Hillary Clinton sama sebi "skočila u usta"

Demokratski kandidati Barack Obama i John Edwards odmah su iskoristili gaf Hillary Clinton te je tijekom debate optužili za nedostatak jasnog mišljenja Predsjednička kandidatkinja u SAD-u Hillary Clinton koji već mjesecima slovi kao glavni favorit na izborima, počinila je veliku grešku tijekom debate demokratskih predsjedničkih kandidata u utorak.

Naime, za vrijeme debate se postavilo pitanje vezano uz inicijativu Eliotta Spitzera, liberalnog demokratskog guvernera države New York, prema kojoj bi vozačke dozvole mogli dobiti ilegalni imigranti od kojih veliki broj živi u New Yorku.

Hillary Clinton tada je prvo rekla da podržava tu inicijativu, što je stav koji godi ljevičarskoj bazi stranačkih simpatizera koji čine glavno biračko tijelo na preliminarnim izborima, da bi nešto kasnije rekla kako je ne podržava, što je stav koji bi joj daleko više pomogao kod umjerenih i stranački neopredijeljenih birača koje namjerava pridobivati kada osvoji stranačku nominaciju.

Demokratski kandidati Barack Obama i John Edwards odmah su iskoristili gaf Hillary Clinton te je tijekom debate optužili za nedostatak jasnog mišljenja i odlučnosti te sugerirali biračima da je riječ o predsjednici kojoj će jeftini dnevnopolitički interes biti važniji od političkih i ideoloških načela.
Gotovo svi američki mediji i komentatori se slažu kako je nastup u utorak predstavljao najgoru epizodu predsjedničke kampanje Hillary Clinton te da je ona došla u nezgodan trenutak - dva mjeseca prije stranačkih zborova u Iowi gdje se između nje, Obame i Edwardsa vodi "mrtva trka", odnosno gdje ne postoji tako dojmljiva prednost bivše Prve dame kao na nacionalnoj razini.


Nacional 03.11.2007.

Počeli su unutarstranački izbori u Demokratskoj i Republikanskoj stranci u SAD. U Demokratskoj stranci glavni kandidati su Hillary Clinton, Barack Obama i John Edwards.  Niko ne zna ko od ovih ljudi ima prednost jer su svi troje oko 30% podrške unutar svoje stranke.

Kod Republikanaca glavni kandidati  na nivou cele zemlje su Rudi Giuilani, John McCain, a mozda i Ron Paul.


Prva drzava u kojoj se održavaju primarni izborii je Iowa, nekoliko dana posle New Hampsihire, pa South Carolina, itd itd do februara kada glasaju velike države poput Californie, Floride, itd.

Ovo su do sada jedni od najinteresantnijih izbora jer imamo veliki broj kandidata od kojih nijedan po svoj prilici nije daleko ispred ostalih.



Evo malog opisa svih ovih pobrojanih:

Hillary Clinton



Šta reći, sve se o njoj zna. Senatorka iz New Yorka, ima izuzetno popularnog muza. Poprilicno je iskusna ali mi njenog muža pamtimo samo po zlu. Najveća mana joj je ukočenost.

Barack Obama



Ili mozda bolje Barack Hussein Obama . Crnac - predsednik sa ovakvim imenom? Jedan je od najmlađih senatora, iz Illinojza. Priča o nekoj promjeni.

John Edwards



Pravi pretty boy. Senator iz Juzne Karolajne. Ako ga se sećate 2004-e je bio podpredsednički kandidat Kerryju. Jaka strana programa je njegova socijalna priča. Mislim da je najljevlje okrenut od ove trojke. Bio je ubedljivo iza prethodnih dvoje donedavno, ali evo sad ispada da je tu negde.






Mitt Romney



Truli bogataš, nekadašnji guverner Massachusettsa (ili je jos uvijek?). Mormon!  Tipični republikanac.


Mike Huckabee



Lik se pojavio niodkuda, i pridobio sipmatije sa tipičnom konzervativnom pricom, religija, krst, abortus.  Bivši sveštenik, posle guverner  Arkansasa.


