covek samo vraca milo za drago.
mi polazemo pravo na kosovo, oni polazu npravo na srbiju.

reciprocitet

Rece on a ja pustih vodu.

Kosovo je Srbija. Sa tom cinjenicom pocinje a i zavrsava se problem takvih.

Kriza identiteta je uvek diovodila do cepanja licnosti ali taj problem i dalje resavaju psihijatri, pedagozi, sociolozi a ponekada i SPC.

Republika e Kosovës

Iako mislim da je tema naduvana, evo malog priloga koji dokazuje da je sve pod kontrolom:

http://www.pravda.rs/2017/05/15/razgovarao-s-vucicem-putin-zabrinut-pokusajima-kreiranja-velike-albanije/

  Suvenir iz N.Sada. 

  Čestitam premindžeru i aktuelnoj vlasti.

Pred očima KFOR-a


Štampa na nemačkom jeziku bavi se Kosovom povodom raspisivanja prevremenih izbora, ali i analizira uticaj Saudijske Arabije i Turske na Balkanu. Stranka Levice kritikuje nemačku vladu zbog njenog odnosa prema Kosovu.

List Velt objavljuje članak pod naslovom „Arapi finansiraju islamiste na Balkanu“ u kome novinar Marsel Lojbaher navodi između ostalog i primer – Kosova: „Misionarske organizacije Saudijske Arabije aktivne su i na Kosovu i tamo šire vehabijsku interpretaciju islama, na primer, slanjem propovednika“ – prenosi nemačka vlada u odgovoru na pitanje poslaničkog kluba Levice. Sevim Dagdelen, poslanica te stranke, upozorava: „Pred očima KFOR-a, Kosovo se razvilo u islamistički teroristički centar u regionu. Skandalozno je to što su zahvaljujući prisustvu nemačkih vojnika saudijski propovednici nasilja i mržnje neometano mogli da postave ideološku osnovu za to.“

„Od nemačke vlade se traži da više ne prikazuje ulepšano situaciju na Kosovu i da ne ostavlja nejasnoće pred javnošću kada je reč o konkretnim brojkama u vezi sa regrutovanjem ljudi za islamističke terorističke mreže kao što je IS i druge organizacije na području KFOR-a.“

„Turski sukob“ na Kosovu

„Nemačka vlada posmatra i sve veći uticaj Turske na Balkanu. U svom odgovoru ona piše: „Otkako je na funkciju stupila vlada AKP, 2002, i posebno za vreme mandata bivšeg ministra spoljnih poslova Ahmeda Davutoglua, došlo je do nove strateške orijentacije turske spoljne politike. U jeku tog novog orijentisanja, neka politička težišta postavljena su na područja koja su ranije bila deo Osmanskog carstva. Turska, kako vlada dalje prenosi, u vezi s tim ima pretenzije na uticaj na Zapadnom Balkanu, i nastoji da preuzme aktivnu ulogu u tom regionu.“

„Prema saznanjima nemačke vlade, turski konflikt između vladajuće stranke AKP i pokreta Fetulaha Gulena, prenosi se i na balkanske države Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i Kosovo. Tačno je, prenosi Berlin, da je Turska vlada posle pokušaja puča iz jula 2016. s vladama pomenutih zemalja pojačano tematizovala aktivnosti pokreta Fetulaha Gulena. Ankara je delom tražila da se zatvore obrazovne ustanove koje se pripisuju tom pokretu“.

„Dagdelenova je ubeđena da na Kosovu, području delovanja KFOR-a, Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ima odrešene ruke za svoju, kako kaže, neoosmansku imperijalnu politiku te da on istovremeno koristi mogućnost svog uticaja na Kosovu i za političke čistke“, piše „Velt“.

Izbori na Kosovu

Isti list objavio je i poduži članak pod naslovom „Haos na Kosovu“, ispod kojeg piše: „Privreda se oporavila, ali taj uspeh ugrožava politička kriza“. „Leto 2015: u Nemačkoj se izbeglička kriza približava vrhuncu. Pored Sirijaca i Avganistanaca, u zemlju je stiglo i mnogo ljudi iz Albanije i sa Kosova. Oni su izgubili nadu da će se u njihovim zemljama nešto promeniti, da će tamo naći posao i moći da prehrane porodicu. Ali većina njih nije mogla da ostane. Nisu dobili azil, dobrovoljno su se vratili natrag ili su proterani. Za dve godine koje su otada prošle, bar na Kosovu je nešto učinjeno.“

