Puno hvala na savetima...zaista pomaze kad cujes necije misljenje, kad ljudi daju pravi savet...

Istina je da je najveci deo problema ta devojka, ali eto i tu je napravljen rez...ne planiram ja sada da se unistim da tugujem, naravno da se covek mora boriti. Evo vec danas je mnogo bolji dan, prihvatam sve svoje obaveze, trudim se da ih resavam savesno, ali shvatam da ni greske i padovi nisu smak sveta, jednostavno radim na tome da na pravi nacin postavim prioritete i samim tim ne dozvolim da "ljubavni" ili "poslovni" problemi imaju toliko vaznost da bi u jednom danu mogli sve da mi sruse...

Jos jedna interesantna stvar je da kada sam razgovarao sa majcinim doktorima prilikom njenog lecenja i odlazaka u bolnicu, govorili su da moze postojati genetska predispozicija, ali da samo uslovi zivotu mogu prouzrokovati takvu vrstu bolesti. Definitivno sa majcine strane ( mislim da sam tu malo vise povukao na njenu porodicu ), postoji nekoliko slucajeva takve bolesti, lecene i u bolnicama, cak i slucaj samoubistva zbog pucanja od pritiska i nesrecnih okolnosti u zivotu.

Medjutim daleko bilo da ja razmisljam u tom pravcu da moram i ja da patim od toga, ali jednostavno vidim da sam dosta emotivan i da me neke stvari nakon nekog perioda mogu slomiti...Guram, guram i pomalo me kljucaju neki problemi i onda u jednom trenutku dodje mi period nekog smora i nezadovoljstva.

Zanimljivo je i to da kad razgovaram sa nekim prijateljima o tome (ne dugogodisnjim jer oni znaju svu moju situaciju i neke probleme koji su mi se desili, nego recimo neke koje poznajem malo krace), oni se nadju zacudjeni, pa zar ti koji uvek si u drustvu, koji uvek zabavlja druge, koji si uvek za salu... Njihov komentar je "Ko bi rekao da se ti tako osecas"...

Eto u svakom slucaju i ovi saveti su doprineli da malo dodjem sebi, da se manem corava posla i glupih razmisljanje i da idem dalje...Mislim da covek ima premalo vremena u zivotu da bi ga gubio na stvari koje ga cine tuznim i nezadovoljnim i na stvari koje ne moze promeniti...

Hvala za dobrodoslicu u kafanicu !

Ja vama svima zelim dobrodoslicu u moj mozak !

Hwala bogu sto je swaki dan drugaciji, i sto ne znamo sta ce sutra da se desi :-)

Ako nista bar je to dovoljan razlog da zivot bude zanimljiv i uzbudljiv 

Goxy ako se malo pažljivije raspitaš saznaćeš da skoro da ne postoji porodica koja nema neku predispoziciju ka bolestima. I moramo da živimo sa tim. Dobro je što si svestan svojih predispozicija jer ćeš se sa njima lakše suočiti.

A svi se nekad osećamo loše. Zato služe prijatelji da jedni drugima pružimo ruku. Dobar si ti.

Hehe, Simijon hvala puno  !

Istina je, ali eto ja sam iz Bosne dosao ovamo posle rata...ne treba ni pominjati koliko su ljudi iz ovih krajeva, a pogotovo zahvaceni ratom uz sve ove danasnje probleme skloni nervozi, stresu, negativnim uticajima...Tako da ko zna koliko bi ta genetska predispozicija bila izrazena (recimo ka oboljenima ovog tipa o kojima sam ja pricao), da zivimo u nekim mirnijim i sredjenijim uslovima i lepsim okolnostima...

Eto ja bih viseo voleo da imam neku genetsku predispoziciju u porodici da imam ruzne prste na nogama ili tako nesto !

Hvala ti na savetima, ne samo u ovoj mojoj temi (koja je vise bila mala diskusija nego apel za resavanja teskog problema - ispostavilo se tako, a nadam se da ce tako ostati i ubuduce), nego i na drugim temama, koje se bave ovakvom ili slicnom problematikom...jer u sustini ja mogu da se nadjem ovde u svakoj temi pomalo  !

Tačno si rekao, naše predispozicije mogu da se razviju usled okolnosti, ali ne moraju ako se spremno suočimo sa životom. 

Naravno da predispozicije ne moraju da se razviju, daj boze, ali ukoliko znamo da ih imamo, moramo stvarima koje ih mogu aktivirati pristupati sa vise paznje i obzira. Jer onaj ko ima predispoziciju ima oko 50% vece sanse da oboli, od onog koji je nema. A ziveti danas u Srbiji itekako moze biti stresno i depresivno za svakog, bio predisponiran ili ne.

Goksi, ovi danasnji postovi (tvoji) mi se cine mnogo vedrijim nego oni prosli. Nadam se da smo bar malcice uspeli da te oraspolozimo, to je za nas ogroman uspeh. Sve najbolje, i puno srece! 

Hehe, iskren da budem mnogo ste uspeli da me oraspolozite...Razmisljao sam o svemu, malo sam preispitao samog sebe...eto shvatio sam da nema potrebe da budem tuzan i negativan, stavise...

To je bila samo faza, malo sam njuskao po forumu i vidim tekst " Zabrinuti ste, zbunjeni... ", rekoh ajde da vidim sta drugi kazu na ovu temu, mozda ova cela moja prica nekom drugom pomogne...Jer sam ja shvatio neke stvari citajuci druge teme i postove, tako da...

Hvala, hvala! Puno srece takodje, bice nam potrebna svima ! Evo jedan buketic 

goxi ti si extra iskren to potrebno kod tebe ceniti. mislim ako ovaj fenomen kod tebe ostaće ovako imaćeš neprilike...

Isto je i kod mene bili, zaljubo sam se dva mjeseca skupa...BIlo nam fino zaljubili se brzoo i onda raskinemo i sav sam prazan....Nemam motivacije ne trenira mi se, ne jedem kako treba vec mjesec dana !
Kada bi se pomirio sa njom bilo bi se drugacije ali jbg !