John McCain



Senator iz Arizone. Jedna od najpozitivnijih faca iz GOP. Bio je glavni protivnik Bushu na istim ovim izborima 2000-e. Inace velika zverka u Washingtonu sto se tice spoljne politike. Od svih ovih glavnih kandidata jedino mu donekle moze Clintonova parirati. Podržava rat u Iraku.


Rudi Giuliani




Bivši gradonacelnik New Yorka koji se proslavio 9/11 (ne znam ni ja cime?!). Navodno je glavni kandidat Republikanaca u ovim većim (liberalnijim) drzavama. Suviše je liberalan. S druge strane, glavne su mu fraze 'islamic terrorism' i sl.


Ron Paul



Kongresmen iz Texasa. Mozda nije medju glavnim kandidatima, ali ipak neki misle da bi mogao imati šanse. Covek je totalno drukciji od svih kandidata. Hoce skroz da smanji uticaj Washigtona, izrazito je anti-rat u Iraku, čak vise od mnogih Demokrata. Izrazito je protiv bilo kakvih vrsta taksi, protiv uplitanja države u život ljudi, skroz libertarijanac, maltene anarhista. Ima 'following' mladih ljudi, ali privlaci veliki broj najčudnijih kombinacija od antiratnih grupa do pro-gun law grupa, od socijalnih ultrakonzervativaca do hipja.



Jedan od ovih ljudi će u novembru postati novi predsednik SAD. Nijedan nije ni sličan Bushu niti ima ikakve veze sa kružokom ljudi oko njega. Druga jako interesantna stvar je sto imamo ženu, crnca i mormona kao jedne od najozbiljnijih pretendenata. Onda imamo McCaina koji se poprilično razlikuje od prosečnih Republikanaca, kao i Giulianija, Republikanca iz NYC(?!), pa Edwardsa, Demokratu iz 'deep South' kao velikog socijalistu.

Barak Obama osvojio Ajovu
Autor: Tanjug | Foto: Reuters | 04.01.2008 - 08:05
Barak Obama osvojio Ajovu

Senator Barak Obama uspešno je noćas preskočio prvu prepreku u trci za kandidata demokrata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD, pošto je na čuvenom "prvom testu", kokusu u državi Ajova, za sobom ostavio glavne rivale Hilari Rodam Klinton i Džona Edvardsa.

U trenutku kada je Hilari Klinton pozvala Obamu kako bi mu čestitala na pobedi, senator iz Ilinoja osvojio je 37 odsto od ukupno oko 212.000 glasova demokrata, Edvards oko 30 i Klintonova 29 odsto glasova.

Pobeda Baraka Obame, ali što je još značajnije treće mesto Klintonove predstavljaju ozbiljnu poruku demokratskim glasačima prilikom izbora kandidata za predsedničke izbore, pri čemu će, kako sada stvari stoje, nekadašnjoj prvoj dami biti potrebna pobeda u sledećem kokusu, koji se za tri dana održava u Nju Hempširu, kako bi povratila ugled na političkoj sceni demokrata.

Kokus u Ajovi, koji u velikoj meri još od 1973. godine određuje sudbinu potencijalnih kandidata, u suštini predstavlja neformalno okupljanje građana u 1.784 okruga u toj državi, koji tokom 30 minuta komplikovane procedure podele glasove među kandidatima koje podržavaju.

Uspeh Obame, kako navode analitičari u SAD, mogao bi pokrenuti novi talas popularnosti, ionako rado viđenog prvog ozbiljnog crnog kandidata za predsednika Amerike, te ugroziti marketinšku ofanzivu Hilari Klinton, čije se vođstvo do pre svega šest sedmica nije dovodilo u pitanje.

Među republikancima, pobedu je odneo Majk Hakabi, koji je i pre održavanja prvih kokusa važio za najpopularnijeg među zbunjenim konzervativcima, čiji donedavni glavni favorit, glumac Fred Tompson, ozbiljno razmišlja da napusti trku za predsednika SAD. Slične misli

obuzimaju i Krisa Doda iz redova demokrata.

