Evo resio sam da napisem nesto na ovu temu, stvarno bih voleo da cujem misljenje ljudi koji posecuju ovaj deo foruma...

U poslednje vreme se osecam bas dosta prazno, nemotivisano, uhvatila me je neka monotonija...Bas se katastrofalno osecam!

Imam 23 godine, apsolvent sam, radim u jednoj softverskoj firmi vec duzi period.

Pocinje da me gazi tempo, osecam veliki pritisak, osecam monotoniju, dosadu, dani su mi sve duzi. Osecam veliko nezadovoljstvo.

Realno gledajuci ima dosta stvari za koje bi se moglo reci da su veliki plus na ovom poslu, ali opet vremenom sve se to zaboravlja i uvek na povrsinu izbija sve ono lose i negativno.

Dosta porodicnih problema, dosta tereta na grbaci, a uz sve to i posao koji me gazi...jedno vreme sam bio motivisan i jednostavno sam hteo da radim, napredujem i borim se da ostarim svoje ciljeve, ali jednostavno osecam da posustajem.

Deluje smesno i tuzno da se neko tako mlad oseca ovako...

Odem sa drustvom negde, oni se svi smeju a meni je samo frka kako cu ujutru ustati za posao, kako cu resiti neke probleme...

Prvi sam u drustvu poceo da radim, pa i dalje sam jedan od retkih koji radi, jednostavno sve me ugusi...

Mnogo izlazim i druzim se ali ni to nesto posebno ne pomaze...

Nemam neki mir, stalno sam tuzan, nemam motivaciju, nemam snage...Pretpostavljam da je ovo neki period kroz koji svi moraju da prodju, neki period sazrevanja...

Kao da mi treba neka promena u zivotu, jednostavno svi mi kazu kako sam uspesan, kako sam dobar i pametan, svi su zadovoljni sa mnom samo ja nisam...

Sad bih se menjao i sa onim sto radi u pekari, na trafici, sad bih vozio kombi...otisao na brod, na Aljasku...radio neke poslove, bilo sta samo da ne radim ovo...A realno kad pogledam i nije mi tako lose. Jednostavno veliki talas zivotnih problema, zajedno sa pritiskom i nezadovoljstvom na poslu doveo me je do nekog stadijuma u kome sam bezvoljan, tuzan, moze se reci depresivan...

Ne smem da ulazim u ovakve faze, moram da nadjem nacina da se izborim. U mojoj porodici sa majcine strane ima par slucajeva obolelih od depresije i nervnih bolesnika. Moja majka je nervni bolesnik posle razvoda od caleta...ja moram da se cuvam.

Kao da ne volim dovoljno sebe, sve me sada moze poljuljati...

Nekim ljudima ne ide na poslu, oni ga promene, imaju problema na faxu oni se ne nerviraju, promene fax ili ostave to za sledeci rok...Ali ja ne stalno mi je neka odgovornost nad glavom, da moram da radim da uspem da stvorim nesto jer nemam nista...Postajem tuzan i nekako sve gubi smisao...

Eto ima tu jos mnogo toga, ali pretpostavljam da je ovo samo faza...Da moram da postavim prioritete, da nije i posao sve u zivotu, moram da naucim da uzivam, da cenim svoje zdravlje malo vise...

Kako u ovim situacijama postupati, da li neko ima slicna iskustva? Zanima me da li je ovo karaktersiticno za mladog coveka u ovoj nasoj zemlji, da li je to teret koji se mora nositi?

Hvala na citanju !

Mislim da si ovim rekao sve..Super je sto radis i sto si tako odgovoran za svoje godine ali nemoj da ti sve svodi na rad..Uzivaj  u slobodno vreme..Kazes da dosta izlazis ali dok se oni smeju ti razmisljas o poslu..sto znaci da ti takvi izlasci ne predstavljaju neko zadovoljstvo..Nadji nesto sto cete odmarati od posla,u cemu ces uzivati..Da li imas devojku?Izlasci sa devojkom bi ti sigurno "bolje punili baterije"..O sexu i da ne pricam..Sport bi ti takodje popravio raspolozenje,a pored toga radio bi nesto sto je dobro za zdravlje(posebno u slucajevima kad se dosta vremena provodi u sedecem polozaju) ,kako fizicki tako i psihicki bi se bolje osecao..Sport je odlican za oslobadjanje od stresa..



Morala sam da izmenim svoj post jer sam upravo videla ovaj tvoj post..Da li je ta situacija s devojkom uzrok tvog neraspolozenja?

Kao što reče Coca, a to si i ti osetio kao problem, treba ti malo vedrine u tvojoj mladosti. Mislim da posao nije uzrok, nego samo ventil kroz koji se tvoj problem manifestuje.

Ne znam šta ti je ranije pričinjavalo najveće zadovoljstvo u životu. Ako si sportista verovatno bi savet bilo više sporta. Ako je problem u ovoj vezi onda nema sumnje da taj problem moraš da rešiš energično, pa kako god da bude.

