Prema procenama međunarodnih policijskih stručnjaka, preko teritorije Srbije u države Zapadne Evrope godišnje se prokrijumčari više od deset tona heroina

BEOGRAD - Nedavno hapšenje Novopazaraca Mirzata Lukića (28) i Senade Hoćanina (29) i zaplena više od tri kilograma heroina ukazuje da je Novi Pazar definitivno postao jedna od nezaobilaznih karika na „balkanskom putu droge“. Sandžaklije, odavno poznate po veoma uspešnom krijumčarenju tepiha, zlata, oružja i kradenih automobila, sada su nezaobilazna karika u lancu za krijumčarenje narkotika. Zahvaljujući jakim rodbinskim vezama, kanali funkcionišu besprekorno, a posao „cveta“.

- Takozvana „balkanska ruta“ ustanovljena je još 60-ih godina, kada su muslimani iz Bosne i sa područja Novog Pazara masovno krenuli da se iseljavaju u Tursku. Većina njih je uzgred počela da se bavi i „sitnim“ švercom svega i svačega, a najviše tepiha i zlata. U taj unosan biznis polako su uključivali i svoje rođake iz tadašnje Jugoslavije - ispričali su pripadnici Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja droge MUP Srbije.

Prema njihovim rečima, droga se kroz Srbiju krijumčari iz više pravaca. Heroin iz Turske doprema se preko Bugarske i Grčke, a zatim najčešće preko graničnih prelaza „Gradina“ i „Đeneral Janković“ prebacuje na Kosovo, gde se lageruje u okolini Vučitrna, Gnjilana i Prizrena, a jedan deo i u Novom Pazaru. Tu se prepakuje u unapred naručene količine, a zatim preko BiH, Hrvatske ili Mađarske distribuira dalje. Druga heroinska ruta ide preko albanskih i crnogorskih luka i Jadranskog mora. Kupcima sa zapada stiže isključivo čist heroin. Tek jedan minimalni deo se miksuje sa primesama i prodaje dilerima iz Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske. Krijumčari kilogram čistog heriona u Turskoj plaćaju oko 7.000 evra, a u zapadnoevropskim državama ga na veliko prodaju za 80 do 100.000 evra.

DROGA BOGATIH

Što se kokaina tiče, on je droga bogatih, pa ga na našem tržištu ima manje od ostalih vrsta narkotika. Najčešće iz Južne Amerike brodovima dolazi do grčkih, albanskih, crnogorskih i hrvatskih luka, a odatle preko Makedonije, BiH, Crne Gore i Srbije švercuje se dalje ka zapadu. Na našem tržištu ostaje tek jedan mali deo te droge.

- Trgovinu drogom u Evropi najvećim delom kontroliše šiptarska mafija. Jedan od glavnih narkobosova u Turskoj je Albanac iz Velikog Trnovca na jugu Srbije. U trgovinu drogom je uključio skoro sve sunarodnike iz tog mesta, pa zbog toga svi misle da je Trnovac najveći centar za distribuciju droge. Međutim nije tako. Posle nekoliko uspešnih akcija policije, lageri droge iz tog mesta su premešteni na teritoriju Kosova i Metohije - objasnili su policajci.

On kažu da je u ozbiljniji heroinski biznis nemoguće ući bez jakih porodičnih veza i garancija. Za ulazak u posao po pravilu se zalaže i celokupna imovina, ali i vlastita i glave članova porodice. Zbog toga celokupnu trgovinu drogom kontroliše svega nekoliko šiptarskih i novopazarskih familija. U njihovim redovima nema mesta za insajdere, pa je među njih nemoguće ubaciti policijske agente.

Prema rečima sagovornika, pored heroina, istim kanalima krijumčare se i ostale vrste droge. Marihuana na srpsko i tržišta zapadne Evrope najčešće dolazi iz Nigerije i Albanije. U poslednje vreme preovladalo je krijumčarenje ekstazija i amfetamina. Zbog svoje cene i dejstva ekstazi je postao vrlo popularan i na istoku. Trgovci drogom ga najčešće nabavljaju u Holandiji, Belgiji i Češkoj i švercuju do Turske gde ga lako prodaju ili trampe za heroin.

Ekspert za narkoterorizam, Marko Nicović, bivši načelnik beogradske policije, a sada član međunarodnog borda za borbu protiv narkomanije i trgovine drogom kaže da broj narkomana u svetu varira od države do države, ali se procenjuje da ih ima više od 50 miliona. Najviše ih ima u SAD, gde je evidentirano oko 15 miliona uživalaca raznih opojnih droga.

- U poslednjih nekoliko godina, zemlje „Zlatnog polumeseca“(Avganistan, Iran i Pakistan) i „Zlatnog trougla“(Burma, Tajvan i Laos) utrostručile su proizvodnju heroina. Lavovski deo te proizvodnje doprema se u Tursku, gde ga preuzima šiptarska mafija i krijumčari na zapad, posebno u zemlje severne Evrope gde je heroin izuzetno popularan. U poslednjih desetak godina šiptarska mafija kontroliše celokupnu trgovinu drogom, oružjem i belim robljem u skoro celoj Evropi. Toliko su moćni da su u pojedinim državama istisnuli čak i rusku mafiju - tvrdi Nicović.

On dodaje da se na srpskom narkotržištu prodaje veoma prljav heroin, čistoće svega 7-8 odsto jer ga svaki naredni preprodavac u lancu obavezno „prekrsti“ sa izvesnom količinom raznih primesa. Zbog toga u Srbiji svakodnevno umire sve više narkomana.   






Izvor: Glas Javnosti