„Ekonomski je u ovom vremenu sve išlo dosta bolje, iako na niskom nivou. Vlada je dobro radila, a podržao ju je i pohvalio i Međunarodni monetarni fond (MMF). No, baš sada se zemlja survala u političku krizu – čime je ugroženo ono što je do sada postignuto. Vlada je oborena izglasavanjem nepoverenja u parlamentu. Predsednik države Hašim Tači raspustio je parlament i otvorio put za održavanje novih izbora – do kojih će verovatno doći već sredinom juna. To izgleda kao normalna politička procedura. Međutim, iza toga su igre oko vlasti, korupcije i zaštite ratnih zločinaca.“

Političke igre preko leđa građana

„Žrtva svega je vrlo uspešan premijer Isa Mustafa, ekonomista s dugogodišnjim iskustvom kao ministar privrede i finansija, a bio je i gradonačelnik Prištine. On je iz Demokratske lige (LDK) koja je zajedno sa Demokratskom partijom (PDK) formirala koalicionu vladu. Pri tome je PDK zapravo veća i finansijski jača stranka. Ona je proistekla iz Oslobodilačke vojske Kosova (UČK), a sadašnji predsednik Hašim Tači dugo je bio njen predsednik. Mnoge veličine PDK su pod sumnjom da su preko mafijaških veza i resursa zemlje veliki deo privrede podvele pod svoju kontrolu. No, Specijalni tribunal u Hagu vodi istragu protiv različitih osoba iz njihovih redova.“

„Ako bi PDK posle izbora bila ojačana i stala na čelo nove vlade, mogla bi da stane u zaštitu tih ljudi. Izgleda da je to bila kalkulacija kada je PDK takođe glasala za zbacivanje sopstvene vlade. No, te političke igre se igraju preko leđa građana koji su mogli da se raduju određenim poboljšanjima ekonomske situacije otkako je Mustafa 2014. postao premijer“, piše između ostalog Novinar Frank Štoker za list „Velt“.

Više birača nego stanovnika

A austrijski Kurir prenosi da „oko mesec dana pred prevremene parlamentarne izbore na Kosovu mediji izveštavaju o nepravilnostima na biračkim spiskovima. Prema televizijskoj stanici RTK, upada u oči da je broj građana sa pravom glasa – računajući i Kosovare u inostranstvu – oko 1,9 miliona, što je više od broja stanovnika koji iznosi 1,8 miliona.“ Mediji tu veliku razliku tumače time što izborni spiskovi već godinama nisu aktuelizovani, a „Kurir“ navodi da „list ’Zeri’ upozorava da su te nepravilnosti u prošlosti vodile u masivne manipulacije na izborima.“

Вљора Читаку оптужила Србију за расизам


Косовска амбасадорка у Вашингтону Вљора Читаку изјавила је данас да ако Србија жели да дође до помирења са Косовом, онда мора да прихвати Косово као неког равноправног и као независну државу.

Она је поновила став са ранијих седница да Савет безбедности УН није више адекватна платформа за решавање проблема и изазова које Косово има.

Према њеним речима, Косово је захвално УН за помоћ и подршку у најтежим временима, али данас „није потребно, и чак је контрапродуктивно и цинично долазити свака три месеца и понављати исте приче“ и то само из политичких разлога.

На седницама у СБ УН се не узима у обзир реалност, сматра она.

„Због тога што нас Србија не признаје, не значи да немамо права да будемо независни. Само зато што нисмо још чланица УН, и то због геополитичких игара, не значи да смо мање држава. Нисмо савршена земља, имамо пуно изазова и много тога још треба да буде урађено, али разлог због којег долазимо овде није то што нисмо савршени“, сматра Читакуова.

Како тврди, не постоји никакво „Велико Косово“ или „Велика Албанија“, већ заједнички циљ свих Албанаца да буду једнаки грађани ЕУ.

Говорећи о положају мањина, она је утврдила да је српска мањина најпривилегованија у Европи, док је, како тврди, албанска мањина у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, изложена свакодневној дискриминацији, али да се нико због тога не састаје у УН.

„Србија користи ову платформу и инсистира на асиметричној презентацији, да некако нисмо исти, да су они супериорни. Јасно и гласно да кажем — равноправни смо, нисмо инфериорни и независни смо. То је расистички став српске стране“, рекла је она.

Такође, рекла је да Унмик више нема улогу на Косову и да је Приштина изненађена што је буџет за ту мисију за наредну годину повећан.

„Можете да задржите скупу мисију, али у садашњем облику они немају улогу коју на Косову могу да играју“, рекла је Читаку.