Ipak, najvećim gubitnicima čine se republikanac Rudi Djulijani i demokrata Džon Edvards, koje bi porazi u Nju Hempširu mogli potpuno da izbace iz trke za kandidate svojih stranaka.

Svi kandidati listom, republikanci i demokrate, potrošili su milione dolara na "otvaranje sezone glasanja", pri čemu je najagresivnija, po običaju, bila Hilari Klinton, koja je angažovala čak 5.000 dobrovoljaca kako bi one koji nemaju mogućnosti "dovukla" na biračka mesta.

U Ajovi je na politički marketing ukupno potrošeno oko 50 miliona dolara, od čega 17 na oko 20.000 reklama.

Blic

Спољна политика после Буша
Оба табора за независност Косова
Ни републикански ни демократски кандидати за председника САД не оспоравају званични курс Беле куће према Балкану. – Барак Обама против Бушове политике „смене режима” у Ирану

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. јануара – Спољна политика почиње чим изађем из своје куће, јер из топлог кутка прелазим у ледени амбијент, каже један од овдашњих критичара глобалног курса САД, који ће вечерас у Ајови учествовати на првом предизборном тесту изгледа претендената за шефа Беле куће. Хоће рећи – много нам је, упркос локалним изазовима, пријатније на домаћем тлу него на неком од туђих терена, где је Американцима „хладно око срца” и кад сами тамо „пале ватру” и „усијавају атмосферу”. Аспиранти за председничку функцију, њих 17, уклапају се у такав распоред температурних крајности. Огњем и ледом засипају низ спољних деликатности како би подстакли ентузијазам бирача, често равнодушних према збивањима која им не ремете уобичајени комфор.

Свет је, чини се, овде – мањи од потреба избора. У прву лигу интересовања споља се махом пробија оно што се доживљава као „далека, али наша, ствар коју тамо бране наши момци”. На изборни успех се, стога, рачуна усавршавањем приступа према два главна бојишта – у Ираку и Авганистану.

Да би спољни изазов постао домаћа брига потребна је висока доза идентификације с њим – да буде терористички акт који оживљава трауме претрпљене 11. септембра 2001. у атентатима путничким авионима на Њујорк и Вашингтон или да буде велика драма која потреса амерички приступ свету, као што је прошле недеље било убиство пакистанске политичарке Беназир Буто, у чије је потезе Вашингтон полагао велике наде.

Ако неко није део од „виталног значаја за Америку”, не може да рачуна да ће ући у реторику предизборне кампање, сугеришу познаваоци, уз напомену да се често испостављало да је многима бивало боље кад су остали изван тих надметања. Јер овдашње предизборне кампање могу да ка спољној политици усмере, по правилу, једино туђе кризе, а ако су хроничне – онда кад дођу до „новог врхунца”. У новом филму „Рат Чарлија Вилсона” описује се смењивање занемаривања и жестоког ангажмана САД у Авганистану, где главне полуге, према истинитим догађајима, повлаче личности које интерпретирају Том Хенкс, Џулија Робертс и Филип Симор Хофман.

„Косовско питање”

Можда ће холивудске звезде једног дана одиграти улоге актера сличних врлудања око Космета. „Косовско питање” тренутно није америчка предизборна тема, јер готово цео спољнополитички простор попуњава Ирак, констатује у изјави за наш лист и овдашњи експерт Обрад Кесић.

Приоритет се, у преосталом делу тог домена, успоставља „од кризе до кризе”, каже и подсећа да се до тог нивоа пробио још Иран, а сада и Пакистан. „Дакле, само кад негде нешто крупно избије, то постаје предизборна тема”, наставља Кесић и додаје да би Косово могло да се уврсти на ту листу ако дође до „најављеног проглашавања независности покрајине уз америчко признавање и дела ЕУ”. Ако то постане и међународни проблем, као што може да се претпостави, постаће и предмет овдашње предизборне дебате, оцењује он.