Evo recimo ja kad se osetim prazno zadam sebi neki zabavan zadatak. Recimo da pošaljem prijateljima nekoliko viceva, zanimljivih pričica, da pročitam neku duhovitu knjigu. Znači nešto što nije oročeno ali je zabavno.U februaru sam recimo sasvim naprasno odlučila da otputujem kod brata u posetu na nekoliko dana.

Jednostavno učini nešto inpulsivno, nešto za svoju dušu. Osećaćeš se posle toga mnogo bolje.

@ Coca

Eto vidis ta mala, sa kojom sam bio u tajnosti, raskinuli smo i to me je unistilo, sve nam je ekstra islo za par meseci smo odlepili jedno za drugim ali jednostavno ona vise nije mogla da podnese pritisak i morali smo da raskinemo...tu mi se u par nedelja srusio ceo svet...Nikada nisam imao problem sa devojkama uvek sam ih imao i nisam se nesto posebno uzbudjivao...Nekako mi je ona dosla...sve sam joj posvetio, po prvi put u zivotu poludeo i zaljubio se ali eto i to se zavrsilo...I sada opet se vidjam sa nekom devojkom cisto eto zbog toga pa i zbog tog sexa, ima tu jos nekih kombinacija ali mi je sve to tuzno, totalno sam poludeo, hteo sam mozda samo tu koja mi je bila zabranjena...

I deset godina sam trenirao fudbal i sada imam termine za mali fudbal 2 puta nedeljno, idem u teretanu...sve je tu, svi su zadovoljni a ja opet tuzan...Mislim da je ovaj raskid bio samo slag na tortu i na neke probleme koji su me mucili a koje sam savladavao...

Jednostavno hteo sam da budem sa njom a nismo mogli i prelepa je i predobra i bila je samo moja...ali nije nam sudjeno. Uh haos u glavi...

@Simijon

Reseno je energicno i morali smo da raskinemo ali, cini mi se sa njom sam mogao sve, da osvojim ceo svet a bez nje nista, proci ce taj osecaj znam...Otisao bih ja kod brata da nije okoreli kockar ! Nemam pojma osecam se i usamljeno, nemam neki porodicni mir, nemam skloniste, bas sam na udaru sa svih strana cini mi se...ceo zivot sam sam i borim se sam...Previse ambicija mi pomutilo mozak, hocu sve i hocu sad...

Mislim da nisam krenuo dobrim putem kada je moje psihicko zdravlje u pitanju, a sta znaci imati obolelog od tih stvari u zivotu, naucio sam na primeru rodjene majke, sa njom sam propatio sve i svasta i dan danas pamtim i ne znam sta cu...Pa kako na karaju biti normalan ! Uh...

... kao sto znas ... na kucistu racunara postoji dugme "reset" ...
... znaci, uzmi par slobodnih dana odmori malo ... razmisli sta ces ... i digni sistem ponovo ...

Meni se sve cini da je kod tebe sve ok osim srca..Ti i dalje volis tu devojku i sve dok se ne pomiris s njom ili dok je ne prebolis neces se osecati bolje..Kao sto rece Kinkel uzmi par dana godisnjeg,sedi ,odigraj neku partiju tetrisa u glavi i vidi sta ces..

Potpuno se slazem

Goxy svi ostali smeju da budu neodgovorni, sebični i slabi samo ti sebi to ne dopuštaš. I zato se tako osećaš što si uzeo previše tereta na sebe. Nije lako ali moraš da se okreneš svom zadovoljstvu. Zaista par dana na moru ili jezeru, pa čak i na Adi promenilo bi tvoje osećanje. nisi nikom dužan više nego što možeš da podneseš. Tvoj život je važan i vredan, ti zaslužuješ sreću.

Meni je ovo najvise zapalo za oko... Ako vec imas jake predispozicije za depresiju, moras aktivno raditi na prevenciji iste... Moze se desiti da ti u zivotu zaista "cveta cvece", a da si ti i dalje nezadovoljan... jer imas genetske predispozicije za tako nesto, nazalost.

Naravno, to uopste nije strasno. Mimo aktuelnih problema koje navodis ili ne, mislim da bi trebao da nadjes, odnosno stvoris svoju "oazu mira", utociste kom bi pribegao svaki put kada osetis pritisak, ma od koga ili cega poticao. Ta oaza prosto mogu biti momenti samoce uz omiljenu muziku, uz razmisljanje, ili bilo koja aktivnost ili okolnost koja ti prija.

Posveti se malo i proucavanju sebe, i tu se kriju mnogi odgovori. Prihvati da si covek, sa manama i vrlinama, i vec od tog saznanja bice ti bolje. I misli pozitivno; ako ne mozes - nateraj se, jer to je preduslov mentalnog zdravlja. Srecno! 

Još nešto Goxy, dobrodošao u našu kafanicu koja služi kao fini kutak za relaksaciju, kad god ti prija društvo.