Она је оптужила Србију за дупле стандарде — са једне стране залаже се за мир и помирење, а са друге злоупотребљава црвене потернице Интерпола против оних који су се, како каже, борили против злочина.

„Последња епизода са Харадинајем се завршила, после неколико месеци је ослобођен. Али оно што се догодило говори о стању ума у Србији данас“, тврди Вљора Читаку.

„Харадинај је два пута ослобођен у Хагу, Србија зна добро да је изгубила борбу са Косовом, војно 1999, политички 2008. и правно 2009, одлуком Међународног суда правде. Сада је јасно да желе да упуте морални изазов. Али то је лажно — један агресор је био у бившој Југославији и то је била Србија, и једна је војска која је починила геноцид. Ми остали у региону смо се борили за слободу“, рекла је она.

Према њеним речима, Србија одбија да прихвати историјску одговорност и уместо катарзе бира одрицање.

Она је говорила и о намери Приштине да формира војску Косова рекавши да је Приштина уложила велики напор да се убеди српско становништво да прихвати тај пројекат, као што су сви остали прихватили.

Ако се Србија буде мешала и бранила српском становништву на Косову да донесе одлуку онда ћемо ићи даље за законодавним променама, рекла је она.

Скандал или не: Јахјага у Београду говори о жртвама рата

Фестивал „Мирeдита, добар дан!“ од 31. маја до 3. јуна по четврти пут ће представити културну и друштвену сцену Косова у Београду, најавио је организатор Иницијатива младих за људска права.

Идеја фестивала је да сусрети представника културних и друштвених заједница иницирају континуиране размене уметничких идеја и створе традицију сарадње и окупљања на јединственом културном простору, чиме ће посредно бити дат допринос трајној нормализацији односа између Београда и Приштине, истичу организатори.


Фестивал ће у Дому омладине Београда отворити глумац Аљбан Укај, након чега ће бити приказан филм „Друг“ у режији Џејмија Донахјуа, који је номинован за награду Оскар у категорији најбољег краткометражног филма у 2015. години.

Првог дана фестивал биће изведен и перформанс „Револт против насиља“ Фиторе Берише.

Гошћа фестивала биће бивша косовска председница Атифете Јахјага, која ће говорити на промоцији књиге „Желим да ме чују: књига сећања са причама жена које су преживеле мучење у последњем рату на Косову“, која ће се одржати трећег дана фестивала у Центру за културну деконтаминацију.

Током свог мандата Јахјага је покренула је националну кампању која је имала за циљ да подигне свест друштва о женама жртвама силовања, злостављања и мучења током рата, а поједини београдски медији пренели су током викенда да је гостовање бивше председнице Косова у главном граду Србије скандалозно.

Други дан фестивала почеће дебатом „Културна сарадња и размена између Косова и Србије“, а затим ће бити приказан играни филм „Госпођица“ Генца Берише.

Трећег дана фестивала, поред промоције књиге „Желим да ме чују“, публику очекује и џез концерт „Висар Кучи“ трија.

Последњи фестивалски дан почеће промоцијом књиге Петрита Имамија „Срби и Албанци кроз векове“ у издању Самиздата Б92, а биће настављен приказивањем документарног филма „Албанке су наше сестре“, који је урађен у сарадњи косовског БИРН-а, београдског форума ЗФД и Независног удружења новинара Војводине.


Након тога следи позоришна представа под називом „Представа четири глумца, неколико свиња, неколико крава и неколико коња и премијера и Милка краве и неколико локалних и међународних инспектора“ коју је режирала Бљерта Незирај.

Фестивал ће затворити музички наступ Оде Халити и Бљерте Косове из „Тандема“.

Манифестација се одржава на неколико локација у Београду, а улаз на све догађаје као и претходних година биће бесплатан.

Фестивал заједнички организују Иницијатива младих за људска права и Грађанске иницијативе из Београда, организација Интегра из Приштине у партнерству са Фондом за отворено друштво из Приштине уз подршку Фонда браће Рокфелер, Фондације Чарлс Стјуарт Мот, Амбасаде Швајцарске у Приштини, Министарства културе Косова и Дома омладине.

  Čitaš i kosu čupaš - evo gde nas dovedoše hebene "službe" , decenijama sve i svja u ovoj shebanoj zemlji.Na NSPM-ovom linku postoji i dalji link ka originalnom šiptarskom tekstu.


        http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/bia-strahuje-od-gubitka-uticaja-srbije-na-kosovu.html