Космет су за готово годину дана кампање, колико сећање служи, поменули једино Хилари Клинтон и Рудолф Ђулијани – који важе за фаворите демократа и републиканаца – обоје у прилог независности. Остали председнички претенденти – као што су демократе Џон Едвардс и Барак Обама или републиканци Мајкл Хакеби и Мит Ромни – „пропуштају сада шансу да на косовском питању истовремено нападну курсеве и Бушове администрације и Хилари Клинтон”, сматра Кесић, асоцирајући на врло спорна изјашњавања и садашњег председника и бивше прве даме у прилог нападу на Ирак и санкцијама према Ирану. „Користило би им, али, нажалост, досад нису посветили довољно пажње Косову.”   

Неулазак „косовског питања” у врх спољнополитичких преокупација америчких председничких аспираната Кесић објашњава као последицу  чињенице да „Косово није међу виталним, главним интересима” САД. „Успон у том смислу може да се очекује”, наставља, „као и у случајевима Ирана и Пакистана, тек ако избије нека криза, као што би била одлука о признавању независности Косова”.

Према досадашњим оценама у дипломатским круговима, демократе би – да су после Била Клинтона задржале власт – „већ решиле косовски проблем јер га сматрају својим спољнополитичким успехом” постигнутим бомбардовањем бивше СРЈ, у пролеће 1999. Нема сумње да би, ако неизвесност потраје и ако би била изабрана, потезе ка независности покрајине убрзала и Хилари Клинтон, чији су изборни саветници Мадлен Олбрајт, Ричард Холбрук…

Кад крајем следећег јануара било ко од садашњих претендената преузме врховну дужност од Буша, чекаће га големи проблеми, слажу се познаваоци. Изборни победник мораће, по њима, да просто „преоре” претходникову заоставштину, у покушају да поврати уздрмани међународни престиж Америке и нарасло неповерење у њене поступке, често практиковане не само без уважавања мишљења других, па и њених савезника, него и без основа (као кад је тврдила да Ирак поседује оружје за масовно уништавање и одржава присне односе са Ал Каидом).

Специфична невоља је у околности да већина председничких аспираната – нема довољно искуства у спољној политици. Такав недостатак је Клинтонова замерила свом главном страначком ривалу Обами, на шта јој је он узвратио опаском да ни она као „прва дама” није била у прилици да искуси реална искушења у односима са иностранством. „Нема тај појма о спољној политици”, примедба је која се често ставља на рачун учесника у „маратону” с циљем у Белој кући. Од њих 17, само тројица имају стварно искуство у том ресору – републиканац Џон Мекејн и демократе Бил Ричардсон и Џозеф Бајден. У том трију једино је Мекејн међу фаворитима, где му шансе смањује околност да би, као човек који је закорачио у осму деценију живота, био најстарији амерички председник у првом мандату.

Квалификованост за спољну политику је, међутим, ретко била кључ који отвара врата за шефовање Белом кућом, забележио је Ројтерс. Чешће су такви специјалисти бивали поражени него што су стизали до тријумфаторског трона, рачуна британска агенција.

Познавање светске ситуације је бирачима мање важно од карактера кандидата, прича Мајкл Димок из Истраживачког центра Пју. Кад Американци гласају о спољнополитичким квалитетима председничких претендената, они више воде рачуна шта он у том домену мисли уопште узев него како се изјашњава о појединим иностраним питањима, прецизира Брајан Дарлинг из Фондације Херитиџ. Па подсећа да је од 1980. досад од кандидата који су први пут учествовали на председничким изборима само Џорџ Буш старији имао искуство у спољној политици, а да је, уз Џимија Картера (каснијег добитника Нобелове награде за мир) једини који није успео да буде реизабран, за разлику и од свог сина, садашњег шефа Беле куће, који је други мандат добио упркос утврђеним грешкама и заблудама у војном походу на Ирак, марта 2003.

