojim imenom.

U Rimu je jelo vrlo brzo postalo omiljeno, da bi zatim preraslo u pravu gastronomsku legendu.

Postoji, međutim, i mišljenje da je pasta alla carbonara izmišljena za vreme Drugog svetskog rata, kada je slanina bila jedino meso koje se moglo naći.

I, naposletku, poslednja pretpostavka: jelo je dobilo naziv po biberu koji se na kraju pripreme pospe po testenini, a koji izgleda kao ugalj (kao što rekosmo, carbone na italijanskom znači ugalj).
Pasta alla carbonara pravi se tako što se u dubokom tiganju prvo isprži seckana slaninam zatim se u nju, kad se prohladi, dodaju umućena jaja (bar nekoliko, u zavisnosti od količine rezanaca), i rendani ovčji sir, odnosno parmezan.

U taj sos stavi se obarena vrela testenina koju zatim treba mešati dok ne upije sok od slaninice, jaja i sira. Po novijem receptu, u sos se dodaje i određena količina slatke pavlake. Na kraju se sve pospe krupno mlevenim biberom.

Zanimljivo je da je ovom jelu posvećen i igrani film "La carbonara" koji je 2000. godine režirao Luiđi Manji.


Izvor: MTS-Mondo