Кандидати за председника САД углавном стичу искуство у руковођењу овдашњим савезним државама, каже Кен Стајн, професор историје Блиског истока из Атланте. Недостатак њиховог увида у спољну политику представља опасност, јер локална питања гуше дебату о томе како САД треба да поступају у међународним пословима, додаје. И наглашава да – „никако није добро то што у време глобализованог света кандидати не разумеју различите системе све док не ступе на председничку дужност”.

Док се спољнополитички неприпремљени шеф Беле куће упозна са светским плурализмом, већ му дође време да се припреми за следеће изборе у којима ће, као и сада – одлучивати опредељења о економији, здравству, образовању и порезима. Уз Ирак и Авганистан, који се доживљавају као „унутрашња питања на страном терену”.

Оригиналности Едвардса и Обаме

Демократски претендент Џон Едвардс се управо на том спољном полигону супротставио не само Бушовој администрацији него и страначким ривалима. За разлику од Клинтонове и Обаме, који су за „поступност”, он се заложио за убрзано повлачење трупа САД из Ирака, чак и дела који би тренирао тамошње снаге – које би упутио у околне центре.

Републиканци углавном истичу важност борбе против тероризма, останак у Ираку „до победе” и оштрији наступ према „нуклеаризацији” Техерана, за који Бела кућа предлаже и акције за промену „теократског режима”. Обама, демократски сенатор из Илиноиса (где је највећа концентрација српске дијаспоре, за коју чујемо да има развијене односе с његовим штабом), предлаже низ нових приступа. Уз остало тражи, што се овде врло ретко чује, да САД уђу у преговоре с тим делом Бушове „осовине зла” и да одустану од претензија да мењају иранско уређење ако Иран „престане да се меша у ирачке ствари и пристане на сарадњу на антитерористичком и нуклеарном пољу”.

Подаље од „високе политике”, грађани Ајове исказују своја мишљења о томе шта подразумевају под спољном политиком. „Морамо да имамо добре дипломатске односе с другим земљама да бисмо били безбедни”, изјавила је Констанс Кавана. Таква врста безбедности, рекло би се, није званично још довољно разрађена.

-----------------------------------------------------------

Кесић: Српски лоби није довољно активан

Вашингтон, 3. јануара - Колико лоби утиче на опредељивање, или бар реторику, председничких кандидата у САД? Једну од могућних верзија износи, за наш лист, вашингтонски специјалиста Обрад Кесић.

„Прича о свим изборима у Америци почиње око финансија. Није довољно само имати донаторе, зато што свака заједница има више донатора за више кандидата”, каже Кесић.

Дешава се, да „једна страна претеже, у косовском случају на албанску страну”. То се код Ђулијанија, на пример, догађа из финансијских (а Клинтонова из политичких) разлога, зато што га албанска заједница у Њујорку традиционално материјално подржава”.

„Прилози кампањама утичу на политику кандидата, када се погледа у ширем контексту. Кандидати неће толико да се залажу за једну страну ако имају донаторе и с једне и с друге стране”, наставља дописников саговорник.

Било би важно, каже, да се српска заједница укључи у такву сарадњу са свим кандидатима а нарочито с главним претендентима за председника САД. „Раније је подржавала аспиранте који нису имали изгледа за победу”, додаје. „У интересу српске заједнице је да међу демократама подрже Едвардса и Обаму а са републиканке - Хакебија и Ромнија”.
Али „већ дуже мањка активност српског лобија”, наставља Кесић. Албански лоби је за последњих годину дана, каже, успео да ангажује неке водеће дипломате и функционере бивше администрације да се јавно изјашњавају и подржавају независност Косова”. Српски лоби није, оцењује, довољно ангажован у јавној дебати о Косову. „Постоји неколико српских лобија а фирма БГР, која би требало да води цео процес, већ месецима не оставља видљив траг” - каже Кесић.
Момчило Пантелић
[објављено: 04.01.2008.]

Politika

 4.1.2008, 11:00, New York, HINA
Izbori SAD: Pobjednici Obama i Huckabee
Senator iz Illinoisa, Barack Obama pobjedio je na predizborima Demokratske stranke u američkoj saveznoj državi Iowi s 37 posto osvojenih glasova.
   
      

Za drugo mjesto se bore senatorica iz New Yorka, Hillary Clinton, te bivši senator iz Sjeverne Karoline, John Edwards. I Edwards i Clinton imaju po 30 posto glasova.Prema pristiglim rezultatima s 94 posto od oko 1.800 biračkih skupova održanih diljem Iowe, Obama je dobio 37 posto glasova, Clinton 30 posto, Edwards 30 posto i guverner Novog Meksika Bill Richardson dva posto glasova.Obama je s pobjedom u Iowi prešao prvu, važnu, stepenicu do položaja prvog crnačkog predsjedničkog kandidata u povijesti SAD-a.

'Iz rezultata je jasno da je 'status quo' izgubio a promjena pobjedila', izjavio je demokratski kandidat John Edwards, ističući kako su građani Iowe, države u srcu Amerike, pokazali 'da je bilo dosta i da su potrebne promjene', što će se po njemu nastaviti i na stranačkim predizborima u ostalim saveznim državama, koji se održavaju u siječnju i veljači.Edwards je naglasio kako su u obje stranke pobjedili zagovornici promjena, a ne oni koji su imali najviše novca u kampanji, aludirajući na Clinton i Romneya.

Bivša prva dama SAD Hillary Clinton čestitala je Obami, Edwardsu i svim ostalim demokratskim kandidatima, ističući kako su zajednički iznijeli zahtjev za promjenama te da su građani Iowe pokazali kako je 'Amerika spremna za novi početak'. Izrazila je uvjerenost da će na izborima u studenom ove godine pobjedu odnijeti demokratski kandidat, te istaknula spremnost da preuzme predsjedničku dužnost.Nakon otvaranja procesa izbora predsjedničkih kandidata u Iowi, slijede predizbori u New Hampshireu 8. siječnja, u Michiganu 15. siječnja, Nevadi 19. siječnja, Južnoj Karolini 19. i 26. siječnja, Floridi 29. siječnja te potom tzv. 'super utorak', 5. veljače u 20 saveznih država, uključujući i Kaliforniju, New York i New Jersey.Mike Huckabee proglašen pobjednikom republikanskih predizbora

Na temelju uvjerljivog vodstva, nakon četvrtine prebrojanih glasova na predizborima Republikanske stranke u američkoj saveznoj državi Iowi, američke TV mreže objavile su procjenu
da je pobjednik predizbora bivši guverner Arkansasa Mike Huckabee.

Nakon pristiglih rezultata s 25 posto republikanskih biračkih skupova u Iowi, Huckabee je u vodstvu s 35 posto glasova, bivši guverner Massachusettsa Mitt Romney je drugi s 24 posto glasova, treći je bivši senator Fred Thompson s 14 posto, a četvrti senator John McCain s 12 posto glasova, objavio je CNN.'Ovo je dokaz da je poruka važna. Ne mogu se kupiti glasovi u Iowi', izjavio je Huckabee u svom izbornom stožeru u Des Moinesu, glavnom gradu Iowe.Prema podacima iz izbornih stožera, Huckabee je na izborno
oglašavanje u Iowi potrošio 1.4 mil. dolara, a njegov glavni protivnik Romney 6,5 milijuna dolara.

Dnevnik 04.01.2008.

Да ли се зна за кога ће да гласа наша дијаспора, како на овим унутар страначким, тако и на председничким изборима ?

ispraticu izbore u americi samo ako u toku istih bude parkiranja aviona u razne zgrade

Bravo za Obamu samo naprijed

Meni je simpa Ron, iako ce bogata kucka pobediti.Steta i za Obamu - zasluzuje pobedu.

Najgluplje bi bilo da se John Edwards vrati u trku kod demokrata. Crnac ili zena, skoro da mi je svejedno. Crnac je malo mlad i neiskusan i plasio bih se da ga ne pobedi neki "generic" republikanac kakav je Hakabi. Hillary mi je trenutno favorit.